Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Otisak: Lidija Dejvis

 

Umetnost skraćivanja kratke priče

 

ImageU svom prikazu nove zbrike priča Lidije Dejvis, Can't and Won't, Kristin Smolvud zapaža da ova autorka, čuvena po svom sažetom stilu pisanja, uspeva "naizgled lako da postigne nemoguće":

 

Poput Prusta, kog je i prevodila, Dejvisova opisuje čin pisanja. Ne kažem to samo zato što su naratori u njenim delima uglavnom pisci ili profesori, mada je to zaista tako; kažem to zato što su njene priče prepune kriznih trenutaka u kojima ne znate kako da nastavite ili koju reč sledeću da odaberete, kao i briga da na kraju ništa od svega neće ni biti. Lidija Dejvis je teoretičar proizvoljnog. A to što nam se čini da je njen način pisanja lak - čak proizvoljan - samo je deo celokupnog užitka.

 

Kloi Šama proglašava Lidiju Dejvis "savršenim piscem za eru Twittera":

 

ImageDejvisova nije pisac koji prosto neke tamo reči niže u tekst koristeći gramatička pravila. Ona stvara priče koje nesumnjivo možemo uporediti s poezijom, ne samo zbog njihove jezgrovitosti i izgleda na stranici, već i zbog očigledno brižljivog načina na koji su izgrađene. "Nepotrebno je vatru nazvati toplom ili crvenom", navodi autorka u priči Revise: 1, predstavljenoj u novoj zbirci; "Odstranite još mnogo prideva." Nisam prebrojala prideve korišćene u Can't and Won't, ali sigurna sam da bi zbir bio tričav. Većina priča u ovoj knjizi staje na stranicu ili dve; najduža - The Seals, bolni prikaz gubitka starije sestre i oca - duga je dvadesetak stranica, a čini vam se kao da joj nema kraja.

 

Lidija Dejvis je verovatno naštedljiviji moderni pisac kog imamo - veličanstveno je hrabra kad sebi postavlja granice.

 

Ne samo da u njenom pisanju nema suvišnih prideva, već je i priloga veoma malo. Rečenice su taman dovoljno duge, nema opisa okoline niti nekakvog zamornog blebetanja o pojedinostima putovanja metroom od Bušvika do Ulice Brum. Nema tu balastnih materija - nema stvari iza kojih bi se sakrila. Tu su samo reči - jasne i moćne. Dokaz su ogleda o tome koliko je malo potrebno da bi se stvorila priča. Njena dela ponekad liče na test disciplinovanosti ili na sjajnu posledicu opklade: Mislili ste da neću uspeti, zar ne? Slomila sam vam srce u roku od pasusa.

 

Erika Vagner podrobno je iščitala novu knjigu Dejvisove i veliča je rečima: "To je otvoreni poziv da najpažljivije moguće posmatramo i književnost i svet." Međutim, na Skota Espozita zbirka je ostavila blaži utisak:

 

ImagePriče iz Can't and Won't brižljivo postavljaju odmak od upravo onih teških egzistencijalnih pitanja kojima se Dejvisova tako majstorski i na svoj način bavila. Umesto da se kreću ka poslednjim trenucima čoveka na samrti, one se okreću ka bezbrižnom humoru - Can't and Won't zapravo najviše i liči na veoma precizno izbrušenu zbirku šala. Naravno, delotvoran smisao za humor oduvek je bio jedno od najmoćnijih oruđa Lidije Dejvis, i nikako ne bih voleo da ga iz njenih dela nestane, ali ovde zbog njega nema mnogo mesta za ostala osećanja koja se u njenom pisanju obično duboko pomešaju.

 

Lidija Dejvis je nedavno u jednom intervjuu ispričala kada je i kako počela da je zanima takva sažetost u pisanju:

 

Prilično precizno mogu da odredim da je sve počelo u jesen 1973. Znači imala sam 26 godina i iščitavala sam kratke priče i pesme u prozi Rasela Edsona. I eto, iz nekog razloga, one su me podstakle. Razmišljala sam: "Kako su zabavne i provokativne i zanimljive, baš bih volela i ja da probam da ih pišem." I tako sam sebi postavila zadatak da pišem po dve veoma kratke priče na dan, tek da bih proverila šta će se desiti.

 

Prevela: Bojana Gajski

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement