Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Otisak: Kako su nove TV serije o Hladnom ratu postale hit i da li priče o starim špijunima predstavljaju šahovsku tablu u čijem odrazu prepoznajemo figure iz naše svakodnevice?

 

Istorija sakrivena u prtljažniku

 

ImageU doba dronova, gadžeta i digitalnih datoteka, odjednom su postali popularni junaci novih televizijskih serija koje govore o Hladnom ratu. Kao da ne haju za hakere, fleš-memoriju i čuda tehnologije, TV ekranom počeli su da se šunjaju stari špijuni, zviždači i spavači. Na radnim stolovima agenata iz osamdesetih nema androida, ali se zato može videti heftalica. Flopi-disk je pravo čudo tehnologije i zagledaju ga sa svih strana. Zapravo, alatke su malo savršenije od onih koje su koristili Otpisani. Svi kanali pomalo krče, kao tranzistor.

 

Kako nekome padne na pamet da snimi špijunski triler u nastavcima čija će radnja biti smeštena u osamdesete godine prošlog veka i govoriti o Martinu Rauhu (igra ga Jonas Naj), mladom oficiru iz Istočne Nemačke koga regrutuje rođena tetka i pošalje u tajnu misiju na Zapad?

 

"Došla sam na takvu ideju krajem 2013", odgovara Ana Vinger, autorka i scenaristkinja serije Deutschland 83. Zrno iz koga je nastala cela priča pronašla je dok joj je suprug pričao o svom služenju vojnog roka u Zapadnoj Nemačkoj 1988. "Bio je radio-telegrafista, stacioniran na Ajfelu, i slušao ruske trupe u DDR-u. Na Božić, Rusi su mu čestitali praznik. I to lično, po imenu! Naravno, tada mu je postalo jasno da oni znaju da ih sluša, kao i koga tačno prisluškuje. Očigledno, u bazi su imali krticu, ali nikada nisu shvatili ko je špijun. Moja ideja bila je da ispričam priču iz ugla krtice."

 

Američka spisateljica, koja je živela u Keniji, Masačusetsu, Meksiku, već je trinaest godina u Nemačkoj. "Obe moje ćerke su ovde rođene. Fascinirana sam tim periodom istorije i smatram da je mladima teško da zamisle kako je sve to izgledalo. Zato sam želela da stvorim ovu veliku avanturu. Upravo za njih!", kaže Ana Vinger.

 

Njen glavni junak očajan je kad shvati da su ga odvojili od devojke, bolesne majke i prebacili preko, mimo volje. Pre toga, stavili su pred njega šahovsku tablu i figure. Dok je tečno, kao recitaciju, izgovarao šta je sve Honeker rekao na 10. Kongresu partije o ekonomskoj strategiji, starešina je povukao potez i rekao: "Šahmat!"

 

Na zapadu su mu kupili nove farmerke i puma majicu. Kada se probudio, pokušao je da pobegne, u novim, belim patikama, ali je uspeo da stigne do prvog supermarketa. U šarenoj prodavnici, mladić s istoka doživeo je šok, pogotovo pred gondolom s južnim voćem. (Toblerone će otkriti malo kasnije.)

 

Epoha je detaljno prikazana. "Osamdesete su živa istorija, što je velika privilegija za pisca. Mnogi igrači su živi. Bilo je puno ljudi s kojima sam mogla da razgovaram kada bih imala neko pitanje. Političari, naravno, takođe prijatelji, familija..."

 

Drama počinje u Bonu, u istočno-nemačkoj diplomatskoj misiji, ali je više nego zanimljivo što se Deutschland 83 otvara upravo na onom mestu gde se zatvorila poslednja sezona Amerikanaca, odlične televizijske serije iz pera Džoa Vajsberga, nekadašnjeg CIA agenta. Programi se razlikuju, autori imaju drugačije pristupe, ali ih veže zanimljiva slučajnost.

 

Image"Nisam gledala Amerikance ali mogu da vam kažem da je jedan od mojih drugova iz detinjstva pisao poslednju sezonu. Bila sam začuđena kada smo uporedili beleške i videli da oni završavaju upravo tamo gde mi počinjemo, govorom američkog predsednika Ronalda Regana o imperiji zla. Sudbina, pretpostavljam", misli Ana Vinger.

 

Takođe smeštena "pred kraj" Hladnog rata, u rane osamdesete, Vajsbergova priča govori o Elizabet (Keri Rasel) i Filipu (Metju Ris), agentima sovjetskog KGB-a, koji žive kao bračni bar u predgrađu Vašingtona, sa sinom i ćerkom. Klinci na početku ne sumnjaju da roditelji zaista drže samo turističku agenciju. U komšiluku je i hladni FBI-ajevac, stručnjak za kontrašpijunažu.

 

Televizijski kritičari brzo su zaključili da ovde nije reč samo o pitanjima vezanim za sukobe dva velika bloka koji bi mogli da rezultiraju eksplozijom nuklearne bombe. Amerikanci su duboka priča koja, pored ostalog, govori o bračnoj zajednici. Kada se uporedi s nemačkom serijom, koja se emituje i s druge strane okeana, već na prvi pogled jasno je da se u njoj lakše, jezivije i brže likvidiraju neprijatelji. U senci špijunskih problema, obe drame posvećene su porodičnim problemima i ljubavnim vezama. Ponekad sive "sobe stvari" iz osamdesetih razbijaju vešto snimljene scene žestokog seksa. U tom pogledu, Deutschland 83 je tiša: tajno ime njenog glavnog junaka ipak je - Kolibri.

 

No, zato delo Ane Vinger obeležava muzika. "Volim kako muzika daje orijentir priči, 3D osećanje vremena i mesta", objašnjava naša sagovornica. "Godina iz naslova serije, 1983, predstavljala je doba kada je nemačka pop muzika bila popularna u svetu. Pesme poput 99 Luftballons bile su veliki hitovi, čak i u Americi." Svaki nastavak ima plejlistu. Kad Martin uđe u prodavnicu, čuje se Juritmiks i pesma Sweet Dreams (Are Made Of This) .

 

Gledaocu bi moglo da se učini da nije bilo lako biti špijun u doba fiksnih telefona. Morali ste da pazite da deca u drugoj sobi nisu podigla slušalicu (jesu li tad postojali dvojnici?) i govorite šapatom. Šifrovane poruke razbijale su se "računanjem peške", a zbog najvažnijih operacija silazilo se u podrum, gde je cetrifugirala veš mašina. Serije pokazuju kako su bile lepe trenerke i kako su mali bili televizori. Agenti su se još uvek verali po balkonima. Ne treba zaboraviti ni telefonske govornice, ručni sat sa digitronom koji je bio pravi hit. Sefove i šrafcigere da ne pominjemo.

 

Ucenjivalo se preljubama koje je neko fotografisao, a postupak za uklanjanje neprijatelja ponekad je bio složen. Prvo je trebalo da popijete piće, usput ubacite nekakav prašak; ubedite potencijalu žrtvu da pristane da ode s vama na izlet, na jezero, i onda sačekate da stvar prodeluje, da nesrećnika u vodi uhvati grč.

 

Izgleda da još uvek nisu prvo pregledali gepek, pa su tamo sklanjane žrtve otmica. Mali fotoaparati umeli su da vire iz dekoltea; Elizabet i Filip sami su razvijali fotografije, u mračnoj komori. Nosile su se velike kožne torbe i puštali dijapozitivi.

 

Serija Deutschland 83 snimana je u Muzeju Štazija. "Zapanjujuće mesto", kaže Ana Vinger, "jer su izašli iz soba i sve ostavili onako kako je bilo nakon što je pao Berlinski zid." Misli da je to pravi prozor kroz koji se vidi kako su tada stajale stvari i dodaje da je vrlo zahvalni što su ih pustili da unesu kamere.

 

Našu svakodnevicu obeležili su zviždači, tajni podaci koji cure sa svih strana. Neko je zapisao kako nije bilo boljeg tajminga za premijeru serije Amerikanci: u osvit otkrića Edvarda Snoudena, ljudi su počeli da se pitaju šta su sve vlade spremne da učine u ime bezbednosti. Zašto se danas snimaju serije o Hladnom ratu? Da li postoji dublji razlog? Naša sagovornica misli da sve možda ima veze s njenom generacijom. Oni žele da pogledaju unazad, u svoju mladost. Zid je pao kada joj je bilo devetnaest.

 

ImageMeđutim, često se u medijima govori o novom, drugom Hladnom ratu? "Kada pišete o prošlosti, vi uvek neminovno pišete i o sadašnjosti. Kada smo započeli rad na seriji, definitivno smo nameravali da ona bude i odraz aktuelnih političkih i kulturnih događaja. Poput rasprave vezane za Američku bezbedonosnu agenciju."

 

Koliko je danas na ulicama tipova koji kao da su došli iz osamdesetih? "Pa, u svakom slučaju, u Berlinu je zaista popularna moda iz tog vremena. Ponekad pomislim da bismo mogli da napravimo podelu za uloge među hipsterima koji šetaju po Nojkelnu."

 

Špijuni i agenti ne motaju se samo po TV ekranu. U novom filmu Gaja Ričija, čija je radnja smeštena u nešto ledenije vreme Hladnog rata, pretreseni su i pastiširani mnogi motivi vezani za ovaj period istorije. Dok se američki i ruski agent jure kolima po bioskopskom platnu, mogli bismo da se setimo rečenica iz Uputstva za korišćenje trabanta koje je Peter Esterhazi citirao na početku jedne svoje knjige. "Trabant izvanredno prileže na drum, sa besprekornim ubrzanjem. To, međutim, ne sme da nas zavede pa da se upustimo u neku lakomislenost."

 

Mića Vujičić (NIN)

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement