Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Otisak: Pred Međunarodni beogradski sajam knjiga

 

Književnost se ne obazire na brojeve

 

ImageU duhovitom, ali oštrom članku, cinično naslovljenom "O.K.?", poljska pesnikinja i dobitnica Nobelove nagrade za književnost Vislava Šimborska, naročito se obrušila na sve one koji knjigu tretiraju kao robu koju treba prodati uz profit, a koji pri tom veruju u postojanje pravila koja osiguravaju taj profit. "Pisac ili isporučilac robe dužan je da se prilagodi tim pravilima i tada će sve biti O.K. Međutim neće biti, jer svako neka druga pravila smatra najvažnijim", upozorava Šimborska. U postojanja "pravila koja osiguravaju profit" izgleda veruje Odbor Međunarodnog beogradskog sajma knjiga (Sajam), ali u njih, između ostalih, ne veruje Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS). Odbor, opet, smatra da UPIS diže galamu čisto radi "odbrane nepošteno stečenih pozicija". Ostali smo uskraćeni objašnjenja kakvim su se to nepodopštinama služili izdavači poput "Geopoetike", "Paideje", "Arhipelaga", "Klija", "Akademske knjige" i drugih. Postoji i ona škola mišljenja koja tvrdi da iza svega stoji politika i latentni obračun "novih snaga" (miljenika aktuelne vlasti) i "starih snaga" (bliskih prethodnim vlastima). Pojednostavljeno rečeno, u ovom članku ćemo govoriti o sudaru dva koncepta na kojima treba da počiva organizacija Sajma, a to su: "tržišna prepoznatljivost" i/ili "kulturna prepoznatljivost".

 

Siguran sam u to da u "pravila koja osiguravaju profit" ne veruju oni koji knjigu ne žele da tretiraju isključivo kao robu. Ubeđen sam u to da iza odluke Odbora Sajma, kojom obavezuje izdavače da im dostavljaju završne račune za 2014. godinu, a na osnovu čega će dobiti poslovni prostor, stoji namera za potpunom komercijalizacijom Sajma.

 

Osnivač Sajma je Grad Beograd, a manifestacijom rukovodi Odbor Sajma. O dodeli mesta na Sajmu odlučuje Komisija, a potom Odbor. Oni su postavili više kriterijuma, ali u poslednje dve godine upadljivo insistiraju samo na jednom: na kriterijumu "tržišna prepoznatljivost" (broj zaposlenih, dobit po završnom računu etc). UPIS smatra da je Odbor prekoračio ovlašćenja insistirajući na kriterijumu koji, kako je rekla Šimborska, "osigurava profit". Očigledno je da u Odboru ima više onih koji veruju u princip kvantifikacije na račun principa kvaliteta i kvalifikacije.

 

Ova polemika u vezi sa pravilima koje je postavio Odbor ne pogađa samo izdavače, već i pisce i čitaoce. Da li se insistiranjem na komercijalizaciji jedne kulturne manifestacije kakva jeste Sajam piscima oduzima njihovo pravo da barem na nedelju dana budu u žiži javnosti? Sve manje tržište, niska kupovna moć i gubitak čitalačke publike, kao da je radikalizovao ideju o tržištu knjiga u Srbiji. Najveći izdavači, kojima odgovaraju "pravila koja osiguravaju profit", žude za velikim brojevima, koliko u tiražu i novcu, toliko i u medijskoj vidljivosti i ukupnom uticaju na formiranje čitalačke publike kao pukog konzumenta knjiga i "knjiga".

 

Svojevremeno je Vladislav Bajac u romanu "Hamam Balkanija" dobro primetio da su cifre jedino merilo vrednosti zavisnicima od novca: "Tako su se i u izdavaštvu i književnosti pojavili brojevi svih vrsta". On smatra da vrednost izražena u brojevima nije samo puka pojava, već da je u pitanju pravi plan, program, sve s ciljem da postanu pravilo i zakonitost. Pre nego što otvorimo polemiku može li se biti za ili protiv braka između književnosti i matematike, moramo usvojiti osnovna polazišta. Jedno od njih glasi: intelektualci u tranziciji su izgubili svoj društveni i kulturološki značaj, a osim promene statusa, njih je pritisnula i nemaština. Upravo zbog nemaštine, neki od ljudi iz sveta književnosti i izdavaštva postali su moralno i materijalno potkupljivi. Dobili su, kaže Bajac, popularno ime "matematičari". Dakle, "matematičari" smatraju da je knjiga roba koju treba prodati uz profit i utiču na postavljanje pravila koja osiguravaju profit. Ovo je ujedno i odgovor zašto je raspored sajamskog prostora toliko bitan izdavačima. Što bi rekli prodavci nekretnina: "Lokacija diktira cenu!"

 

Suštinsko pitanje jeste čemu služi Sajam? Da li je u pitanju komercijalna manifestacija poput, recimo, Sajma automobila, ili je on kulturna manifestacija poput BITEF-a, BEMUS-a ili FEST-a? Grad Beograd se za osnivača proglasio pre desetak godina, pozivajući se na međunarodni značaj Sajma i na njegov nesumnjivi kulturni značaj u zemlji i inostranstvu. Po tom osnovu grad Beograd imenuje Odbor Sajma kao telo koje koordinira organizacijom i daje mu trenutni profil. Poslednje dve godine sve je vidljivija namera da se Sajam pretvori u komercijalnu manifestaciju, u najveću prodavnicu knjiga na Balkanu i u jednonedeljni šoping mol knjiga. Ako je, međutim, Sajam kulturna manifestacija, onda on mora da ima u svojoj osnovi kulturnu prepoznatljivost, odnosno, u prvom planu moraju biti knjige, pisci i čitaoci. Zahtev za "tržišnom prepoznatljivošću" ne stoji pred učesnicima drugih kulturnih manifestacija koje organizuje grad Beograd: ne traži se, dakle, od filmskih producenata ili od pozorišta, koji prodaju svoje "proizvode", ono što se traži od izdavača koji, takođe, prodaju knjige kao svoj "proizvod".

 

Činjenica je da je Sajam svoj ugled, značaj i privlačnost za publiku stekao zahvaljujući tome što se decenijama insistiralo na kulturnoj prepoznatljivosti i na kulturnoj i socijalnoj odgovornosti i Sajma i izdavača. Ako pitate pisce, prevodioce, urednike časopisa, kritičare, čitalačku publiku, knjigofile... u središtu Sajma moraju biti, pre svega, promocija novih knjiga, kao i mogućnost susreta čitalaca i pisaca. Sajam mora da ostane festival književnosti i promocija čitanja, a ne da preraste u jedino veliko prodajno mesto.

 

Težnja za dodatnom komercijalizacijom Sajma, time što bi se manji i nekomercijalni izdavači gurnuli na margine, čini se potpuno izlišnom, jer se već od pre koju godinu nekada reprezentativni deo Sajma, koji je uvek služio kao mesto promocije i izlaganja novih knjiga, pretvorio u niz sajamskih tezgi u koje često nije moguće ući (naročito zbog specijalnih sajamskih ponuda, tipa: ako kupiš knjigu dobiješ gratis konzervu energetskog pića).

 

Komercijalizacija ugrožava karakter Sajma kao kulturne manifestacije, ali i njegovu regionalnu i međunarodnu reputaciju i značaj. Kolege pisci bi morale da se zabrinu zbog ovih tendencija, jer ako Sajam preraste u veliku prodavnicu knjiga, onda će on izgubiti smisao i značaj za regionalne i međunarodne izdavače, a neće biti prepoznat, recimo, ni kao mesto za prodaju autorskih prava. David Albahari je pre desetak godina dao najtačniji opis Sajma, a koji bi mogli da preuzmu svi ovdašnji pisci odreda: "...Sajam knjiga predstavlja jedno divno središno mesto na kojem mogu samo da sretnem pisce koje poznajem i da vidim, pregledam i upoznam se sa celokupnom domaćom produkcijom. Dakle, Sajam knjiga je najdivnije vreme za mene u Beogradu." Prodavci knjiga imaju svo drugo vreme na svetu.

 

Srđan Tešin (Politika)

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement