Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Otisak: Tridesetogodišnjica Koana od priče

 

Albaharijeva savršena lažna priča

 

ImageMihajlo Pantić je tačno napisao u predgovoru antologije Mala kutija, najkraće srpske priče XX veka da se za srpsku književnost novog doba može reći da je njen nacionalni žanr priča. Ipak, činjenica je da je, bez obzira na vitalnost srpske kratke priče, ona danas marginalizovana i da ne može da parira romanu po brojnosti čitalačke publike i tiražima. Jedan kratkopričaški jubilej svakako zavređuje pažnju.

 

Priča Davida Albaharija Koan od priče, koja glasi "Ako podignem ruku, reče on, kuda će moja ruka otići?", objavljena je pre trideset godina u kultnoj knjizi Fras u šupi i smatra se jednom od prvih fleš fikcija napisanih na srpskom jeziku. Albaharijeva poetika kratke priče je zasnovana na principima poetike sažimanja, koja je karakteristična za njegov sveukupan pripovedački opus, a njegov antologičarski rad je obeležen neprestanim prikupljanjem, prevođenjem, promovisanjem i istraživanjem najkraćih proznih formi. Kratke proze Davida Albaharija predstavljaju sam vrh srpske književnosti novog doba. Takođe, Albaharijeve priče, pored Andrićevih i Kišovih, nedvosmiselno pripadaju korpusu vrhunskih pripovednih ostvarenja u svetu.

 

Takoђе, Albahari je jedan od najboljih tumača kratke priče kao žanra. U mnogobrojnim autopoetičkim tekstovima on daje sopstveno viđenje kratke priče i njenih osobenosti.

 

U pričama Lepota rečenice, Nezapisano i Neprimećena priča, objavljenim u zbirkama Krava je usamljena životinja i Male priče, Albahari pravi razliku između prave i lažne priče: "Prava priča je odsustvo priče"; "Jedine prave priče su one koje ostaju nezapisane"; "Priča je, odavno je to neko rekao, odsustvo priče."

 

Po njemu glavni kvaliteti priče, zapravo, leže u njenoj odsutnosti (usled sažetosti do nivoa atoma, ali i zbog nezapisanosti) i sposobnost da laže, jer je privid privida i jer, kako je na jednom mestu zabeležio: "govori onim što nije rekla, odnosno, da objašnjava oduzimajući od celine (a ne dodavanjem celini kao što se radi u romanu)." U tom ključu možemo razumeti i doživeti priču Koan od priče. U toj izuzetno kratkoj priči se, da kažemo to autorovim rečima, "pojavljuje lirska zapitanost nad sudbinom ili skica jalovog života". Ali, sažeta priča donosi više od toga. "Nalik zen koanu, ona pruža mogućnost nenadanog uvida u prvo lice stvarnosti", zapisao je Albahari u predgovoru antologije Najkraće priče na svetu. (Albaharijevo zanimanje za zen budizam je književno-istorijska činjenica koja je bitna, ali ne i presudna za razumevanje ove priče.) Albahari svoje kratke priče naziva sažetim pričama, a priča Koan od priče je jedna od njegovih najsažetijih priča koje je napisao. (Najkraća i najsažetija Albaharijeva priča je Usamljenost, i ona, u sedam reči, glasi: "Ponekad, dok hodate, prate vas mnoge životinje.")

 

Šta je koan? Koan u zen budizmu predstavlja umnu zagonetku bogatu logičkim apsurdima i paradoksima, kojima se želi pokazati neadekvatnost logičkog mišljenja, a upražnjava se kao sredstvo za postizanje prosvetljenja. Interesantno je da jedan od najpoznatijih primera koana glasi: "Kakav je zvuk pljeska jedne ruke?", koji ima sličnosti sa Albaharijevom pričom.

 

Njegova priča od deset reči, pre svega, izneverava čitaočeva očekivanja. Čitalac zna iz iskustva da tumači znak ili znakove podignute ruke, ali ne očekuje da podguta ruka "ode" bilo kud. Od ključne je važnosti da "sažeta priča mora da sadrži nešto što izneverava čitaočeva iščekivanja, bilo u pozitivnom, bilo u negativnom smislu", napisao je svojevremeno Albahari. S druge strane, lirski naboj i sažetost ove priče otvaraju čitaocu mogućnosti za bezbrojne interpretacije.

 

Koan vodi ka prosvetljenje kada se otkrije njegova tajna. Ali, da li je Albaharijeva priča koan ili samo simulira koan? Da bi se došlo do odgovora, mora se razumeti termin prosvetljenje. U eseju Kako čitati priču, objavljenom u knjizi Kako čitati, o strategijama čitanja tragova kulture, koju je priredio Saša Ilić, Albahari piše: "Da li od kratke priče očekujemo trenutno prosvetljenje, kao što pisci kratkih priča vole da veruju, da li dolazimo do trenutka kada saznajemo neku novu stvar ili do prepoznavanja nečeg starog, za šta nam kod čitanja romana treba znatno više vremena. Mislim da, zapravo, razlika u čitanju nema." Prema ovom iskazu, ali i prema onome što je rekao kada je poredio kratku priču sa zen koanom, Albahari, s jedne strane, zaista veruje u to da čitanje kratke priče vodi prosvetljenju, ali, s druge strane, ne veruje u to da to je to diferencijalna razlika specifična za žanr kratke priče.

 

Kada je reč o "prepoznavanju nečeg starog", kako kaže Albahari, to bi trebalo razumeti u ključu njegovog viđenja sveta, "uobličenog od priča", priča koje nisu nove (ovo se posredno odnosi i na tematski minimalizam Albaharijevih priča). U priči Nova priča, objavljenoj u knjizi Male priče, on piše: "Nema novih priča. Svaka priča je stara, već poznata i bezbroj puta ponovljena." Ali to ne znači da bi trebalo da prestanemo da pričamo, jer svako pričanje naš svet čini smislenim, čak iako je, poput priče Koan od priče, to pričanje apsurdno.

 

I kao što je Erkenj precizirao, naslov je neizostavno važan sastavni deo priče. Tako i u Albaharijevoj priči naslov ima dve funkcije: da objasni samog sebe, ali i da objasni ono što sledi ispod njega. To što je u naslovu autor stavio reč koan, ne znači da bi njegovu priču trebalo da čitamo kao koan. Drugačije rečeno, ova priča je mogla da se nazove i Apsurd od priče, jer koan i označava apsurd, aporiju, paradoks. Ovakav naslov bi omogućio potpuno drugačije interpretacije, jer bismo onda i samu priču posmatrali kao autorovo poigravanje sa logičkim zakonitostima, a u pozadini priče bi se nazirala samo autorova verbalna gimnastika za koju nije potrebno traženje dubljeg smisla. Ali, s obzirom na to da je autor upotrebio reč koan u naslovu, ovaj pojam priziva sve svoje nebrojene konotacije i skrivena značenja.

 

Albahari nije zen majstor, a mi nismo učenici već čitaoci. Ali možda se zen majstor krije u priči i to u rečima "reče on"? Ko je on? Ko je junak priče? To, kao čitaoci, ne možemo znati. Ipak, u svođenju na bit, na čemu se temelji poetika sažimanja, ima nečeg prosvetljujućeg, gotovo metafizičkog. Prosvetljenje koje očekujemo trebalo bi tražiti u umetničkom domašaju Albaharijeve priče. To što nam ona pruža mogućnost za otkrivanje bezbrojnih literarnih svetova, u direktnoj je vezi sa podignutom rukom koja nam pokazuje put ka tim nebrojanim svetovima. Nema jednoznačnog odgovora na Albaharijevo pitanje, a svaki odgovor je tačan (za razliku od pravog koana gde na postavljeno pitanje postoji samo jedan mogući odgovor). U ovoj priči nema ničeg podrazumevanog, očevidnog i ekspliciranog, ali ona poziva na beskrajno čitanje i tumačenje koje je samo paradoksalno. Odnosno, kako bi to Albahari rekao u knjizi Male priče: "Čitanje izmiče svakom definisanju zato što čitanju pristupamo na način koje je kod svakog drugačiji." Prema ovome, naše čitanje priče Koan od priče jednako je ispravno kao i bilo čije.

 

Na drugom mestu u knjizi Male priče našli smo moguć odgovor tumačenju ove priče: "Mnoge kratke priče pišu sa nekom idejom o tome da se zavede čitalac, da se čitalac navede na neki pogrešan put, da ga povedete putem koji neće ići ka rešenju onoga što ta priča jeste." Moguće je da nas je autor zavarao time što je u naslovu istakao reč koan. Možda se autorova intencija i motivacija za pisanje ove priče i ogleda u tome što on ne želi ništa drugo do da se poigrava sa čitaocima. Ili, kako je to preciznije rekao u priči Pripovedanje i priča, objavljenoj u knjizi Krava je usamljena životinja: "Pripovedanje je, dakle, zavaravanje, [...] priča je, znači, laž."

 

Tumačeći priču Susret Danila Harmsa u eseju Kako čitati priču, Albahari se zapitao šta ta priča zapravo znači. Njegov odgovor je bio sledeći: "Ne pokušavam da dajem odgovore, jer kada bih mogao da odgovorim ne bih bio David Albahari nego Harms."

 

Naš konačni odgovor na pitanje šta znači priča Koan od priče glasi: "Ne pokušavam da dajem odgovore, jer kada bih mogao da odgovorim ne bih bio Srđan Tešin nego David Albahari."

 

Srđan V. Tešin

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement