Slavoljub Stanković: "Split", Geopoetika

OVO JE ROMAN diplomiranog filozofa i kopirajtera, a to, za sagledavanje romana iz više uglova, nisu nevažni podaci. Iako je kritika ovaj roman već smestila pod odrednicu "porodični roman", u njemu se, zapravo, govori o poništavanju definicije porodice, jer u Stankovićevom romanu članovi iste porodice ne dele iste vrednosti, niti imaju iste zajedničke ciljeve, niti žive u istoj kući/gradu/državi, niti imaju isto zajedničko poreklo. Ono što vezuje članove porodice u čvrst savez jeste ljubav, a ljubavi tu nema i ništa ne može da promeni tu činjenicu. Zaplet romana se vrti oko dvojice polubraće Miše, Beograđanina, uspešnog mladog kopirajtera, koji je ujedno i potentni ljubavnik, i Nika, Splićanina, tri dana starijeg od Miše, lečenog heroinskog zavisnika, koji je u trideset trećoj i dalje virgo intacta, i njihovog oca Dušana, kamiondžije, sadiste, koji funkcioniše jedino na principu komandi i kazni. Za razliku od oca, Mišina majka je majstor manipulacije koja smišlja scenarija kojima bi opravdala sukobe između oca i sina. Split je ime grada i engleska reč za razdvajanje. "Split" je roman o odvajanju, spajanju i opraštanju. O nama. Ovo neka bude ad hoc naravoučenije: "Podela je takva stvar. Kad podignete ogradu pred nekim i sami ste ograđeni."

ŠTA JE KVALITET OVE KNJIGE: Zavodljiv prikaz neistraženih mračnih porodičnih i ljubavni(čki)h tajni.

PRVA REČENICA GLASI: "U Hrvatsku sam prvi put došao posle svih ratova, 2000. godine."

POSLEDNJE REČENICE GLASE: "Vetar nas udara po licima... i zatvorenim očima... Ovde, pred tobom. Otvorićemo oči. Popićemo iz te čaše. Tri, četiri - sad."

OVA KNJIGA IMA UKUS: na suze slane kao more.

PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE: M. Demić "Trezvenjaci na pijanoj lađi", D. Albahari "Brat".

PREPORUKA ZA ČITANJE: Uz muziku grupe "Filter Beograd".

Srđan V. Tešin ("Blic")

Srđan Srdić: "Mrtvo polje", Stubovi kulture

OVO JE ROMAN-PRVENAC mladog kikindskog pisca, ovogodišnjeg dobitnika "Pekićeve" stipendije. Odavno nije zabeležen upečatljiviji ulazak na ovdašnju književnu scenu. Ovaj hrabri roman vrvi od morbidalija, seksualnih frustracija, svakojakih trauma i politički nekorektnih eskapada, jer samo se tako moglo izvesti izmeštanje književnog teksta u stvarnost zla i svireposti, objavljenog i obistinjenog 1993. godine. Radnja je smeštena u godinu najvećih posrnuća generacija SKOJ-evaca, akcijaških udarnika i novotalasnih buntovnika. Na sve njih pljuje Oi! generacija koja raste bez ikakvog respekta prema naciji, državi, vojsci, policiji, crkvi, prosveti, istoriji, autoritetima, porodici... Likovi iz romana, predvođeni Stelom, Paolom, Pablom, Mentaldonom, Mrtvacem, inspektorom Bracom, kapetanom Čukićem i drugim spodobama, baulja romanom tražeći izlaz iz sopstvenih života. Neko od ovih antijunaka biva gurnut pravo u zagrljaj smrti - da ubije ili da bude ubijen, drugi zgužva pasoš i pobegne - da ne bi ubio ili da ne bi bio ubijen. Malo toga je od užasa devedesetih preskočeno. Eksperimenti sa jezikom i formom su poslužili kao nadogradnja radnji koja se vrti oko kobnog poziva u vojsku, tragičnog puta za Kikindu, besmislenih smrti u Perlezu, incestuozne veze.... "Nema heroja", zaključuje se u poslednjem od mnoštva navoda u romanu. Treba biti odgovoran pisac pa znati zašto je nužno istaći parole poput: "Nek bog crkne!" ili "Velika Srbija mora da postoji!" ili "Sieg heil, Serbische Reich!" Treba imati petlje pa opisati Kikindu onakvom kakva uistinu jeste.

TIPIČNA REČENICA: "Ta Kikinda, to je jedna mala gadost..."

PRVA REČENICA GLASI: "Neobične stvari počele su da se dešavaju otprilike u vreme kada su semafori progovorili."

POSLEDNJA REČENICA GLASI: "Hoću."

OVA KNJIGA MIRIŠE: na "mrtvo polje", mesto gde se spaljuju lešine.

PRONAĐITE SLIČNOSTI: u ludilu perverzija Lotreamona, političkim kontroverzama Bernahrda i banatskim groteskama Đukanova.

PREPORUKA ZA ČITANJE: ne puna stomaka!

Srđan V. Tešin ("Blic")

Mirko Demić: "Trezvenjaci na pijanoj lađi", Agora

OVO JE KNJIGA KOJA ME JE ODVELA u srce složenih srpsko-hrvatskih (istorijskih, političkih i umetničkih) odnosa, veza, sukoba i uticaja. Kroz dvadeset i devet poglavlja od kojih su dvadeset i tri naslovljena nazivima železničkih stanica na trasi od Beograda do Zagreba, pratimo putovanje jednog brata ka drugom, koji su za vreme rata u Hrvatskoj bili na suprotstavljenim stranama. Glavni protagonista romana, Pavle, razapet je između pripadanja i nepripadanja naciji, ženi, porodici... Pisac u ovaj srpsko-hrvatski roman uvlači znamenite raspolućene Srbe i Hrvate: Ujevića, Matoša, Preradovića, braću Micić, Crnjanskog, Krležu... Ovo je roman o prokletstvu zagraničnih ljudi, onih koji su osetili užase izbeglištva, odbacivanja, progonstva... Pravog odgovora na "prokletstvo porekla" nema.

DUBOKO U KNJIZI POKAZAO SE NJEN PROBLEM: da se ne može uobličiti odnos između mene/nas i njega/njih, stvarnog i imaginarnog, jave i sna, istorije i mita, jer, kako je zapazio Gombrovič: "Opštenje sa prošlošću je njeno stalno dorađivanje..." pa je zato prošlost onda haotična, slučajna, fragmentarna, nedovršena... Ali baš zato su nam prekopotrebna ovakva književna suočavanje sa prošlošću, "zarad unutarnje slobode i slobode volje" (Š. Hilsberg).

PRVA REČENICA GLASI: "Međutim i putujem! - dve su reči za koje sam dugo verovao da mi senče i određuju život, na način kako to čine noć i dan, san i java, rađanje i umiranje.".

POSLEDNJE REČENICE GLASE: "Međutim, ja i dalje - putujem. Uprkos prividu da je putovanje okončano. Putujem, međutim, tamo, gdje nema ni bratstva ni sestrinstva. Gdje smo svi - niko i ništa. Tamo gdje nismo ni pepeo ni prah. Putujem u Međutim"

KADA BI OVA KNJIGA BILA GRAD, BIO BI: po danu - beli Zagreb grad, a kad padne noć - Beograd.

DOK DRŽIM OVU KNJIGU U RUKAMA, ČINI MI SE: da je književnost pre na strani "neuobličenog ili nedovršenosti", kao što je govorio Gombrovič, na kog se autor poziva.

PREPORUKA ZA ČITANJE: U vozu za Veneciju.

Srđan V. Tešin ("Blic")