Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

ImageBunker: Da li je ljubav sila najsubverzivnija od svih?

 

Majkl Ondači
Berač cimeta

 

(Michael Ondaatje, The Cinnamon Peeler; The Cinnamon Peeler: Selected Poems, Vintage International, 1997)

 

Da sam berač cimeta
Pohodio bih ti krevet
I ostavljao žuti prah kore
Svud po jastuku.

 

Grudi i ramena zaudarali bi ti.
Ne bi mogla hodati kroz pijace
a da te ne obavija
veština mojih prstiju. Slepci bi zastajkivali,
znajući kome su prišli,
makar se kupala pod olucima, il' monsunima.

 

Ovde pri vrhu butine,
na ovom glatkom pašnjaku
sused tvojoj kosi
il' brazdi posred leđa. Ovom gležnju.
Među strancima bićeš znana
kao žena berača cimeta.

 

Pre venčanja,
jedva sam te smeo pogledati,
kamoli dodirnuti –
oštar njuh tvoje majke, tvoja gruba braća.
Zarivao sam ruke u šafran, prerušavao ih nad smolom,
pomagao sam skupljačima meda...

 

Jednom, dok smo plivali,
dodirnuo sam te u vodi
i tela su nam ostala slobodna,
grlila si me ne videći miris.
Izašla si na obalu i rekla

 

ovako dodiruješ druge žene,
vrtlarevu ženu, krečarevu ćerku.
Stala si po rukama tragati
za nepostojećim parfemom

 

i shvatila

 

da ne vredi biti
krečareva ćerka
na kojoj traga nema
kao da je ćutke obljubljena
kao da je ranjena bez čari ožiljka.

 

Na suvom si vazduhu
prinela stomak
mojim šakama i rekla
Ja sam žena berača cimeta. Pomiriši me.

 

ImageMajkl Ondači (1943) je kanadski romanopisac i pesnik, najpoznatiji po svom romanu Engleski pacijent, za koji je dobio i Bukerovu nagradu.

 

 

 

Džon Berdžer
Od A za Z

(John Berger, From A to X; Verso Books, 2008)

 

Mi Guapo,

 

Išla sam da ti posetim majku. Sve u svemu, nije loše. Kad uđeš u kuću, i dalje imaš osećaj da si je poljubio posred usta.

 

Kuhinja je besprekorno čista, a prozorski kapci u spavaćoj sobi zatvoreni radi svežine. Zamolila me je da joj pročitam pismo koje je iz Kovasa dobila od tvog brata. Kad sam ja bila mlada, rekla mi je, nije bilo toliko strašno što nisam znala da čitam i pišem, jer su ljudi razgovarali o svemu što je bitno, ali danas se toliko toga dešava u tišini, pa moraš da znaš da čitaš da bi bio upoznat s tim šta ljudi odlučuju.

 

Pročitala sam joj pismo. Navodno, u Kovasu tvoj brat stiče i prijatelje i imetak. Sve i da nije tako, verovatno bi isto to napisao. Nakon određenog broja godina, muškarci se prema svojim majkama ophode kao prema deci, i tu greše. Majka, pismena ili nepismena, sve može da podnese.

 

Pile smo zeleni čaj i pričale o tebi.

 

Je li mnogo oslabio?

 

Nisam ga, majko, videla.

 

Dobro je on. Znala bih ja da nije, kaže ona.

 

Odlazi u spavaću sobu. Čujem kako teško diše. Kad se vrati u kuhinju, vidim da nosi nešto zapakovano u papir boje ciklame. Pruža to meni da otpakujem. Polako to i činim. U pitanju je prsten sa plavim lazuritom. Lazuriti spadaju u grupu silikata. Ako želiš, mi guapo, mogu ti reći i njihovu formulu! (Na,Ca)8 (AlSiO4)6 (SO4,S,Cl)2.

 

Da li drago kamenje starica sija jače nego dragulji ostalih žena? Moguće je. Dragulji koje su nosile kao mlade zadrže sjaj koji su nekada i same imale. Baš kao što neko cveće dobije poseban sjaj tik nakon što zađe sunce.

 

U kuhinji, tamnoplavi lazurit tvoje majke sija na mom dlanu.

 

Čuvaj mi ga, kaže ona.

 

Zavijer bi želeo da ti ga danas dam, objavljuje.

 

Nisu nam još uvek dozvolili da se venčamo, podsećam je.

 

Uzima prsten, stavlja mi ga na četvrti prst leve ruke. Ja ga pomilujem kao što bih pseću glavu.

 

A tvoja majka zadrža dah, setivši se u silnom miru svog tela kako je pre pedeset godina načinila isti takav pokret preko istog tog prstena na svojoj šaci.

 

A.

 

Istini za volju? Reči muče sve dok se ne predaju svojim krajnjim suprotnostima: Demokratija, Sloboda, Napredak – kada se vrate u svoje ćelije, nerazgovetne su. Potom, tu su i druge reči: Imperijalizam, Kapitalizam, Ropstvo. Njima zabranjuju ulazak, vraćaju ih sa svake granice, i njihove konfiskovane dokumente daju prevarantima kao što su Globalizacija, Slobodno Tržište, Prirodni Poredak.

 

Rešenje: večernji jezik siromašnih. Njime se neke istine mogu reći i zadržati.

 

ImageDžon Berdžer (1926) je britanski romanopisac, pesnik, dramski pisac, slikar, scenarista i kritičar umetnosti. Za svoj roman G. dobio je Bukerovu nagradu. Knjiga From A to X sastoji se iz pisama koje A'ida piše svom zatočenom ljubavniku Zavijeru u jednoj izmišljenoj, totalitarnoj zemlji. Delovi ispisani kurzivom predstavljaju Zavijerove zabeleške na A'idinim pismima pronađenim u njegovoj ćeliji.

 

 

 

 

 

Krejg Tejlor
Komad br. 46

 

(Craig Taylor, Play no. 46; One Million Tiny Plays About Britain, Bloomsbury, 2009)

 

(Devojčica sedi pored svog oca u vagonu prve klase voza za Bermingam)

 

Lili: Još pet stanica, tata.
Tata: Još četiri, Lili.
Lili: I onda ćemo biti kod kuće.
Tata: I onda ćeš lepo na spavanje.
Lili: Drago mi je što smo došli na ova sedišta.
Tata: I meni. Ne možemo dugo ovde da ostanemo.
Lili: Počinjale su da me bole noge.
Tata: I da mi kažeš ako budeš spazila konduktera. Odmah.
Lili: Tamo gde smo bili je baš bilo bučno.
Tata: Ljudi plate malo više za ovaj mir.
Lili: A jesmo li mi platili za ovaj mir?
(tišina)
Tata: Nismo. Ali jesmo platili za sedišta. Lepo je sedeti.
Lili: Možemo li ovde da sedimo još četiri stanice?
Tata: Došli smo ovde samo zato što je ostatak voza prepun. Neću da mi stojiš.
Lili: A što je prepun?
Tata: Zato što su prodali previše karata. Opet.
Lili: Ali ovde ima baš mnogo praznih sedišta.
Tata: Drugo je to.
Lili: Ali bili smo tu odmah iza onih vrata.
Tata: Ovo je prva klasa.
Lili: A što svi oni ljudi što stoje tamo ne dođu ovde da sednu?
Tata: Zato što ovo nije za njih.
Lili: Ovo je za bolje ljude?
Tata: Nije.
Lili: Je l' onaj čovek prva klasa?
Tata: Ne moraš baš da pokazuješ prstom na njega.
Lili: Ovaj sto je od pravog drveta.
Tata: Što ga ne čini boljim stolom.
Lili: A dobijaju i besplatan keksić.
Tata: Strpaj ga onda u džep, ako želiš.
Lili: Je l' misliš da bi mama sedela ovde s nama?
Tata: Ne bi. Ona nije volela prvu klasu.
Lili: Zato što je i ona bila glasna?
Tata: Ne, nego zato što je mislila da sve to nije u redu.
Lili: Ona je baš za mnoge stvari mislila da nisu u redu. Ali ovo sedište je baš fino.
Tata: Što ga ne čini boljim sedištem.
Lili: A jesi li ti prva klasa, tata?
Tata: Donekle. Samo donekle.

 

ImageKrejg Tejlor (1976) je kanadski pisac i novinar, kao i urednik elektronskog književnog časopisa Five Dials. Ovaj komad preuzet je iz njegove zbirke veoma kratkih komada One Million Tiny Plays About Britain, čiji su delovi prvobitno objavljivani u autorovoj kolumni u Gardijanu. Tejlor je objavio i dela Londoners i Return to Akenfield.

 

 

 

Prevela s engleskog:
Bojana Gajski

 

Ilustracija:
The Hague, photo by Bojana Gajski

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement