Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Otisak: Otkupnina

 

Šta da čitaš dok letuješ u Srbiji?

 

ImagePre nekoliko godina, u kofer sa stvarima potrebnim za odmor u Agios Georgiosu na Krfu, spakovao sam i roman-projekat "Q" četvorice italijanskih pisca, potpisanih kao Luter Bliset. Taj obimni roman govori o verskim ratovima vođenim na prostoru Evrope tokom 16. veka i pomno beleži sve mene evangelističke reformacije i sukobe protestanata sa katoličkom crkvom i anabaptističkim krilom. Svaki put kad bih, na plaži ili na bazenu, izvadio tu knjigu od skoro 700 strana, supruga bi mi diskretno skrenula pažnju na izbor literature koju su čitali drugi turisti. Bilo je tu različitih naslova, od "self-help" i "čik" literature, popularnih bestselera, poput onih iz serijala o Hariju Poteru, do najnovijih naslova Dž. M Kucija ili Zejdi Smit. Takav izbor knjiga srušio je moju lažnu predstavu o tome da postoji nekakva posebno laka literatura namenjena isključivo za čitanje na plaži.

 

A koju ćemo lektiru čitati ako poslušamo apel Vlade Republike Srbije i provedemo dane godišnjeg odmora na nekoj turističkoj destinaciji u zemlji, a ne, recimo, na mediteranskim plažama? Nema sumnje da bi naš izbor knjiga mogao da bude uslovljen onim naslovima o kojima smo mogli da se obavestimo od autora koje smo imali prilike da upoznamo na nekoj od ovdašnjih književnih manifestacija.

 

Retko koja godina je, što se tiče festivalskog života, bila toliko potentna koliko ova. Ministarstvo kulture je odlučilo da ove godine sufinansira 94 književne manifestacije (i nagrade) u iznosu od skoro 16 miliona dinara, a značajna sredstva su, za te namene, obezbedili i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, lokalne samouprave, nevladine organizacije, inostrani kulturni centri i donatori, kao i pojedini izdavači. Među ovim manifestacijama ima popriličan broj lokalnih, ali ne manje važnih i vrednih književnih festivala, ali se po značaju svakako izdvajaju: Međunarodni književni festival u Novom Sadu, Beogradski festival evropske književnosti, Međunarodni festival proze "Prosefest", Beogradski festival poezije i knjige, Festival kratke priče "Kikinda Short", Festival "Krokodil", Festival "Na pola puta", Molijerovi dani, Međunarodna konferencija "Evropa: (ne)ispričana priča" i drugi književni susreti koji imaju dobru reputaciji u zemlji i inostranstvu. Ovi festivali su značajni i za srpske pisce, jer je to prilika da razmene iskustva i preporuče se, zašto da ne, za gostovanje na sličnim festivalima u regionu, Evropi ili svetu. Fizički susreti su jednako važna dimenzija popularizacije književnosti; nekada su čak i važniji od prevoda knjiga, jer se događa da festivalska publika bude brojnija od tiraža prevedenih knjiga, te se samim tim i više ljudi upozna sa stvaralaštvom pisaca koji imaju priliku da se, licem u lice, susretnu sa svojim inostranim čitaocima.

 

Gosti navedenih festivala bili su neki od najuglednijih svetskih, evropskih i regionalnih pisaca, među kojima su dobitnici najvećih književnih priznanja: od Nobelove do Gonkurove nagrade. Izdvajamo, na primer, gostovanja: E. Pagano, F. Noavil, J. Haslingera, D. Jančara, G. Helmingera, J. Kastanjo, A. Vigulsa, K. Perte, S. Šveblin, V. Goldsvorti, G. Smilevskog, D. Karakaša, J. Vodolazkina, A. Ora, M. Pogačara, D. Ugrešić, A. Nikolaidisa, A. Popova, N. Veličkovića, K. Dobreskua, M. Strojana, S. Kuk, F. Šehića, P. Denčeva, R. Simića... Pored njih, susrete sa piscima organizovale su i izdavačke kuće, te se tako ovdašnja čitalačka publika nedavno družila sa regionalinim i svetskim književnim zvezdama kao što su Slavenka Drakulić, Pjer Lemetr, Mario Vargas Ljosa ili Kristof Ransmajer.

 

Pravo je pitanje da li se u Srbiji mogu kupiti ili posuditi iz biblioteka knjige nabrojanih pisaca. Šta možemo da očekujemo, ako se, u nameri da uštedimo novac, zaputimo u najbližu biblioteku? Uzećemo u obzir samo aktuelni otkup za biblioteke. Recimo, Ransmajerov "Atlas uplašenog čoveka" je otkupljen u 92 primerka, dok knjige Vargasa Ljose nisu otkupljene ni u jednom primerku, kao ni knjige Slavenke Drakulić, jer ih nijedan izdavač i nije ponudio na otkup. Ali je zato, većina knjiga drugih autora otkupljena, recimo: "Pohara" Amira Ora u 42 primerka, "Vezanost" Florans Noavil (70), "Te noći sam je video" Draga Jančara (102), "Doviđenja tamo gore" Pjera Lemetra (95) i tako dalje. Naravno, reč je o otkupu knjiga objavljenih u 2014. godini. Neki od značajnih autora koji su bili u Srbiji ove godine, tek su nedavno predstavili svoja izdanja na srpskom.

 

Isto tako, ako vas više interesuje domaća književnost, a niste u prilici da je kupujete u knjižarama, ostaje vam samo da se učlanite u biblioteku i da iz bibliotečkog fonda odaberete naslove koji vas zanimaju. Ovogodišnji otkup knjiga je već izazvao veće polemike u javnosti. Stručna komisija je od ponuđenih 3.537 naslova odobrila 2.140, odnosno, odbacila je 1.397 ili skoro 40 odsto, što je najviše do sada. Sledeći demokratska načela, i ove godine se ipak dogodilo da se na probranom spisku nađu i knjige iz sfere trivijalne književnosti, poput knjiga Lotara Mateusa "Sve ili ništa" (otkupljen 51 primerak), Mateje Kežmana "Samo mi Bog može pomoći" (109), Aleksa Fergusona "Moja autobiografija" (51), Marije Šerifović "Ispovest" (115), Suzane Mančić "Kao da sam sanjala" (112), Vanje Bulića (270)... Da li to znači da će se i članovi komisije ovog leta odmarati listajući bar neki od estradnih "bisera" koje su tako štedro preporučili nacionalnom čitalaštvu?

 

"Književnost danas zaista pišu svi, pišu je vojnici, policajci, političari, generali, predsjednici, domaćice i pop-pjevačice", napisala je svojevremeno Dubravka Ugrešić u pogovoru postjugoslovenskom izdanju romana "Forsiranje romana-reke", a te se reči odnose i na predočene podatke sa otkupa.

 

Komisija je utvrdila da je za 178 javnih biblioteka u Srbiji potrebna nabavka publikacija koje se često koriste (školska lektira, klasici književnosti, rečnici srpskog i stranih jezika, enciklopedije...) te je omogućen otkup i publikacija koje nisu prvo izdanje. Ali, i pored ove preporuke Ministarstva, bibliotekari su pokazali da imaju čudan čitalački ukus, jer su, recimo, otkupili knjige A. Gatalice u svega 26 primeraka, a bolje nisu prošli ni, recimo, M. Vujičić (33), V. Bajac (36), S. Srdić (38), U. Šajtinac (44), V. Tasić (59), J. Lengold (67), D. Velikić (68), M. Prodanović (68), V. Ognjenović (72), R. Petković (81), V. Matijević (89), L. Blašković (108), E. Halilović (126), V. Pištalo (130), I. Marojević (138), V. Arsenijević (151), N. Rotar (164), Z. Ćirić (184), F. David (193), D. Albahari (232), M. Pantić (377)... Naravno, nisu svi (nabrojani) domaći pisci imali objavljenu knjigu u 2014. godini, ali je primetno da se na listi otkupljenih knjiga ne nalaze knjige koje su dobile neku od zvučnijih književnih nagrada (nema, recimo knjige dobitnika Vitalove nagrade), a nema ni bestseler knjiga nekih izuzetno popularnih pisaca (npr. S. Basare, ako izuzmemo njegovu knjigu prepiske s M. Jergovićem), dok je knjiga dobitnika Andrićeve nagrade otkupljena u svega 24 primerka.

 

Zabrinjavajuće je to što se otkup trivijalne književnosti finansira novcem poreskih obveznika, čime država direktno pomaže izdavačima da ostvare na njima još veći profit, ujedno snižavajući kvalitet knjižnih fondova biblioteka, umesto da ga unapređuje.

 

Malu nadu u vitalnost srpske visoke književnost daje podatak da je roman Danila Kiša "Bašta, pepeo" otkupljen u 1.182 primerka! Mada je i ovaj podatak čudan: zašto je otkupljen samo baš taj roman, a ne neki drugi od osam ponuđenih Kišovih naslova, koji nisu otkupljeni ni u jednom primerku?

 

Možda bi bibliotekarima moralo da stoji u opisu radnog mesta da im je radna obaveza da posećuju književne manifestacije, na kojima je ovog proleća bilo više gostujućih pisaca no ikad, možda im se tada čitalački ukus popravi!

 

Srđan V. Tešin ("Politika")

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement