Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (57)

 

Zeleno izdavaštvo

 

ImageGovoreći nedavno u jednom intervjuu, između ostalog i o ekološkim aspektima našeg odnosa prema svetu, David Albahari je primetio da je spisak grehova modernog čoveka prevelik: "Najveći smo grešnici mi sami koji ostavljamo potomstvu jedan zagađen svet, na rubu ekološke katastrofe koja preti da dostigne stvarno monstruozne razmere." Ova se Albaharijeva teza može dalje elaborirati pitanjima: "Da li književnici svojim činjenjem ili nečinjenjem doprinose ekološkoj katastrofi i da li postoji alternativa seči šumskog fonda?"

 

Pođimo redom. Knjige se, najčešće, štampaju na bezdrvnom štamparskom papiru i srednje finom štamparskom papiru. Bezdrvni papir se proizvodi od celuloznih vlakanaca, bez dodavanja drvenjače. Srednje fini papir je naziv za sve papire koji su proizvedeni na bazi drvenjače. Pored ovih vrsta papira, za štampanje knjiga, u raznim gramaturama, koriste se i roto-papiri, ilustracioni papiri, ofset papiri, kartografski papiri, papiri premazani mineralnim materijama... Za sve ove papire je zajedničko to što se prave od biljaka koje imaju puno celuloze u svojim vlaknima ili od krpa i prirodnih materijala kao što su lan i pamuk. Posebna vrsta papira je reciklirani papir, koji se dobija od sekundarnih sirovina, odnosno, starog papira. Ako se pozovemo na "prigovor štamparske savesti", onda je potrebno odustati od pravljenja papira od biljaka i zameniti ga proizvodnjom ekološki prihvatljivog papira. Dakle, prvi korak u očuvanju šumskog fonda jeste da se knjige štampaju isključivo na recikliranom papiru. Jednostavno rečeno, izdavanje knjiga na recikliranom papiru smatra se ekološki odgovornijim zato što u tom slučaju nema seče novih šuma.

 

Na tragu Albaharijeve ekološke samoosvešćenosti, predlažemo da sve knjige u Srbiji budu štampane na stopostotno recikliranom papiru ili na kombinaciji recikliranog papira i papira napravljeneog od drveta koje nije u kategoriji starih šuma ili ugroženih vrsta. Ovaj projekat nazvali bismo "Zeleno izdavaštvo".

 

Ali, pođimo za početak od studija slučaja. Sve je više književnika u svetu koji od izdavača traže štampanje svojih knjiga na ekološki prihvatljivom papiru. Recimo, pisci poput Dž. K. Rouling, A. Manro, M. Atvud, Dž. O'Farela, H. Filding i A. Voker insistiraju na štampanju svojih knjiga na recikliranom papiru. Kanadsko izdanje poslednjeg romana Dž. K. Rouling iz ciklusa knjiga o Hariju Poteru, štampano na recikliranom papiru, sačuvalo je, prema podacima Grinpisa, 28.221 stablo! S druge strane, američko izdanje nije štampano na takvom papiru, ali, kako tvrdi izdavač, oni "apsolutno ne upotrebljavaju vlakna iz starih šuma". Nemačko izdanje je štampano na papiru koji se sastoji od mešavine recikliranih vlakna i vlakana od stabala veštački zasađenih šuma. I novo izdanje "Harija Potera" u Hrvatskoj je objavljeno na recikliranom papiru. Podatak da li je i srpski "Hari Poter" "zelen" ne može se pronaći na sajtu ovlašćenog izdavača i to je još jedan dokaz potrebe uvođenja "zelenog izdavaštva" u Srbiji.

 

Definicija uspeha projekta "zelenog izdavaštva" mogla bi ovako da glasi: "Ako zajednički izvršimo pritisak na zakonodavca i izdavače, sigurno možemo poslati jaču poruku". U Srbiji, zaintersovane javnosti, pre svih, udruženja za zaštitu životne sredine, strukovna književna udruženja, ministarstva kulture i ekologije, eminentni pojedinci... moraju svojim autoritetom potvrditi projekat "zelenog izdavaštva" i zahtevati promene u izdavaštvu.

 

Ovom projektu se, između ostalog, može uputiti prigovor o visini cene, jer je reciklirana hartija skuplja u odnosu na druge vrste hartije. Ipak, "Random Haus" tvrdi da za njih predstavlja prioritet štampanje što više knjiga na ekološki prihvatljivom papiru. Oni žele da pomire finansijske i ekološke izazove korišćenjem prihvatljivog papira sa razumnom cenom knjiga. Po njihovoj računici, cena po primerku knjige povećala bi se za pet do deset centi, ipak, prema njima, to povećanje ne bi išlo na štetu kupaca! Njihov primer treba slediti i u Srbiji, a razlika u ceni bi mogla da se nadomesti iz fonda ministarstva kulture/ekologije za subvencionisanje izdanja štampanih na ekološki prihvatljivom papiru.

 

Da bi projekat "zelenog izdavaštva" bio delotvoran, trebalo bi formirati inicijativni odbor projekta "zelenog izdavaštva" u Srbiji u kome bi bili pisci, izdavači, knjižari, bibliotekari, ekolozi, novinari... koji imaju razvijenu ekološku svest. Trebalo bi animirati, angažovati i upoznati sa projektom "zelenog izdavaštva" što više eminentnih autora, strukovnih udruženja, udruženja građana i državnih institucija kako bi se u Srbiji zakonski regulisala obaveza štampanja knjiga na recikliranom papiru. Ali najvažnije od svega je: upoznati srpske pisce sa činjenicom da imaju prava da zahtevaju od izdavača ugovor u kome bi bile precizirane najosnovnije obaveze koje se odnose na klauzulu o "zelenom izdanju"!

 

Zaključak se nameće sam od sebe: obavezom objavljivanja knjiga na ekološki prihvatljivoj hartiji u Srbiji ne samo da bi se sačuvale šume od nepotrebne seče, nego bi to značilo da je u ovdašnje izdavaštvo konačno uveden red. Korenite promene u srpskom izdavaštvu mogle bi početi upravo od "zelenog izdavaštva", jer je ekološka svest prioritet u savremenom svetu.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement