Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (58)

 

Priče za poneti

 

ImagePisanje kratkih proza je moj izbor. Samo oni koji nedovoljno poznaju umeće pričanja u stanju su da kažu da su kratke priče, zbog svoje sažetosti i kratkoće, nedorečen i neostvaren žanr. Kratke proze se mogu definisati - poput brze hrane - kao "priče za poneti". Tajanstvena veza između pričanja i hranjenja je, možda, u tome što se obe radnje obavljaju ustima kojima se i pripoveda i uzima hrana. Ako se na trenutak zagledamo u pradavna vremena, videćemo da je umetnost pripovedanja nastala onog mističnog trenutka kada su drevni lovci i sakupljači počeli da, uz vatru u pećinama, zabavljaju saplemenike prepričavajući im svoje dogodovštine. Nesumnjivo je da im je vatra služila za osvetljenje i zagrevanje mračnih i hladnih pećina, ali, svakako, i za pripremanje hrane.

 

Iako su mnogi antropolozi složni u oceni da su priča i pričanje, za razvoj ljudske vrste, važniji životni procesi od jedenja i pijenja, ipak se čini da pripovedanje i hranjenje jedno bez drugog ne idu. Setimo se samo antičkih gozbi na kojima su učeni ljudi vodili razbibrižne, ozbiljne i promišljene rasprave. Neke priče sa tih terevenki izučavamo i dan danas. Platon, Ksenofont i drugi filozofi su, preko zalogaja i ispijajući vrčeve vina, izrekli vanvremene reči o ljubavi, sreći, žudnji ili erotici.

 

I ja sam, da prostite, studirao filozofiju i u mladićkim danima vodio jalove rasprave sa svojim vršnjacima o univerzalnim temama o kojima ni sad ne znam ništa više nego tada kada sam nadobudno mislio da sve znam. Bila su to ljuta vremena. Reći ću tek toliko da u studentskoj menzi u to doba nije bilo hrane, a da su rafovi u prodavnicama bili prazni. I baš tad, kao za inat, zainteresovao sam se za dve podjednako teške radnje: za kuvanje i za pisanje priča.

 

Igrom slučaja sam s uspehom završio kuvarski i pekarski kurs služeći vojni rok u Bihaću. Iako nisam postao vojni kuvar ili pekar, pošteno sam izučio osnove tih zanata. Za razliku od drugih vojnika na obuci, meni nikada nije zagoreo pasulj ili iskipela supa. Po povratku iz JNA, svoje kuvarsko umeće sam demonstrirao svojim prijateljima, a naročito prijateljicama sa kojima sam delio ili stan ili krevet. Ne bih da zvučim prosto, ali kao što su se drevni ljudi uz pećinsku vatru prisećali svojih pustolovina, tako se još uvek u sve manjem krugu mojih omatorelih prijatelja prepričavaju moje kuhinjske avanture. Na mom studentskom meniju su se nalazili i punjena ćurka (nedovoljno pečena u rerni), gulaš od junetine (prezačinjen), zapečene špagete (koje plivaju u masti), čak i zečetina u pikantnom sosu (poput dinstane igračke od gume) i supa od fazana (sa kuglicama sačme).

 

Te kulinarske egzibicije pratila su moja početnička književna dela u kojima je hrana zauzimala značajno mesto. Štaviše, moja prva objavljena knjiga čak i u naslovu slavi jedan specifičan delikates: nazvao sam je "Pohovani mozak". Istina je da nikada nisam ni probao da jedem pohovani mozak, ali mi je ova kulinarska sintagma poslužila da opišem stanje svesti ljudi u postkomunističkom društvu koje se raspadalo po svim šavovima.

 

U mojoj narednoj knjizi je važno mesto zauzela priča "Naš prijatelj Kazimir ima malu fabriku testenine", koja opet u naslovu priziva hranu bez koje je nezamisliva moderna kuhinja. Taj se nesrećni Kazimir preselio i u moju narednu knjigu u kojoj je još uvek upravljao fabrikom testenine, uzaludno pokušavao da napiše roman i borio se protiv diktatora Zecowskog, kog je krivio za sve nedaće u svom životu, pa čak i za to kad mu pokipi mleko na šporetu. Već u narednoj knjizi pričam i o tome šta se dogodi kada iscrpljeni od gladi naručite jelo koje bi pre vas moglo da pojede nego vi njega. Izgladneli stomak, kaže se, nema sluha, a svest ne poima ono što stomak hoće. Bilo kako bilo, samo jednom sam probao rižoto sa lignjama preliven sipinim mastilom i nikad više.

 

U romanu "Kroz pustinju i prašinu" sam se iscrpno bavio hranom. Držim da sam izvukao opravdanu analogiju: ono si što jedeš, jer čoveka određuje izbor hrane koju jede. Na kraju krajeva čovek i fizički, ne samo duhovno, postane nalik hrani koju jede. To što sam danas nešto manje žgoljav nego kada sam pisao taj roman govori u prilog ove analogije. Moja neuhranjenost se u kraju gde živim opisuje sledećim rečima: neće meso na keru! Filozof je rekao da je karakter čoveku sudbina, a pametnom je ovaj opis dovoljan da zna, ako mi ko zadrma kavez, s kakvim karakterom će imati posla.

 

O čemu pišem u romanu "Kuvarove kletve i druge gadosti" jasno je iz naslova, a već u narednoj knjizi pišem priču "Tulumbe i smrt" o poslastičaru-teroristi koji na prevaru kidnapuje novinarku koja je pisala neistine o njemu i za kaznu je prisiljava da pojede brdo tulumbi. Može se s pravom reći da je ova priča o poslastičarskom terorizmu vrhunac moje spisateljko-kulinarske karijere, s obzirom na to da je prevedena na četiri jezika i uvrštena u šest antologija.

 

U aktuelnoj knjizi "Priče s Marsa" ne pričam previše o hrani. Tek ovlaš pominjem nekog papučića koji se, skrivajući se od opasne žene, hrani u radničkoj menzi i svake večeri jede kupovni sutlijaš. Pominjem i jednog ludaka koji se odaziva na umetničko ime Martian, koji je obario određene delove tela svoje devojke, ali je porekao da je išta od skuvanog okusio. Moji bizarni i surovi Marsovci nisu pali s Marsa, oni na Marsu žive i ne mogu da dočekaju dan kada će tablete, pilule i praškovi zameniti organsku hranu. Brz život iziskuje brzu hranu.

 

Odskora grupa američkih pisaca namenski piše za lanac meksičke brze hrane. Ideja za projekat objavljivanja kratkih priča na restoranskoj ambalaži nije nimalo naivna i svedoči o tome da između kratkih priča i brze hrane postoji čvrsta veza, koja svoje poreklo duguje pećinskim ljudima i njihovim pričama uz logorsku vatru, koja je ekvivalent kućnom božanstvu kom se klanja moderni, brzi čovek - mikrotalasnoj rerni.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement