Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (51)

 

Kultura na kašičicu

 

ImageKoliko je kultura zastupljena u programima domaćih televivizija, šta nedostaje u tim programima, šta bi trebalo da bude više zastupljeno, koliko je zastupljena književnost a koliko ostale umetnosti i kako bi uopšte umetnost i kultura trebalo da budu prezentovane u elektronskim medijima?

 

Redakcije za kulturu bile su prve žrtve medija u tranziciji. U komercijalnim televizijama potpuno su ugašene redakcije za kulturu, a na državnim servisima one su namerno zanemarivane te, kao posledica toga, i danas kubure sa budžetom, opremom ili prostorom u programskoj shemi. Po prirodi posla najredovnije pratim emisije iz književnosti. I odavno mi je postalo jasno da je, u surovim uslovima tržišnog poslovanja, kada se uspeh televizijiskog programa meri jedino brojem gledalaca, iluzorno očekivati da će televizije svoje skupe sekunde pokloniti realizaciji programa u kojima se predstavljaju, pre svega, najbolji ovdašnji pisci, pesnici ili filozofi, ali čiji tiraži knjiga ne premašuju nekoliko stotina primeraka. Današnji mediji, što da se lažemo, stoje nasuprot umetnosti, jer masmedij zahteva što prostije, ogoljenije i surovije priče i slike. Svaki televizijski format tokom kog se gledalac pita: "Šta je pisac hteo da kaže?" je mrtvorođen. Dakle, čak i kada se komercijalne televizije prevare pa ugoste kakvog književnika, prostor dobiju obično bestseler spisateljice ili pisci popularne literature, protiv koje inače nemam ništa, ali i nemam ništa zajedničko sa njom. Takva vrsta literature stoji u odnosu na književnost kao nadrilekarstvo naspram medicine. Mada, mnogi ljudi više vole da se leče ispijajući čudotvorne eliksire za ćelavost, leukemiju, SIDU i kurje oči.

 

Na RTS-u postoji nekoliko veoma kvalitetnih emisija za kulturu u kojima književnost ima zapaženo mesto. Takve emisije su "Beokult", "Metropolis" i "Vavilon". Novinari koji prate književnost, Vojislav Karanović, Neda Valčić Lazović, Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac, izuzetni su poznavaoci aktuelnih dešavanja na domaćoj, regionalnoj i svetskoj književnoj sceni. Zastupljene su gotovo sve forme: od izveštavanja o izlasku novih knjiga, razgovora sa aktuelnim piscima, praćenja književne periodike, komentara dodeljivanja književnih nagrada i reportaža sa književnih festivala. Posebno se neguje žanr koji je gotovo izumro, a to je televizijska književna kritika. Na RTV-u postoji izuzetno dobro osmišljena emisija "Folder kulture" koja prati sve ono što se događaja na kulturnoj sceni Vojvodine. Ostaje nam da žalimo za emisijom "U sazvežđu knjiga" Ljiljane Jokić Kaspar, koja je i u ono vreme bila alternativa svim okoštalim emisijama iz književnosti. Navedenim emisijama dodao bih još i "Nivo 23" Velje Pavlovića na Studiju B koja je rađena u formi intervjua, a mahom su Pavlovićevi gosti marginalizovani književnici koje inače retko možete videti u drugim emisijama iz kulture. Takođe, među nezavisnim produkcijama izdvaja se emisija Slobodana Kostića "Dvougao ex Libris", u kojoj učestvuju dva sagovornika koji razgovaraju o intrigantnim temama iz književnosti, i sve to uz prisustvu publike i medija. U tim emisijama je moguće čuti radikalno oprečna mišljenja o najvažnijim pitanjima iz književnosti i kao takva, ona je jedinstvena u televizijskoj ponudi.

 

Na RTS-u se emituje emisija iz književnosti "Hit Libris", koju uređuje Josip Babel, ali ona sledi tradicionalističku matricu i, pretpostavljam, da je namenjena gledaocima koji upravo i očekuju jedan strarinski način izveštavanja sa šarenolike srpske književne scene na kojoj nema mesta za polemiku, eksperiment, kontroverzu... Emisija prati dominantne književne tokove, sa jakim nacionalnim prizvukom. Takođe, na ART televiziji postoji emisija u formi intervjua "Klub književnika", ali ako se samo letimično pogleda spisak gostiju, jasno je da u njoj mahom nastupaju samo provereni hit-mejkeri kojima književnost nije jača strana, ali im zato pisanje ide od ruke.

 

Radijski program posvećen književnosti je bogat i raznovrstan, a od novinara koji prate književnost bih izdvojio svakako Tamaru Krstić i Sašu Ćirića sa Radio Beograda, Milicu Lapčević sa Radija Studio B, Tanju Novčić sa Radio Novog Sada i Dušana Komarčevića sa Radija Slobodna Evropa.

 

Na državnim servisima, i u drugim emisijama, ima dobrih pojedinačnih priloga iz književnosti, ali se oni ne mogu smatrati nekakvom uobičajenom praksom, već pre ekscesom, dok na komercijalnim televizijama i kad ima reči o književnosti, sudeći po načinu kako se o njoj izveštava - bolje da je i nema. Uzaludan je posao voditelja tokšoova da od pisaca očekuju glamuroznost, senzacionalnost, tabloidnost ili skandaloznost. Ne mogu ni da zamislim svet u kome bi Kiš, Pekić, Popa ili Tišma bili gosti u emisijama tipa "Žikina šarenica", "Popodne sa Leom Kiš" ili "Tabloid", ali se ponekad zaista dogodi da u takvim formatima neki gosti budu potpisani sa "književnik" ili, češće, "književnica". Nije ovde reč o lažnom snobizmu ili eltizmu, reč je o tome - da se izrazim sportskim terminima - da se ne može šah igrati prema pravilima igre bacanje kamena s ramena! Pisac koji tako namerava da poveća brojnost publike i ustostruči prodaju svojih knjiga, pre svega banalizuje svako, a najpre svoje književno preduzeće, jer broj prodatih primeraka nije estetska kategorija. Mir Jam je uvek prodavala više knjiga nego Andrić, ali nije dobila Nobelovu nagradu za književnost. Za razliku od ovdašnjih bestseler pisaca, njoj Nobel svakako nije bio cilj.

 

Na svu sreću postoje emisije poput "Trezora" u kojima je moguće prisetiti se kako su prethodnih decenija izgledale emisije iz književnosti, ko je uređivao te emisije, ko je u njima gostovao i šta je u njima izrečeno.

 

Domaćim televizijama, danas, u 21. veku, nedostaje emisija poput "Drugog formata" HRT-a koja se bavi različitim aspektima alternativne kulture u kojoj se promoviše savremeno stvaralaštvo i u kojoj se, što je veoma važno, krtički govori o stanju u kulturi. A mi, recimo, imamo paradoksalnu situaciju u kojoj famozna Komisija za dodelu sredstava u kulturi Ministarstva kulture uništi sve što je bilo na tragu proevropskog, modernog umetničkog senzibiliteta, deleći novac isključivo onima koji su se dokazali na polju očuvanja pseudo tradicionalnih i nacionalnih vrednosti, što je izazvalo revolt i protest umetnika u Srbiji, a o tome, gle čuda, nije bilo nijedne televizijske emisije iz kulture u kojoj bi se analitički obradila ta tema! Kao da se sve događa u Hondurasu u kome neki tamošnji Tiodori, Srbe, Živoradi i Brace odlučuju o strategijama i pravcima kretanja nacionalne kulture!? Zato smo i otišli u taj poslovični Honduras, jer kad nema opasanosti od javne kritike i kritičke distance, koja bi bila vidljiva na državnom servisu, jasno je da će svaki ćata iz Minstarstva kulture da se iživljava nad umetnicima i da troši državni novac kao raspusni sin.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement