Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Scena: Damir Pavić Septic

 

Nepokolebljivi hroničar apokalipse

 

ImageDamir Pavić Septic je panker, ali ne bilo kakav. Imao sam tu sreću da odrastem u Subotici, gradu u kom je rođen i živi verovatno prvi i poslednji pank poglavica, ne samo na ovim prostorima, već i u čitavom svetu. Posle toga sam imao sreću i da ga sretnem, pa i bolje upoznam. Dok je za nas ostale pank bio samo intrigantna, inspirativna muzika ili možda nešto malo više od toga, za njega je pank bio način života, jedini mogući. Može se reći da je Septic pank sâm. Dok god je on tu, pank ne samo da nije umro, već je živ i nikad zdraviji. Ali Septic nije samo panker. On je, naime, pored toga što aktivno radi u grupi Harmonija haosa, jednako sirovoj i žestokoj kao i imidž koji živi i neguje, ili organizuje kulturne delatnosti po komunama, skvotovima, radionicama i art-klubovima širom Vojvodine i u Beogradu, već više od trideset godina jedan od najoriginalnijih ilustratora, strip-crtača i grafičara koji su se pojavili u našem kutku sveta.

 

Konstantno aktivan po fanzinima, časopisima, katalozima ili glasilima naučnofantastičnih klubova, iznedrio je zavidan opus crteža inspirisanih jedinstvenom vizijom sveta koji ga okružuje. Njegovi istovremeno sirovi i suptilni psihodelični pejzaži - koje objedinjeno naziva Septic Art - tako su efektan udar na čula da bismo od njih mogli da se probudimo i konačno spoznamo pravu prirodu sveta. Damir Pavić Septic, nepokolebljivi hroničar apokalipse, danas je postao aktuelniji i potrebniji nego ikad.

 

ImageTako se desilo da je povod za ovaj naš razgovor njegova velika retrospektivna izložba slika i crteža naslovljena Subspecies (Podvrste) , otvorena u novembru 2016. godine u prestižnom subotičkom prostoru Savremena galerija. Sa zadovoljstvom mogu da primetim da su se njegove izložene ilustracije, u katalogu opisane kao "sekvence estetskog horora" i "fraktalno ludilo u permanentnom nastajanju" - opis jednako veran kao i bilo koji drugi - sjajno uklopile u jedan moderan galerijski prostor, a po licima drugih posetilaca izložbe zaključio sam da su osetili nešto slično. Treptali su kao da su završili sa višegodišnjim snom. Zato me je zanimalo da od ovog promućurnog, produhovljenog sagovornika čujem nešto o tome šta ga pokreće na rad, kako gleda na dosadašnje faze svog stvaralaštva i šta u budućnosti još možemo da očekujemo od njega.

 

Plastelin: Kako si prvi put počeo da crtaš? Koja su tvoja prva živa sećanja na crtanje?
Damir Pavić Septic: - Enciklopedija o životinjama iz 1964. godine, sa ilustracijama predivno stravičnih stvorenja iz dubina, insekata i dinosaurusa - bio je to početni pogon da svoje utiske prenesem na papir. Zatim, fasciniranost SF ilustracijama iz Siriusa i Galaksije... Ta fascinacija me je zadesila već u predškolskom uzrastu.

 

ImageDžim Džarmuš je nedavno izjavio da je pank danas potrebniji nego ikad. Kako vidiš mesto panka u savremenom svetu?
- Nakon medijske ekspanzije i kritičke atrakcije, kao kontrateže sputavajućim autoritetima i ograničavanjima, pank način života opstao je u kolekcijama drugih ideoloških i artističkih pravaca. Razvijen ili osakaćen, obogaćen ili pokraden, prefarban ili prekršten - globalno je prisutan u širem spektru... Neprimećivanje toga tek je stvar subjektivne nezrelosti ili - u boljem slučaju - neupućenosti.

 

Kakva je veza između panka i tvojih ilustracija? Da li se ona tokom godina menjala?
- Kao i niz drugih uticaja koji su mi se prilepljivali i čija je tenzija vremenom opadala, pank etika je ostavila autentične pečate na moje radove. Kako je isto usmerenje i u mom slučaju bilo obogaćeno sa mnogo (samo)destruktivnosti i ideoloških saplitanja, taj uticaj je od mene neminovno zahtevao da ga praktički kontrolišem. Ponajpre radi opstanka, i to na više nivoa. S obzirom na to da je prostor na pank-sceni domaćih terena postajao sve minijaturniji - postajalo mi je sve odbojnije da svoj rad vežem za pank usmerenje, koje doživljavam najpre kao rat licemerju. Moj crtački rad je već godinama nezavisan od njega. Određeni motivi pank etike i dalje opstaju u mojim radovima u zavisnosti od količine mojih aktivnosti na ostacima pank scene.

