Bunker: Jovica Ivanovski (Makedonija)

Dve pesme

Žena suvozač

Žena suvozač
raspolaže polovinom šoferšajbne
i sa ogledalcem u spuštenom suncobranu

Žena suvozač
obično nema vozačku dozvolu
pa opet to joj ne smeta da se ponaša kao instruktor

Žena suvozač
ne prestaje da priča - ali isto to
radi i kod kuće - u ulozi životne saputnice

Žena suvozač
(zapravo) treba prema mužu vozaču da se odnosi
s poštovanjem koje stjuardesa ukazuje glavnom pilotu

Žena suvozač
nije loše da ima mini suknju
i lepa gola kolena odmah uz ručnu

Žena suvozač
može da pomogne - ukoliko ti se probuši guma
ili ako ti riknu kola pa nema ko da gura

Žena suvozač
može imati savršen profil
spram đubrišta po njivama uokviren prozorčićem

Žena suvozač
je najlepša kad spava - a ti počinješ
da uživaš u vožnji i radiš sve što treba

samo da je ne probudiš

(preveo s makedonskog Duško Novaković)

Svejedno, ja ih sve pozdravljam

Godina i lica - mnogo
poznanstva susreti stari prijatelji
zar može neko sve da ih upamti

slabo pamtim fizionomije
skoro da i nije bilo razloga za to
greška iz mladosti i tek sada plaćen račun

neke znam samo iz viđenja
sa nekima sam se možda i družio
druge sam - pretpostavljam - video na tv-u

da li iz osnovne ili iz srednje škole
sa nekih davnih morskih putovanja
kladim se da ni oni mene ne pamte

ali u onim običnim šetnjama
bez obzira da li samo umišljam
da ih znam - ja ih sve pozdravljam

tek da ne kažu posle da se kurčim
"vidi ga peder pravi se važan"
"okreće glavu a nedavno sam mu pušila"

"dobro jutro" "zdravo" "dobar dan"
pozdravi su koji me ne obavezuju da stanem
i da elaboriram s kojim pravom ih pozdravljam

"eno ga onaj koji se svima javlja"
prepoznaju me i prelaze na drugu stranu
panično beže da ih ne stavim u neobrano

neki po inerciji otpozdravljaju
neki okreću glavu i mrmljaju
neki me s krajnjom ravnodušnošću ignorišu

prave se važni mamu im maminu
ali i njima će jednom sve da se izmeša
oni će reći zdravo a ja ću gledati samo pravo...

(prevela s makedonskog Svetlana Fucić)

Beleška o autoru: Jovica Ivanovski je rođen 1961. u Skopju. Autor je knjiga poezije: "Зошто мене таков џигер" (1995), "Градот е полн со тебе" (1997),"Чуден некој сончев ден" (1999), "Три напред, три назад" (2004), "Двоен албум" ("Во сенката на билбордот" и "Сладолед во недоглед", 2005), "Стремеж за дремеж" (2007) i "Ветер и магла" (2009). Njegova poezija je objavljena u nekoliko antologija poezije u Makedoniji, Belgiji i Australiji. Prevođen je na desetak jezika. Član je društva Nezavisnih pisaca Makedonije. Živi i radi u Skoplju.

Fotografija: Jovan Jarić