RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Damien Jurado i gost Vladimir Kolarić u Domu omladine Beograda

 

Moj put u Ohajo

 

Mesto: velika sala Doma omladine Beograda
Vreme: 6. jul 2016.
Organizacija: Popdepresija

 

ImageKada je, pre skoro tačno dve godine, Damien Jurado svirao u Beogradu, mislila sam da osećanje da neko samo gitarom i glasom iz pretople sale može da me odvede na vožnju kamionom praznim američkim asfaltom teško mogu da ponovim. Izgleda da sam se prevarila. Sinoć je ovaj američki kantautor iz Sijetla učinio da vožnja bude duža i nezaboravnija, uz pažljivo poređane omiljene pesme.

 

Stihovima pesme "Sutra", uz gitaru i glas Vladimira Kolarića, frontmena benda "Veliki prezir", počelo je veče u prijatno svežoj i tihoj sali Doma omladine. Ova pesma jedna je od pesama "Velikog prezira" s najlepšim tekstom i čini mi se da Kolarić nije slučajno odabrao da njom počne svoj solo nastup sinoć . Uz stihove "Iznesi me na sneg, pokvariću se, znam, pokrij me, nisam siguran da ne osećam..", publika je već pevušila tražeći najudobniji položaj za sedenje i klaćenje uz ritam. Ubrzo je usledila i pesma "Hej", još jedna pesma sa albuma "Brazde", koja je dodatno razdrmala kolena u publici i uz koju se đuskalo i pevalo i na nedavno održanom koncertu celog benda "Veliki prezir" u klubu "Elektropionir". Karakteristični prvi tonovi pesme "To", uticali su da publika odreaguje vriskom, a ja sam jedva dočekala da Kole "opaše" usnu harmoniku i njome dodatno zamađija atmosferu. Sa albuma genijalnog naslova "Nikadjekraj" išla je "Nema hrabrosti", a za kraj svog nastupa, Kolarić je sačuvao stihove "lepo je sniti, lepo je nestati", kojima počinje jedna od njegovih najnovijih pesama "Odsutna zvezda".

 

ImageNakon kraće pauze, oko 22 sata, na scenu izlazi Damien Jurado, sa još dva člana, koji će sa njim provesti prvi deo koncerta. Prva na repertoaru, "Silver Timothy", inače jedna od najpoznatijih Juradovih pesama, salu Doma omladine pretvorila je u vestern predeo koji nam je poznat iz spota za ovu pesmu, a ženski vokal na sceni se, kao i u spotu, savršeno u to uklopio. Ova pesma nalazi se na albumu iz 2014. godine, pod nazivom "Brothers And Sisters Of The Eternal Son", koji je, čini mi se, i jedan od najdražih fanovima Damien Jurada.

 

Tokom celog koncerta, u sali je bila neverovatna tišina, ali ne neka uštogljena i dosadna, nego ona gde se oseća da ljudi ne trepću i da su teleportovani u neku drugu stvarnost, onu, valjda, kojoj i pripadaju Juradove pesme. I oni koji su do kraja koncerta sedeli i oni koji su ustali i zaklatili se i oni koji su na stepeništu sa strane ležali naslonjeni kao u najudobnijoj fotelji osetili su, čini mi se, isto.

 

Negde na polovini koncerta, stihovi pesme "Museum of Flight", sa albuma "Maraqopa", pojačali su pevušenje publike u pevanje, a i oči su se zacaklile uz "I turned around, my life was changing / What did I learn, it's not that easy / When you get burned and go on burning light". U drugom delu koncerta, Jurado je ostao sam na sceni, što je doprinelo utisku da su on i gitara, sami na velikoj bini s čudno lepim osvetljenjem, samo "naši" i da je svako obraćanje stihovima upućeno svakome od nas posebno. Ćaskajući kratko posle koncerta sa prijateljima, shvatila sam da nisam jedina koja je to pomislila.

 

ImageJoš jedna od omiljenih pesama onih koji vole i prate muzički rad ovog simpatičnog Amerikanca, jeste i "Working titles" i ona je bila jedna od precizno probranih koje je ovaj četrdesetrogodišnjak dečačkog izraza lica otpevao. Ono što je bilo, pored ostalog, lepo sinoć jeste i Juradova iskrena oduševljenost publikom i gradom u koji se, posle dva leta, vratio, što je i rekao u pauzi između dve pesme.

 

Pesma "Sheets" sa abuma "Caught In The Trees", nestrpljivo je dočekana, a deo refrena: "...a place to rest his head in a song you'll regret / Still you take him, Lord knows I don't want to compete / Still I sleep in the very sheets he's been in", otpevan zajedno sa Juradom, izgovarajući svaku reč kao neku vrstu mantre koju su odavno prisvojili.

 

ImageNa jedan od svojih prvih albuma, "Rehearsals for Departure", Jurado je smestio i pesmu "Ohio". Ova neverovatna pesma, s odličnim tekstom u kome je divna, skoro filmska priča, koja ne može da se ne zapamti već posle prvog slušanja, bila je i poslednja na sinoćnjem koncertu: "She stands on the sidewalk just waving at taxis / Like horses in parades in passing / I ask where she's headed she tells me, / Ohio, I've not seen my mother in ages It's been a long time, a real long time."

 

Posle ovih stihova, ostali smo malčice prikovani za stolice i stepenike, kao posle nekog super putovanja koje nismo hteli da se završi.

 

Ostao mi je jedino dužan "Everything Trying", jednu od omiljenih, koju nije svirao, ali oprošteno mu je, ipak me na dva sata odveo u Ohajo.

 

Milena Ilić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement