Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Jovan Gvero: Dribling na vlažnom terenu

 

Osobna karta

 

GveroGrađani Srbije uskoro će dobiti identifikacione kartice u kojima će postojati mikročip sa svim osobnim podacima koji se očitavaju elektronskim uređajima. Globalizacija! Užas? Zamisli, da ti neko uskrati zadovoljstvo da prekraćuješ vreme na štajgi čitanjem ličnjaka. Vraćam se sa žura. Trg mladenaca. Kako to biva u radikalskom gradu, prohibicija i policijski čas počinju u 1h. Zakačio sam nešto krajnje prskano u kombinaciji sa točenim, razara sva moždana tkiva. Palim bubešku i lagano krećem, kad ono grad izlepljen plakatima - Točak! Da li to znameniti kotač iz Kragujevca poput Bore Drljače proslavlja 168. godina umetničkog rada? Kad ne. To je klub "Točak", u kojem nastupaju sve eminentni umetnici: Lepa Caca, Braća Bajić, Đorđe David, Regina, Vagina, Galija, Lepa Maca i tako to.

 

Vozim dalje, kad na bulevaru mahač: "Vaše lične isprave. Da li nosite naočare? Hoćete nam dati i vašu ličnu kartu?", rekao je murjak u službenoj uniformi sa belim rukavima pored parkiranog Yuga Floride. Nisam baš pri revolveru ali mogu da ispričam vic sa Radio Sečnja ako to može da omekša situaciju: Da li ste čuli da je premijera Koštunicu ujela kera tjekom nedavne posete poplavljenom Jaši Tomiću? Naravno, premijer nije bio obavešten da su kere zdravo besne, a prisutni tvrde da se osećao na mačke. Hi, hi, hi, hi... "Jeste da sam na dužnosti ali prija. Koliko je sati Jovane Milana Gvero? Šta mislite, da li je vreme da upalite svetlo?! Vozite oprezno i tome slično. Doviđenja! Pomoz' bog. Smrt fašizmu!" Jao! Izvin'te, svetlo ulice pa nisam upalio. Bi, bi, bilo bi nam dosadno bez vas i nasnifanih vuna...

 

Eto, čovek mora biti negde zaveden pa makar i poturio uho da mu ture minđušu? Prvu identifikacionu karticu vadio sam dalekih godina kako bih mogao da službenim licima ponudim nešto više od zdravstvene knjižice, a ozbiljnim ribama nešto zadovoljavajuće a manje od štedne knjižice! Glavni razlog je ipak bio lakša odbrana od murije koja nas je terala sa stopa po Jadranskoj magistrali, ali smo ubrzo provalili autobuse na dugim linijama: Koper - Bar, itd. gde su kondukteri bili kooperativni. Tako je ličnjak poslužio kao razlog za vađenje malograničnih pasoša sa kojim se moglo iživljavati u Temišvaru. No, ubrzo smo postali vlasnici crvene soške i česti turisti u Trstu, pa je ličnjak postao drugorazredni dokument. Kao odrasla persona koja je u Beogradu samostalno živela, gotovo svaki kontakt sa ličnjakom tužno se završavao u veš mašini a nastavljao psovkama u redovima SUP-a Voždovac. Prva ozbiljna priča sa ličnjakom desila se u OŠ "Isidora Sekulić", gde sam šljakao kao učitelj. Naime, stanujući u Bloku 45, imao sam frku sa gazdaricama koje su čestim telefonskim pozivima proveravale moj društveni život i stanje u svojoj izdatoj nekretnini. Kako bih sprečio zulum, a ipak naplatio preživljeni društveni bol, odlučio sam se na eksproprijaciju knjige "Aleksandrijski kvartet" Lorensa Darela, koja je kupljena u Prosvetinom kompletu i nije nikad ni otvorena već je služila kao dekorativni element u plakaru. I tako prolazi vreme, a ja knjigu, koju sam pročitao još u kikindskoj biblioteci, lagano obnavljam ili izdajem proverenim prijateljima, kad jednog dana, u holu pomenute škole - gazdarica. Deca krenula u učionicu, kad gazdarica: "Jovane, pa gde si ti?" Drži neki znameniti ceger u ruci, sve mislim potegnuće prva, puca bruka, odoh je u kurac! A ja, naravno, promenio sve moguce boje, očekujem blamažu pred decom i razotkrivanje nestašluka koji se ne tretira kao prekršaj ali je ipak žešći blam. Gazdrica opet poteže ceger: "Dobro, Jovane, gde je tvoja lična karta? Znaš da ti je pala iza ležaja, pa sam bila slobodna da ti je donesem." Hvala, nije trebalo već sam napravio drugu. Mnogo hvala! Moram sa decom u učionicu! U svakom slučaju - hvala. Tako preživim prvo gubljenje ličnjaka i mislim sad - pazi. Zipa! Poslednje, ništa manje uzbudljivo, desilo se nedavno. Zove me Mare, vlasnik kafane IZBA, koja je sestrinska organizacija Bunkera u Novom Sadu. Mare je u zelenoj akciji čišćenja Dunavskog parka kod teniskih terena u moru špriceva i ostalog narkomansko-duvačkog materijala pronašao i moj ličnjak. Svi pristigli tog tjedna u IZBU bili su obavešteni o kompromitujućoj činjenici kako sam u terenucima fiksanja izgubio osobnu kartu. Naravno, istina je malo drugačija i pomalo zabrinjavajuća. Gotovo pre tri godine, Jelenu su napali manijaci, narkomani ili budale u Šumadijskoj ulici i maznuli joj torbu sa svim njenim dokumentima i, eto, i mojom lila kartom. Od tada murija nije uspela da pronađe počinioce iako su uspeli da pronađu telefonsku karticu i vrate je Jeleni. Kako je dalje moja lila karta postala totalno plava od kiše, sunca ili ko zna čega, teško je objasniti ali, eto, nađoh se na mestu gde se ređe ide ali se duže ostaje. Tako ja jedva čekam ove karte sa mikročipom u kojima će biti podaci o mojoj važnoj i manje važnoj biografiji, imovini i ko zna čemu još i to uvek dostupni radoznalim. Ono što krijem verovatno će biti preveliko za taj mali čip, pa će i ostati tajna. Zamisli da se u mali čip moraju ugurati plastovi vutre koju sam izduvao ili hektolitri alkohola koje sam popio. Možda bi još teže bilo izmeriti kilometražu, broj žena, knjiga, koncerata i svih drugih makarona skuvanih sa maslinovim uljem i morskom solju. Taj mikročip pretvoriće se u otisak kažiprsta koji će na ekranu odmah pokazati sve ono što punokrvni konji imaju već godinama. Tako je globalna kartoteka virusno došla i do nas i sad je pitanje da li Vi i ja možemo i treba da biramo ili komentarišemo taj neumitni proces.

 

Iz gore navedenog svakako se može skontati da to ima svoje mane i prednosti, ali, bože moj, pa isto se dešava i sa bilo kojom drugom karticom. Oduvek sam želeo da otvorim klub u kojem Vam, na ulasku, otiskom prsta određujemo dalji program primeren Vašem pritisku, količini krvnih zrnaca, kaloričkoj ravnoteži itd. Mislim, zamislite da dobijate po želji i manekenku sa veličinom grudi koja vam odgovara tog momenta, a tekućina koja vam bojom odmara oči sadrži alkohol, vutražu, exeražu, vodu... Pa, to! Napred mikročipovi, napred kartice, dole osobne karte...

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement