Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Bunker: Heder O'Nil

 

Odbegla trudnica

 

Image"Osuđenica u osmom mesecu trudnoće pobegla iz bolnice u bolničkoj spavaćici... a zatim se sama predala policiji dan kasnije." (Dejli Mejl, 25.9.2012.)

 

Učinila sam ja i mnogo sam toga dobrog, što nikad nije dospelo u novine. Čudno, ali ovo je, izgleda, prvi put da se, osim momaka, neko uopšte zainteresovao za mene. Valjda zato što sam pobegla iz zatvora. Pa sam, kao, ispala jako pametna, ma najpametnija!

 

Dečko i ja smo se dobro sakrili. Trebalo bi da ostanemo u ovoj šugavoj stambenoj zgradi još dva - tri dana. Ne mogu ti reći u kom smo stanu, razume se. Ne bi ni trebalo da pišem ovo pismo. Ali nekako mi je došlo da kažem šta imam, pošto inače nikad, ali nikad ne uspem da kažem šta imam. To je takva zgrada gde će ti ljudi lupati na vratima, ma kakav znak da im okačiš sa molbom da ne lupaju. U stvari, ista je kao i sve zgrade u kojima sam do sad živela.

 

Ovde me niko ne prepoznaje, pošto ne prate vesti. Ima jedan čovek, živi u stanu sa druge strane hodnika, koji je naručio preko interneta buvlji cirkus. Podigao je poklopac sa kutije za cipele i pitao me vidim li išta unutra. Bokte, za svakog koga sretnem ispostavi se da je neka teška naivčina. A u prizemlju je jedna žena koja prodaje figurice Bogorodice na vašaru. Ima punu dnevnu sobu tih figurica. Bogorodičice izgledaju tako lepo kad nisu na poslu i gledaju televiziju. Pored njih čak se osećam pomalo produhovljeno.

 

Danas mi se tako išlo u šetnju. Ne bi trebalo da napuštam zgradu. Ali ako ću se večito samo zatvarati u malene sobičke, onda sam lepo mogla i da ostanem u zatvoru. Čoveče, ne da sam gladna otkako sam trudna. Prijela mi se kineska brza hrana i šta sam mogla?

 

Prošla sam pored prodavnice pića koja je imala rešetke na svim prozorima celom njihovom dužinom. Što mu dođe šašavo, jer svi ti ljudi koji tu dolaze su, onda, kao u nekom zatvoru. Stajali su u redu ljudi koji su kupovali srećke. Razgovarali su o tome šta će kupiti ako dobiju na lutriji. Jedan je rekao da će otići da živi u Bermudskom trouglu. Ja ne kupujem srećke iz prostog razloga što, očigledno, nemam sreće. A takođe i ne marim mnogo za to da sanjarim o divnoj budućnosti. Samo želim da budem slobodna i čista.

 

Hodala sam dalje niz ulicu, očekujući da će se svakog trenutka policijski automobil uz zavijajući zvuk sirene zaustaviti pored mene. Sve lutke u izlozima bile su tip-top skockane. Jedan je izlog bio ispunjen samim čajnicima. Šetnja mi je svakako dala vremena da razmislim o nekim događajima koje su me snašli prošle godine. Jeste, previše sam se drogirala. Toliko sam bila drogirana da sam se jednom nekako obrela u restoranu Deri Kvin, a da sam na sebi imala samo majicu i donji veš sa nacrtanim trešnjama. Jednom sam se probudila i bilo je sedam sati, a ja nisam znala da li je prepodne ili je popodne. I sećam se da sam pomislila: ovo je blaženstvo.

 

Murija me je puštala da radim šta hoću. Nije ih bilo briga za mene. Mene su u stvari uhapsili zato što sam trudna. Zbog toga su oni zapravo popizdeli. Ko bi mogao poželeti još jednu mene na ovoj planeti? Najgore na svetu ti je to kada radiš nešto što ti oduzima mogućnosti.

 

Nekad sam smatrala da greške ne postoje. Radila sam šta mi se htelo. Pravila sam izbore koji su me odveli u zatvorsku ćeliju, gde mi je sva sloboda oduzeta. Kada sam stigla do restorana brze hrane, naručila sam da mi spakuju da ponesem jelo koje sam uvek uzimala kad sam bila mala: Kung-pou piletinu! Volim već i samo da izgovaram taj naziv. Kada ga jedem, uvek se setim dobrih vremena kad sam bila mala i želela da postanem misica kad porastem ili, možda, veterinar.

 

Vraćajući se u sklonište, videla sam jednog dečaka kako se igra napolju. Nosio je potkošulju sa crtežom konja i crvene pantalone od poliestera koje su na kolenu bile progorene cigaretom. Ne znam iz kakvog kontejnera sa humanitarnom pomoći je njegova majka uzela tu odeću, ali meni je izgledao tako lep. Pomislila sam kako on može postati bilo šta. Može čak postati i predsednik, ako to bude želeo. On još uvek nije uprskao u životu.

 

Zamislila sam da ispod majice imam balon i da mogu da ga izvadim i ponovo budem dete. I da mi je ceo život bio samo igra, i da je sad vreme da se vratim kući.

 

Prevela:
Dragana Miljević

 

Heder O'Nil (1976) je nagrađivana kanadska spisateljica, pesnikinja i novinarka. Rođena je, živi i radi u Montrealu.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement