RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Branka Parlić - Satie and Beyond (Sing Sing Records vinil, 2014)

 

ImageMilion i plus preslušavanja prethodnih albuma Branke Parlić (u daljem tekstu BP) preko YouTubea i generalna halabuka oko socijalnih mreža i servisa su mi prizvali mišljenje Paula Morleya da je svrha popularne muzike da ljudima okupira vreme i nameri ih da ga kvalitetnije ispune. Socijalne mreže i servisi (je)su fenomeni pogodni za svakojaku vivisekciju, ali umeju da budu i jaka potpora i simuliraju gurua koji sugeriše izbor. U slučaju BP se sve sklopilo i novosadska umetnica bi mogla da bude opservirana u kontekstu kako i da li takav "virtuelni realitet" može da pomogne u onoj "običnijoj" zbilji. Pre svega, umetniku koji je opredeljen za kvalitet - ne strategiju "carevog novog odela". Srećom, slučaj BP je interaktivan, reč je o prepoznavanju umetnika i umešne publike uz komentare i uzvike podrške.

 

Za one koji (još) ne znaju, BP izvodi dela Nove Muzike i ono zanimljivo je da su to uglavnom autori senzibilitetom dostupni onome što se bez puno promišljanja zove popularna kultura, a da pri tome ne gube ništa od serioznosti. Prilog tome je opšte mesto o Eriku Satieju kao prvom pop kompozitoru, dok o Philipu Glassu i njegovom prožimanju svega ni ne treba trošiti reči. Gđa Parlić je (i van granica zemlje) zaslužila status raspoznatljive umetnice. Novi album uz Satieja i Glassa donosi izvođenja holandskog minimaliste Jeroena van Veena i britanskog (post)minimaliste Grahama Fitkina (izdavao i za manchesterski Factory Classical, sub-etiketu čuvenog Factoryja). Satie and Beyond je sniman "uživo bez publike" tri dana u Holandiji u Harmony Center Theatre u Leeuwerdenu, i u istom prostoru je u pauzi snimanja upriličen koncert sa koga možemo čuti i Glassovu Metamorphosis. Album nudi još jedan snimak uživo sa publikom, opet Glassova - Glassworks/Opening snimljena 2006. u novosadskoj Sinagogi.

 

Izvođačka konstanta i momentum BP je da preko krajnje lične naracije saopštava viđenja i iščitavanja umetnika, izoštreno, fokusirano, uz temperament koji ne provocira konflikt sa namerama kompozitora. Taj spoj ličnog i raspoznatljivog je izgleda najteže postići, ali po tome su ploče BP karakteristične i zaista se izdvajaju u čitavom moru izvođača. Ovaj album uspeva kao još jedan iskorak u tom pravcu.

 

Aktivizam i pristup koji BP generalno projektuje, na Satie and Beyond se zaokružuje specifičnom poetikom. Ceo materijal je sniman analognom, za neke starinskom opremom, izdat je kao vinil i sa omotom koji ima nenametljivu i bistru dinamiku. Najzanimljivija je prednja strana omota sa jednostavnom fotografijom, što bi rekli drugari iz Obojenog programa - kao omot(i) Patti Smith, dok zadnja strana info sekcijom evocira nostalgiju sa kraja 70-ih i početka 80-ih. Dizajn je uradio Error - ovoga puta je to sam(o) Čeda Drča. Satie and Beyond treba nesumnjivo i povezati kao deo kontinuiranog rada na koncertnom serijalu Nove Uši za Novu Muziku, koju je BP pokrenula 2006. u Novom Sadu. Ako čitav koncept organizacije dodatno zaživi (sa nedavnom registrovanim udruženjem za promociju savremene muzike "Nove Uši"), može postati neka specifična i minimalistička verzija manchesterskog Factory Classical. Logistika je daleko manja, o broju ljudi i sredstvima da se ne priča, možda tek procenat onoga sto bi sama poželela, ali to nije nužno hendikep. Kao što piše upravo na jednom sloganu sa već pomenutih društvenih mreža - nekad je nečijih dva odsto veće (i jače oružje protiv indiferentnosti - ja dodajem) od nečijih 100 odsto.

 

Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement