Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Otisak: Hemingvej vs. Hemingvej

 

Ko je autor "Romana od šest reči"

 

ImageEkstremni primer fleš fikcije, osobenog stila u književnosti koji se odlikuje izuzetnom kratkoćom, predstavlja Hemingvejeva apokrifna priča koja ima svega šest reči: "Na prodaju: cipelice za bebe, nenošene." Ova priča je u celosti ono što se opisuje kao "roman od šest reči". U ovoj priči su kratkoća i sažetost, kao najvažnije kvantitativne i kvalitativne osobine fleš fikcije, dovedene do svojih krajnjih granica. Prema onome što se zna, autorstvo priče "Roman u šest reči" se ne može pripisati Hemingveju, ali se, ipak, smatra njegovim remek-delom koje je postalo primer onoga što se naziva "savršenom fleš fikcijom".

 

Povezanost Hemingveja sa ovom pričom javlja se tek trideset godina nakon njegove smrti u knjizi "Get Published! Get Produced!: A Literary Agent's Tips on How to Sell Your Writing" autora Pitera Milera, koji tvrdi da mu je anegdotu o nastanku priče ispričao poznati novinski agent 1974. godine. U pismu kanadskom satiričaru Džonu Robertu Kolombu 1992. godine, pisac naučne fantastike Artur Klark se priseća: "Dok je ručao sa prijateljima u jednom restoranu, Hemingvej se kladio u 10 dolara po piscu, da može da napiše celu priču u šest reči. Nakon što je svako od njih dao 10 dolara, Hemingvej piše: 'Na prodaju: cipelice za bebe, nenošene' na salveti, pokazuje okupljenima i dobija opkladu."

 

Ova veza sa Hemingvejem je dodatno pojačana monodramom "Papa" Džona De Grota koja je objavljena 1989. godine pod nazivom "Papa: A Play Based on the Legendary Lives of Ernest Hemingway", a premijerno izvedena 1996. godine. U toj monodrami lik izgovara navednu priču kojom se ilustruje Hemingvejeva britkost.

 

Slične priče su se pojavljivale kao oglasi u američkim novinama, počev od 1906. godine. Varijacije i primeri ovog oglasa su mnogobrojni, recimo, oglas iz 1906. godine glasi: "Na prodaju kolica za bebe, nekorišćena. Javiti se u ovu kancelariju." Godine 1910. jedan novinar je napisao članak na osnovu oglasa slične tematike: "Ručno rađeno odelce i krevetac na prodaju. Nekorišćeni." Ovaj članak se odnosi na smrt deteta i tugu roditelja. Autoru je bilo bitno da naglasi to što se iza tako jednostavnog oglasa, sa toliko malo reči, krije cela potresna životna priča. Viljem Kejn je 1917. godine napisao esej, objavljen u publikaciji namenjenoj izdavačima, u kojem je analizirao kompoziciju moćnih kratkih priča i pričao o tome kako postići originalnost u pisanju kratkih priča. On je istakao priču o ženi pogođenoj tugom zbog gubitka bebe i predložio naslov "Cipelice, nenošene" pošto je to glavni simbol priče. Novinski kolumnista Roj Multon je 1921. godine upotrebio ovaj oglas u izmenjenoj formi: "Kolica za bebe na prodaju, nekorišćena", uz komentar nekoga ko se zove Džeri: "Zar to ne bi bio izvrstan zaplet za film?"

 

Mnogobrojni časopisi i novine su godinama reprintovali varijacije navedenih oglasa, uz različita tumačenja i propratne priče koje nemaju nužno predvidljiv tragičan kraj. U tom periodu nije se pominjao Hemingvej kao autor ove priče, što dovodi do zaključka da nema dokaza da je on zaista napisao priču o nenošenim cipelicima za bebe.

 

Uticaj žurnalizma na razumevanje Hemingvejeve poetike kratke priče je od ključnog značaja. Uopšte uzev, raniji tumači Hemingvejevog dela i nisu mogli da se oslobode piščevog imidža koji se bazirao na tome što se njegova spisateljska biografija ne može razlučiti od njegove novinarske karijere.

 

Ipak, Hemingvejev najveći doprinos razvoju kratke priče ogleda se u tome što se on smatra pretečom minimalizma. Njegova je zasluga što su telegrafski govor, svedena karakterizacija i reporterski pripovedni zapis postali obeležje savremene moderne kratke priče i fleš fikcije. Oglas u kome neko prodaje nenošene cipelice jeste u duhu Hemingvejeve poetike. Samim tim što je novinski oglas, kao neliterarna forma, postao priča, pokazuje koliko savremene narativne prakse duguju Hemingveju. Priča, na kraju krajeva, može biti sve pa čak i novinski oglas.

 

U priči "Roman u šest reči" ništa se ne može prepoznati kao konačno i dopričano. Čitaocima je ostavljena sloboda da je interpretiraju i da se njome poigravaju, jer su sloboda i igra najvažniji elementi sažetog pripovedanja kog je Hemingvej nesumnjivo pravi virtuoz, a njegova apokrifna priča remek-delo.

 

Srđan Tešin ("Blic")

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement