Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Bunker: Tri savremena britanska pesnika

 

Džo Dantorn
Dvadeset četiri dužine

 

Image(Joe Dunthorne, Twenty-four lengths, iz magazina Five Dials)

 

Devojka u bikiniju i
s vodootpornom maskarom
pridružuje mi se u stazi za spore:
plivamo prsno po levoj strani.
Tokom moje sedme dužine,
gladi me po podlaktici
dok prolazi. Tokom devete,
ja joj dodirnem list.
Lepo se obrijala.
Pod vodom je uveličana:
ima oštre kukove
na kojima bih mogao raditi
stoj na rukama. Nalakirala je
nokte na nogama.
Tokom četrnaestog kruga,
šutira me u butinu,
ali nastavlja da pliva.
Stajem u plićaku i na nozi vidim
tanak mlaz krvi.
Oko ruke mi je ključ od ormarića.
Stiskam ga uz ranicu
dok je ne ugasim kao sveću.
Samo plivam i plivam
i nisam umoran.

 

Džo Dantorn je velški romanopisac, pesnik i novinar. Proslavio se romanom Submarine, po kom je 2010. snimljen i film. Drugi roman, Wild Abandon, objavio je 2011. Zbirka njegovih pesama objavljena je u serijalu Faber New Poets. Živi u Londonu. Iako je iz Velsa, igra za fudbalsku reprezentaciju engleskih pisaca.

 

 

Majkl Pidersen
Kolmar

 

Image(Michael Pedersen, Colmar, iz zbirke Play with me, Polygon Books, 2013.)

 

Kolmar

 

je predeo pun isprepletanih kanala, capitale des vins d’Alsace,
gde sam, u trinaestoj, na razmeni učenika s Francuskom,
upoznao Elodi Milan.
Celog sam leta tražio krroasone, srkao ekspreso
i surovo klevetao Škotsku;

 

jer ništa drugo nisam znao o našoj blizini Rajni
i Vogezima, osim da Elodi živi tu nadomak,
i da mogu, ako se nagnem kroz prozor potkrovlja,
da joj vidim buduarr, u kom su se sigurno dešavale
česte pojave golotinje.

 

Podelili smo tek pokoji trenutak: sedeli jedno uz drugo na brodiću;
s rukom u ruci šetali šuštavim vinogradom;
plesali zajedno tri puta, slepljeni
kao posoljene perece.

 

Jedna naša slika, na kojoj se blago grlimo, prikazuje Elodi,

dražesnu poput Žili Delpi, i mene u škotskom dresu,
sa izbeljenom kosom. Nebo, kao i majica,
azurno je plavo, a ja, porumeneo, sav sam rouge od sindroma dečačića.

 

Nekada sam čeznuo da se vratim kao poznata ličnost,
sa svim tim glumatanjem i preterivanjem. Bilo bi grozno:
bela limuzina, šampanjac, skank, igre reči -
prizor iz jeftinog hip-hop spota.

 

Danas bih, međutim, objasnio da je pesma poput bombe,
i bomba poput pesme; ispravno sklopljene, obe
eksplodiraju, ne pristignu i postanu smesta važne - kao što je ona
i kao što bi opet mogla.

 

Majkl Pidersen je škotski pesnik, dramski pisac i zabavljač, poznat i po saradnji s mnogim uspešnim britanskim muzičarima, rediteljima i slikarima. Takođe voli i da šije i veze.

 

 

Džeki Kej
Zakasnela ljubav

 

Image(Jackie Kay, Late Love, iz zbirke Life Mask, Bloodaxe, 2005.)

 

Kako se samo šepure, svi ti zaljubljeni ljudi,
kako su ponosni, zadovoljni,
Kosa im sija, koža blista,
Ne sećaju se ko su donedavno bili.

 

Kako su samo filmični, nama u čast.
Kako su važni postali - tajnoviti, iznad
toka stvari, sive svakodnevice.
Zvona sa crkve uvek su im dobar znak.

 

Kako su samo dosadni ovi nezaljubljeni.
Odeća im pohabana, koža bez sjaja;
kako su izgubljeni, raščupani; kako samo
gacaju ulicama po kiši,

 

tu i tamo sete se poljupca u mračnoj uličici,
dodira u nekoj svlačionici, uz malo sreće,
divnog čekanja da telefon zazvoni, možda, dušo.
Prošlost sa svojom navalom baršuna, svojim tajnim mukom,

 

daleko je već i gasi se sa smirajem dana.

 

Džeki Kej je škotska pesnikinja i romanopisac. Njen najuspešniji roman, Trumpet, objavljen je 1998. Napisala je pet zbirki pesama za odrasle i nekoliko za decu. Živi u Mančesteru i profesor je kreativnog pisanja na univerzitetu u Njukaslu.

 

Prevela s engleskog: Bojana Gajski

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement