Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Otisak: Književnost i digitalno doba

 

Knjiga je knjiga i tačka

 

ImageIako popularnost e-knjiga raste, izdavači i dalje najveći deo prihoda ubiraju od prodaje knjiga tvrdih korica, broširanih džepnih ili kiosk-izdanja. Pred čitaocima, naravno, stoji demokratski izbor da li da prihvate knjige u digitalnom obliku ili da se zadrže na štampanoj knjizi. Popularnost e-knjiga jedan je od najočiglednijih pokazatelja uticaja tehnologije na savremenu kulturu. Na pitanje da li su e-knjige tehnološki ili kulturološki fenomen, Aleksandra Rašić Radosavljević, vlasnica izdavačke kuće "Književna radionica Rašić", jedne od retkih u Srbiji koja objavljuje e-knjige domaćih i regionalnih pisaca kao samostalna izdanja, kaže da su one pre svega proizvod digitalne revolucije i novih tehnologija: "Prelazak na digitalne forme deo je neminovne evolucije i sasvim prirodan i logičan razvoj medija. Kulturološki gledano, e-knjige nisu donele veliku novinu. Ništa se u sadržaju knjiga nije promenilo, one su to što jesu, ali su neznatno promenile ruho."

 

Postoji škola mišljenja koja tvrdi da veći strah od e-knjige postoji kod štampara, knjižara, distributera i izdavača, nego kod pisaca i čitalaca. Književnik i novinar Mića Vujičić, smatra da su pisci često prava riznica strahova i da ih čitaoci možda zato vole: "Ali, kada je reč o strahu od e-knjige, mislim da se za to više uopšte nema vremena. Niko vas ništa ne pita. Vremena su se promenila. Nekada su se nove stvari čuvale dok se stare ne pokvare. Danas kao da je obrnuto. Nova čuda ponekad brže zastarevaju od starih."

 

Otpor prema e-knjizi ne krije se samo u činjenici što je rukopisna ili štampana knjiga dugo smatrana "svetinjom" i "savršenom" takvom kakva je, već on postoji i zbog mnogo profanijeg razloga: zbog nemogućnosti potpune kontrole nad njom. Prema rečima Aleksandre Rašić Radosavljević, kada je reč o prodaji i distribuciji e-knjiga "pravila su drugačija i u krajnjoj liniji, svode se na poverenje: morate verovati servisu preko kog prodajete knjige da će vam prijaviti i isplatiti prodati broj knjiga. Te igre nepoverenja postoje i na relaciji pisac-izdavač, tako da se samo dodatno prelivaju i na odnos izdavač-distributer e-knjiga." Ispada da je pitanje poverenja, pomalo neočekivano, najveći problem u vezi s popularizacijom e-knjige. U prilog ovoj tezi ide i podatak o nesagledivo velikom broju sajtova s kojih se mogu legalno skinuti besplatne i piraterisane e-knjige u svim zamislivim formatima.

 

Čitaoci e-knjiga samo su u početku bili ljubitelji novih tehnologija, jer su danas one dostupne, doslovno, svakome ko ima e-čitač, kompjuter, smartfon ili tablet. Reklo bi se da su malobrojni oni koji su skeptični po pitanju toga da li e-knjiga "ima dušu". Oni koji vole e-knjige ističu lakše podvlačenje teksta i pravljenje zabeležaka, mogućnost traženja nepoznatih reči, jednostavnije obeležavanje i zanemarljivu težinu u gramima; mane e-knjiga se svode na osećaj gubitka knjige artefakta ili fetiša, nemogućnost njihovog pozajmljivanja ili čuvanja i lišenost neizbežnih pratioca knjiga, poput, recimo, neobaroknih polica, umetnički urađenih obeleživača ili korica. Aleksandra Rašić Radosavljević primećuje da je najveća mana e-knjige to što mnogi ne vole da čitaju s ekrana, ali i to što e-knjige nemaju miris štampane knjige, ali taj se problem može prevazići kupovinom parfema za e-čitače s mirisom stare knjige. Kad je reč o prednosti e-knjiga, naša sagovornica izdvaja njihovu cenu i dostupnost: "Cena e-knjiga je, uglavnom, mnogo niža u odnosu na štampane knjige, a dostupnost je momentalna, jer od onog trenutka kad poželite da pročitate neku knjigu, do momenta kad vam stigne na uređaj, obično ne prođe više od dva, tri minuta." Pored ovoga, svaki čitalac podešava e-knjigu u skladu sa svojim potrebama ili željama, jer se, pored veličine slova i omiljenog fonta, mogu podešavati i pozadina i osvetljenost ekrana. Vujičić, na pitanje o prednosti i manama e-knjiga, kaže kako je svojevremeno pitao poznatog pisca, pripadnika bejbi-bum generacije, da li koristi e-čitač: "Rekao je da koristi, da na njemu čita klasike. I da je najbolja stvar što elektronske knjige mogu da se čitaju u mraku. Dakle, supruga više ne mora da ga moli da ugasi svetlo, jer je vreme za spavanje."

 

Evolutivni proces zapisivanja teksta, koji je tekao od kamenih ploča i glinenih tablica preko životinjskih koža, papirusa i pergamenta, do štampane knjige na hartiji, obrnuo je pun krug, da bismo se, kako je Aleksandra Rašić Radosavljević duhovito primetila, "s e-knjigama vratili tablicama". Kada je reč o budućnosti e-knjiga, ne treba smetnuti s uma da mlađi čitaoci rastu u digitalnom dobu i da je njima e-knjiga bliža od štampane, kao i da oni, prema mišljenju naše sagovornice, bolje i brže usvajaju digitalne sadržaje.

 

E-knjige su stvarnost, ali to, naravno, nikako ne znači smrt štampane knjige i s njom smrt knjižara i biblioteka. Aleksandra Rašić Radosavljević smatra da će "ove dve forme postojati zajedno, jer ma koliko se potezao argument da će e-knjiga ubiti štampanu, to se nije dogodilo. Dalja evolucija knjiga u elektronskom obliku polako se pomera ka audio-knjigama, jer se trenutnoj formi e-knjiga gotovo ništa više ne može dodati da bi se unapredila. Osim ako ne govorimo o multimedijalnim knjigama, ali to je sasvim druga priča."

 

Čitači su, ipak, alatke. Ako i menjaju nešto, primećuje Vujičić, onda popularišu novelu, jer autori više ne moraju da sakupljaju više novela ukoliko žele da ih štampaju: "Sada postoji Kindl Singl. E-knjiga, za dva-tri dolara, koja je kao ploča-singlica. Čita se u dahu."

 

Srđan V. Tešin (Politika)

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement