Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Bunker: Lidija Dejvis

 

Kratke priče

 

Priča koju mi je ispričala prijateljica

 

ImagePre neki dan prijateljica mi je ispričala tužnu priču o svom susedu. Započeo je prepisku sa nepoznatim muškarcem putem jedne internet agencije za upoznavanje. Taj prijatelj je živeo stotinama milja daleko, u Severnoj Karolini. Njih dvojica su razmenili poruke, a zatim fotografije i uskoro su vodili duge razgovore, prvo u pismenoj formi, zatim i telefonom. Otkriše da imaju mnogo zajedničkih interesovanja, da se emotivno i intelektualno slažu, da im je prijatno zajedno i da se fizički međusobno privlače, bar koliko se to moglo reći preko interneta. I profesionalna interesovanja su im takođe bila bliska, pošto je sused moje prijateljice računovođa, a njegov novi prijatelj sa juga docent ekonomije na jednom malom koledžu. Nakon nekoliko meseci, činilo se da su potpuno zaljubljeni i prijateljičin sused beše ubeđen u to da je u pitanju "ono pravo", kako je rekao. Kada je došlo vreme godišnjeg odmora, isplanirao je da otputuje avionom na jug na nekoliko dana i upozna svoju ljubav sa interneta.

 

Na sam dan putovanja telefonirao je prijatelju dva-tri puta i razgovarali su. Zatim ga je iznenadilo to što mu više nije odgovarao na pozive. Prijatelja nije bilo ni na aerodromu da ga sačeka. Pošto je pričekao i pozvao ga telefonom još nekoliko puta, prijateljičin sused napusti aerodrom i uputi se na adresu koju mu je prijatelj dao. Niko mu nije otvorio vrata kada je kucao i zvonio. Svaka mogućnost prominu mu mislima.

 

Ovde nedostaju neki delovi priče, ali prijateljica mi je rekla da je njen sused saznao da je toga istog dana, baš dok je on putovao ka jugu, njegov prijatelj sa interneta umro od infarkta dok je telefonirao svom doktoru; prijateljičin sused, saznavši to ili od suseda svog prijatelja ili od policije, uputi se ka lokalnoj mrtvačnici; dozvolili su mu da vidi svog prijatelja sa interneta; i tek tu, licem u lice sa pokojnikom, on prvi put ugleda čoveka koji je, bio je u to ubeđen, trebalo da mu bude životni saputnik.

 

Izvor: Five Dials, broj 25

 

Miševi

 

Miševi žive u našim zidovima, ali nam ne zalaze u kuhinju. Drago nam je zbog toga, ali ne možemo da razumemo zašto nam ne ulaze u kuhinju, gde su postavljene mišolovke, kao što ulaze u kuhinje naših suseda. Iako nam je drago, takođe smo uznemireni, jer se miševi ponašaju kao da našoj kuhinji nešto fali. Još više nas buni to što je naša kuća mnogo neurednija od kuća naših suseda. Ima više hrane razbacane svuda po kuhinji, više mrva na radnim pločama i prljavih otpadaka crnog luka ćušnutih uz podnožje kuhinjskih elemenata. Zapravo, toliko je hrane na raspolaganju, da mislim da je i samim miševima to neshvatljivo. U urednoj kuhinji, nije im lako da iz noći u noć pronalaze dovoljno hrane da prežive do proleća. Strpljivo love i grickaju satima dok se ne zasite. U našoj kuhinji, pak, suočavaju se sa nečim što je u takvoj nesrazmeri sa njihovim iskustvom da ih to sasvim savlada. Možda se usude da načine nekoliko koraka, ali uskoro ih ti porazni prizori i mirisi oteraju natrag u njihove rupe, postiđene i sa neprijatnim osećanjem zbog toga što ne kopaju po smeću tražeći hranu, kao što bi trebalo.

 

Čudno ponašanje

 

Vidiš kako su okolnosti krive za sve. Ja uopšte nisam čudna osoba ako stavljam sve više i više iscepkanih komadića papirnih maramica u uši i vezujem šal oko glave: kada sam živela sama, imala sam svu tišinu koja mi je bila potrebna.

 

Strah

 

Skoro svakog jutra jedna žena iz našeg kraja istrčava iz kuće sva prebledela, dok joj kaput mahnito leprša. Ona vrišti: "Hitan slučaj, hitan slučaj", a neko od nas joj pritrčava i drži je u naručju dok se njeni strahovi ne smire. Znamo da umišlja; ništa joj se zapravo nije desilo. Ali razumemo je, jer teško da ima nekoga kome nikada nije došlo da radi to isto što i ona, i svaki put bila nam je potrebna sva naša snaga, pa čak i snaga naših prijatelja i porodice, da se umirimo.

 

Izvor: Conjunctions, broj 24, proleće 1995.

 

Prevela sa engleskog:
Dragana Miljević

 

Lidija Dejvis (1947) - američka književnica i prevodilac sa francuskog jezika. Najpoznatija je po svojim kratkim pričama specifične forme i smatra se jednim od najoriginalnijih savremenih američkih pisaca. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada, među kojima su i stipendija Fondacije Makartur 2003. godine i međunarodna nagrada Man Buker za 2013. godinu.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement