NASLOV: Poslednji voz iz Hirošime
AUTOR: Čarls Pelegrino
IZDAVAČ: Mono i Manjana
PREVOD: Ljiljana Nedeljković

OVO JE KNJIGA DOKUMENTARINE PROZE o tome šta se nakon eksplozije atomskih bombi dogodilo ljudima i predmetima u Hirošimi i Nagasakiju. Pelegrino je autor nekoliko kontorverznih knjiga ("Duhovi Titanika", "Povratak u Sodomu i Ggomoru", "Isusova porodična grobnica" i dr.) kojima je uzburkao intelektualne duhove diljem sveta. Njegova proza se oslanja na naučna istraživanja, ali je upravo taj poetički model najčešće osporavan, kao i u slučaju ove knjige koja je povučena iz prodaje nekoliko meseci po objavljivanju. Izdavač "Henry Holt and Company" sa žaljem je konstatovao da više neće štampati, ispravljati ni slati u prodaju ovu knjigu, a sve zbog lažnih svedočenja američkog pilota Džozefa Fuoka koji je tvrdio da je, kao zamena, leteo u avionu u pratnji bombardera "Enola Gay"; diskutabilni su, takođe, i podaci o Amerikancu, svešeniku koji je, navodno, poginuo u Hirošimi. Naročito su bili ogorčeni pripadnici 509. mešovite grupe američke ratne avijacije, zbog kojih je sineasta Dejvid Kameron odustao od snimanja filma prema ovom romanu. Ipak, ovo je, i pored kontroverzi, knjiga u kojoj se na jedinstven način prepliću istorija i fikcija. Kao da užasne posledice upotrebe nuklearnog oružja nisu dovoljne, Pelegrino sliku pojačava i ispovestima dvostruko preživelih: onih koji s bežeći iz Hirošime spas potražili u Nagasakiju! Knjiga otvara teška pitanja u vezi sa dvostrukim moralom onih koji se ne libe da - u cilju zaustavljanja rata - upotrebe najstrašnije oružje.

U ČEMU JE TAJNA OVE KNJIGE? Kombinujući ispovesti koje je čuo iz prve ruke - očevidaca i avijatičara - i tajne dokumenate vladinih zvaničnika, Pelegrino je rekonstruisao dva strašna dana iz avgusta 1945. godine kada je, na užas celog sveta, započela atomska era.

PRVA REČENICA GLASI: "Da li je uopšte trebalo baciti atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki pitanje je za neko drugo vreme i o njemu treba da polemišu neki drugi ljudi."

POSLEDNJE REČENICE GLASE: "Pokušavam da kažem da nije bitno ko je bacio bombu. To nije važno pitanje. To nikada ne treba da bude pitanje za jednu zemlju. To je pitanje za celo čovečanstvo."

KADA BI OVA KNJIGA IMALA MIRIS: mirisala bi na spaljenu zemlju.

PREPORUKA ZA ČITANJE: Uz dužno poštovanje prema žrtvama.

NASLOV: Q
AUTOR: Luter Bliset
IZDAVAČ: Plato
PREVOD: Anđela Arsić

OVO JE ROMAN-PROJEKAT: koji pod zajedničkim imenom Luter Bliset potpisuju italijanski pisci Roberto Bui, Giovanni Cattabriga, Federico Guglielmi i Luca Di Meo. "Q" govori o verskim ratovima na prostoru Evrope u 16. veku, pomno prateći mene evangelističke reformacije, sukoba protestanata s kataločkom crkvom i anabaptističkim krilom. Seljački ustanak koji je zahvatio severnu Nemačku nije bio jedinstven. Agresivnu kampanju među najsiromašnijima predvodio je anabaptista Toman Mincer, čiji je život opisan upečatljivo, ali nije on glavni. Glavni junak Q menja obličja i imena: od radikala koji se bori uz Mincera, ratuje u krvavim bitkama tokom seljačke bune, učestvuje u opsadi Minstera i u bežaniji u Veneciju. Putem nacifranih pisama i dnevnika, roman prati tridesetogodišnji rad ovog agenta koji špijunira za kardinala Đovanija Pjetra Karafu. Posebno poglavlje predstavljaju ilustracije iz 16. Veka, uz britke komentare. Zanimljivo je i to da autori ističu da su roman započeli da pišu tokom NATO agresije na Jugoslaviju, te da on predstavlja alegorijsko tumačenje našeg globalističkog i konzumerskog doba.

U ČEMU JE TAJNA OVE KNJIGE? Roman "Q" obiluje istorijskim ličnostima, živim slikama i upečatljivim stilom i jezikom, što je naročit uspeh, jer je reč o romanu pisanom u osam ruku. Uspeh romana verovatno leži i u tome što se uobičajena slika verskih reformatora, proroka, propovednika i teologa beskompromisno ruši; oni se prikazuju kao o plaćenici, glumci, obućari, seljaci, bačvari, knjižari, prosjaci, secikese, kovači, tkači, krojači... što su, pre reformacije, i bili. Knjiga obiluje sočnim čak i blasfemičnim opisima i scenama iz života prostog sveta, jer: "Istina je da su ovakvi bili jahači Apokalipse: pekar prorok, pesnik svodnik i otpadnik bez imena, u večnom bekstvu. Četvrti je bio zaposednuta duša..."

PRVA REČENICA GLASI: "Na prvoj strani piše: na fresci ja sam jedna od figura u pozadini."

POSLEDNJE REČENICE GLASE: "Nema tog plana koji može sve da predvidi. Jedni će podići glavu, drugi će napustiti bitku. Vreme neće prestati da daruje pobede i poraze onome ko nastavi da se bori. Srkućem zadovoljno. Čeka nas toplina kupatila. Neka dani teku bez cilja. Neka se akcija ne odvija po planu. Ljudi, gradovi, dokumenti."

KADA BI OVA KNJIGA IMALA MIRIS: mirisala bi na zemlju, znoj, meso i štamparsku boju.

PREPORUKA ZA ČITANJE: sa puno strpljenja.

NASLOV: Priče na putu
AUTOR: Mihajlo Pantić
IZDAVAČ: Kulturni centar Novog Sada

OVO JE KNJIGA PUTOPISNIH PRIČA KOJA ME JE ODVELA u Prag, Beč, Moskvu, London, Ohrid, Kalgari, Edmonton, Beograd u Montani, Niš, Budimpeštu, Poznanj, Sarulešti, Sarajevo, Oslo, Sjudad de Meksiko, Pariz, Sofiju, Slankamen, Brione, Dablin, Lavov, Kijev... Dvadeset i četiri putopisne priče, pisane u periodu od 1997. do 2008. godine i premijerno objavljivane u periodici, predstavljaju proznu kolekciju koja se logično nadovezuje na seriju knjiga objedinjenih naslovom "Puzzle". Tekstove je moguće podeliti u dve celine: beleške sa putovanja i zapise sa pecanja. Ni u jednom ni u drugom slučaju ne radi se o bedekerskoj ili reportažnoj prozi, već o intimnim - pa ako želite i ispovednim - tekstovima posvećenim onome što suštinski određuje našeg autora: pisanju i ribarenju. Pišući o gradovima u kojima je bio, uvek poslom nikad zabave radi, detaljno je i znalački - na nekim mestima i veoma duhovito - opisao dosadni, birokratski književni život: skupove PEN centra, književne tribine za dijasporu, slavističke kongrese, gostujuća predavanja i sl. U prozama o ribarenju, naročito u onim sa delte Dunava, Pantić objašnjava svrhu svakog puta: "putovati se mora a živeti baš i ne"! Za razliku od puste svakodnevice protraćene uzalud, i najkraći put pamti se zauvek, jer nas putovanje menja i donosi u svest neku novu sliku, "neko saznanje do kojeg se u sobi ne dolazi".

U KNJIZI SE POKAZALA NJENA KRITIČNA TAČKA: Iako su funkcionalnost verovatno imali u prvobitnim verzijama teksta namenjenog periodici, u knjizi su se kao izlišna pokazala upravo doslovna citiranja i prevodi iz kataloga, svečanih govora, saopštenja... Takođe, možda je nedostajući podnaslov mogao da objasni suštinsko određenje tekstova kao putopisa koji govore o susretima u okviru književnog esnafa.

PRVA REČENICA GLASI: "15. mart 1997. Sivo proleće, ni traga od zelenog, sve nešto između crnog i belog, svuda okolo, pa i u duši."

POSLEDNJA REČENICA GLASI: "Ne znam zaista kako bi trebalo da izgleda čovek koji drži reč, ali je on naprosto tako izgledao, s paricom u džepu, kao lik iz nekakve ruske bajke."

TIPIČAN ODLOMAK: "Ukoliko želimo da saznamo nešto važno o sebi, moramo negde otići, moramo se izmestiti; želja za bežanjem, za stalnim izmicanjem iz onoga čemu pripadamo i što nas određuje, ali i ograničava i sputava, ne prestaje da treperi u nama."

PREPORUKA ZA ČITANJE: Obavezno pročitati i prethodne knjige ovog autora iz ciklusa "Puzzle".