 

ImageBudući da već dugo stvaraš i verovatno se dobro sećaš nekih jednostavnijih vremena, da li se način na koji radiš promenio u odnosu na to kako si radio nekad? I u tehničkom, i u filozofskom smislu.
- Svakako da iz prošlosti registrujem periode koji bi se mogli nazvati jednostavnijim, ali to važi za moje bliže ili dalje okruženje - ne i za mene lično. Način života mi je bio i ostao u velikoj meri nesiguran i konfuzan, što su faktori koji me tehnički ometaju u radu. Način rada mi se svakako dopunjavao, ali ne i konkretnije menjao tokom vremena. Samo su uklonjene određene zanesenosti koje su jednostavno postale dosadne, dok se povećavala količina crtačkih produkata a u korist daljih manevrisanja.

 

Ako mene pitaš, ova velika retrospektivna izložba tvojih radova odlično pristaje prostoru subotičke Savremene galerije. Kako si ti zadovoljan njom? Kako je došlo do izložbe?
- Sasvim sam zadovoljan činjenicom da aktuelna izložba predstavlja nezanemarivo pomeranje napred u sramotnom odnosu kulturnih institucija prema nezavisnim autorima operisanih od statusnih impotencija. Dodatno mi je jasno da su za takav odnos odgovorne predrasude i samoobzir obe strane. Kada situacija iznese rezultat poput ovog, zahvaljujući najpre doslednosti i konstantnosti delovanja na lokalnom nivou pa i šire - ona donosi paket do sada "neostvarivih" konstruktivnih opcija. Na ličnom planu, ovo izlaganje mi donosi korisnu analizu koliko i kako u daljem delovanju biti isključiv, selektivan i obziran.

 

Kao i u nizu drugih primera, za dosledno predstavljanje Septic Art-a konkretniji su bili drugi nego ja sam. Ova akcija ostvarena je zahvaljujući idejama i sugestijama umetnika Edite Kadirić te Damira Rijoviča, koji je praktično postavio tehničku inovaciju u prezentaciji moga rada. Miroslav Jovančić i Jasmina Jovančić, koji zastupaju Savremenu galeriju, nisu nas ni na koji način uslovljavali, čime sam bio prečesto "čašćen" u prošlosti, bilo da su u pitanju činioci zvaničnih institucija ili prostor koji im kontrira.

 

ImageDa li svoj dosadašnji rad deliš na faze? Šta si do sada naučio?
- Kada to situacija omogućava, tek tehnički dorađujem i unapređujem crteže - što je pre stvar kvaliteta radnog pribora - nego, na primer, konstantnosti rada i strpljenja stečenog iskustvom. Nemam na bilo koji način doživljaj bitno različitih faza svog rada. Sve je prisutnija potreba da ranije radove prerađujem iz želje da budu tehnički efikasniji i ubedljiviji, mnogi motivi su prisutni godinama i zasigurno ću ih praktikovati i ubuduće. Zato su faze koje prepoznajem podeljene u tehničkom smislu, u zavisnosti od radnih uslova.

 

Na šta uvek možeš da računaš kao na najveću inspiraciju? Ko su ti uzori?
- Konstantno me motivišu Bernie Wrightson, Jack Kirby, Richard Corben, David Cronenberg, David Lynch, Clive Barker, Kelley Jones, Zdislaw Beksinski, te nekolicina drugih imena. Ispunjavaju me entuzijazmom i istrajnošću da inspiraciju crpim iz ličnih tamnih uglova. Ne bih ih tretirao kao uzore u konkretnom smislu te reči. Godinama crpim direktnu inspiraciju iz dokumentovanog nasilja, iz nesreća koje lično doživljavam, kao iz iz nesreća koje registrujem u svojoj bližoj ili daljoj okolini. Siguran sam da će to opstati kao glavni izvor moje inspiracije.

 

Šta te čeka u budućnosti?
- Deluje mi da će mi u skorije vreme poći za rukom da ostvarim dobar deo namera koje podugo nisam bio u stanju da realizujem zahvaljujući ličnoj sigurnosti - na primer, da gomile svojih crteža povežem u celinu, kao knjigu ili neku vrstu edicije. Sigurno je da ću nastaviti sa izlaganjem, sa crtačkim delovanjem radi jačanja kontrapozicije (sup)kulturnim samoobzirima, kao jedinom konkretnom namerom Septic Art-a.

 

Piše: Oto Oltvanji
Fotografije: Dejan Rankov

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement