Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Otisak

 

ČARLI ČAPLIN I SKITNICA: ROĐENJE HEROJA

 

ImageProšlo je stotinu godina otkako je prvi put na filmu prikazan Čaplinov lik Skitnice, te je na Festivalu slepstik komedije u Bristolu otvoren šampanjac

 

Stogodišnjica je više nego dovoljan razlog za proslavu, čak i ako je slavljenik izmišljen lik - štaviše, prosjak sa cipeletinama, siledžijskim temperamentom i krivim nogama. Ovo je godina Skitnice. Godine 2014. navršava se sto godina otkako se Čarli Čaplin prvi put pojavio na filmskom platnu kao čudak sa brčićima i polucilindrom, pačjim hodom i štapom za šetnju. S obzirom na globalnu razmeru Čaplinove slave, godišnjica će se tokom cele godine obeležavati svuda u svetu, ali ovog vikenda, šampanjac je otvoren u Bristolu. Bristolski Festival slepstik komedije, koji i sam slavi desetogodišnjicu rada, razonodio se uz raskošnu svečanu projekciju Čaplinovog kasnog remek-dela nemog filma Svetla velegrada i neka pronicljiva pitanja o tome koga mi to tačno slavimo. Skitnica je stigao, kako priča kaže, u Kiston studio jednog mirnog dana, januara 1914. Šef studija, Mek Senet, bio je nervozan, jer je filmu koji su toga dana snimali, Mejbelin čudan neugodan položaj, nedostajalo nekoliko efektnih gegova, te je poslao Čaplina, koji se tek nedavno pridružio trupi, da se našminka i obuče "komičarski kostim", vrati pred kamere i unese malo komike. Prema često citiranom Čaplinovom sećanju na taj dan, ideja za kostim i lik Skitnice rodila se bez mnogo mozganja: "Idući prema garderobi pomislio sam kako ću obući vrećaste pantalone, velike cipele, uzeti štap i polucilindar. Hteo sam da sve na meni bude spoj nespojivog: pantalone vrećaste, kaput tesan, šešir premalen, a cipele ogromne." Brčiće su nalepili kako bi bez korišćenja maske postarali njegovo lice dvadesetčetvorogodišnjaka, i to je, prema Čaplinovoj autobiografiji, bilo to. "Sa tom odećom i šminkom osetio sam se kao taj lik. Počeo sam da ga upoznajem i, dok sam se popeo na scenu, bio je rođen."

 

ImageMeđutim, prema tvrdnjama Čaplinovog biografa, Dejvida Robinsona, iznetim ovog vikenda, rađanje nije išlo tako glatko. Mada je lik vragolastog "čovečuljka" postao momentalni hit među gledaocima, što je njegovog tvorca vinulo u zvezde, razvoj lika je ipak tekao postupnije nego što to priča sugeriše. Lik koji Čaplin igra u tim ranim Kiston kratkometražnim filmovima nije isti Skitnica koji je u Mališanu ili Svetlima velegrada. On je zločestiji, okoreliji i zasigurno ne spava pod vedrim nebom. Vrlo često je zaposlen (kao prevoznik klavira, konobar ili rekviziter u filmskom studiju), ponekad ima dom, ženu i dete. On je anti-autoritarista sklon zadovoljstvima i flertu, koji često ume krišom da popije na račun kuće, ali ne zato što nema novca da plati. Ako hoćete da vidite autentičnog skitnicu, kaže Robinson, morate sačekati na njegov film iz 1915. godine, Skitnica. Tada već Čaplin je postigao svetski uspeh, prešao u studio Esenej za primamljivih 1250 dolara nedeljno i angažovao Ednu Pervajens kao glavnu glumicu. Skitnica je pametan film, koji vešto uklapa patos u slepstik komediju, gde je naš junak jedan dobrodušni lutalica kome sreća baš i nije naklonjena, i koji na farmi pronalazi dobrodošlicu i posao. Mnogo je grubih šala sa vilama i merdevinama, a na gorkoslatkom kraju filma, Čaplin, verujući da ga je Pervajensova odbila, gega se prašnjavim putem, isprva snuždeno, a zatim prepoznatljivo, smešno promrdavši nogama.

 

Genijalnost Skitničinog dugotrajnog nastanka je u tome što je Čaplin stvorio lik koji je bio oličenje običnog čoveka pre nego što je označen kao autsajder - i delimično zahvaljujući tome, uspeo je da pridobije simpatije publike za tog netipičnog junaka. Ako pogledamo američke filmove iz vremena Čaplinovih filmskih početaka, skitnice su negativci: provalnici, siledžije i pljačkaši na ulici i u vozovima. Nije bio lak zadatak prikazati lutalicu kao heroja ili zaljubljenog. A nije slučajnost ni to što je, sve vreme dok je Čaplin dorađivao svoj filmski alter ego, njegova lična reputacija bila na udaru. Naime, Skitnica je uživao daleko veću popularnost nego on sam. U trenutku izbijanja Prvog svetskog rata Čaplin je, kao vanserijska zvezda, zbog svoje slave dospeo na nišan. Prema izlaganju filmskog istoričara Kevina Braunloa u okviru festivala, još i pre uvođenja regrutacije, britanska štampa pozivala je Čaplina da se vrati iz Amerike i prijavi u britansku vojsku. Medijski baron Lord Nortklif pridružio se mnoštvu onih koji su ga optuživali za to da je "zabušant", i ismevali ga u popularnim pesmama i karikaturama. "Zaista sam mislio da dolaze po mene", rekao je kasnije. Za sve to vreme Čaplin je koristio svoj status poznate ličnosti da bi prodavao britanske vojne obveznice u Sjedinjenim Državama, a za britansku vladu je od svog solidnog prihoda izdvajao pozamašne svote. Kartonske isečke sa likom Skitnice vojnici su postavljali u rovovima "da Nemci pocrkaju od smeha", a njegovi filmovi prikazivali su se na tavanicama vojnih bolnica, da bi ranjenici u bolesničkim posteljama mogli uživati u smehu koji podiže moral.

 

ImageČaplin je morao oprezno da balansira. Njegovo glavno sredstvo odbrane od baražne vatre optužbi za kukavičluk bili su bogatstvo i uticaj, zbog kojih je svojoj zemlji bio dragoceniji u Los Anđelesu nego na frontu - što ga je pozicioniralo daleko od društvenog marginalca kakvog je igrao na filmu. Nema sumnje u to da ga je skandal delimično motivisao da svoj lik učini simpatičnijim, dobroćudnijim, manje sklonim sitnim krađama i siledžijstvu. Bilo bi uprošćavanje reći da je Čaplin smirio tenzije jednim potezom, snimanjem ratne komedije O desno rame, ali Skitničino pojavljivanje u rovovima bilo je sasvim pravovremeno. Kada je ovaj četrdesetominutni mini-dugometražni film pušten u distribuciju, rat je već bio skoro gotov, ali je publika, koja je (bukvalno) razvaljivala vrata bioskopa zbog ovog filma, sa oduševljenjem gledala svog voljenog Skitnicu u uniformi, koji još i zarobljava Kajzera.

 

Mada je Čaplinova priča o nastanku Skitnice lep primer filmske mitologizacije, istina je neizbežno složenija i zanimljivija - mnogo više vremena bilo je potrebno da čovečuljak preraste u Skitnicu, a još više da Skitnica preraste u heroja. Fascinantno je to da, iako je sentimentalnosti bivalo sve više, Skitnica nikad nije izgubio oštricu. Festival slepstik komedije pružio nam je priliku da, sa pauzom od samo nekoliko sati između filmova, gledamo Čaplina i u Svetlima velegrada, filmu koji je sniman godinama i konačno pušten u distribuciju 1931, i u Dečijoj auto trci, koji je snimljen za samo jedan dan 1914.godine. Dečija auto trka je zapravo film od koga se obeležava stogodišnjica - snimljen neposredno nakon Mejbelinog čudnog neugodnog položaja, pušten je u distribuciju dva dana ranije. Uprkos brojnim razlikama, u oba filma radnja je vezana za Skitničin problematičan vid. U ranom kratkometražnom, on igra uljeza koji upada u kadar dok snimatelj pokušava da snimi dečiju trku. U dugometražnom, puštenom u distribuciju početkom Velike depresije, Skitnica je crna ovca gde god da se pojavi - vole ga samo devojka koja ne vidi, jer je slepa i čovek koji ne vidi belu mačku koliko je pijan.

 

ImagePrvi film završava Čaplinovim grotesknim kreveljenjem pred kamerom, tek da snimatelju još malo prkosi, a publiku prodrma i zasmeje. Svetla velegrada takođe završavaju sa Skitnicom u krupnom planu, koji se sa strepnjom osmehuje voljenoj ženi koja ga prvi put vidi - dok lebdi pitanje hoće li mu ona uzvratiti ljubav, sad kad zna da je običan siromašak. Ova stogodišnjica je savršen trenutak za to da mu uzvratimo taj pogled i da odamo priznanje Čaplinovom geniju koji je naveo bioskopske gledaoce da zavole nekoga koga nisu očekivali da će zavoleti.

 

Pamela Hačinson Gardijan, 27. januar 2014.

 

(prevela: Dragana Miljević)

 

Fotografije: Charlie Chaplin as the Tramp Photograph: Alamy

 

Charlie Chaplin in City Lights Photograph: Allstar / United Artists / Sportsphoto Ltd

 

Charlie Chaplin in The Gold Rush Photograph: Allstar / Sportsphoto Ltd

 

Charlie Chaplin in The Kid Photograph: Allstar Collection / Cinetext / Sportsphoto Ltd

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement