Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Bunker: Ma Đunđije (Lao Ma)

 

SMRTOVNICE

 

ImageVeliki broj ljudi je aplaudirao u znak odobravanja kada je direktor nabavnog resora Fei* izgubio posao. Iako se u duši nije mirio sa tim, držao je jezik za zubima jer je znao da se prašina digla upravo zbog smrtovnica.

 

Princip po kome se direktor Fei vlada, jeste da uvek valja štedeti za crne dane. Njegov život i rad postali su otelotvorenje ovog maglovitog principa, koji je zatim prouzrokovao nekoliko konkretnih domišljatih ideja i zgoda.

 

Odeljenje za nabavku je bilo zaduženo za kupovinu materijala i artikala za ceo univerzitet, uključujući sve pozicije i katedre. Stari Fei je upravo radeći u ovom resoru svoj princip štedljivosti doveo do savršenstva. Kada bi god obavljao kupovinu nekakvog materijala ili drugih potrebština, uvek bi se zalagao da se pribavi koji komad više, tako na primer, ako je bilo potrebno kupiti stotinu stolova, on bi naručio sto dvadeset, a ako bi pak trebalo kupiti deset hiljada sijalica, on bi uzeo dva ili tri puta više. Što se njega tiče, od viška ne boli glava, neke stvari se isuviše lako kvare, bolje imati par komada u pripravnosti, nego se suočiti sa nestašicom.

 

Kako je vreme odmicalo, tako se magacin odeljenja za nabavku punio "novim" stvarima koje su pristizale tokom godina, svaka od ovih stvari bi bila potanko zapisivana u neku od debelih svezaka. Spisak je otprilike izgledao ovako: 18.000 peškira, 13.500 sapuna, tri i po tone otrova za pacove, 8.000 muholovki, lavori (plastični) 13.130 komada, lavori (porcelanski) 12.100 komada, 7.530 pari rukavica, 7.000 baterija (prošao rok), 15.000 televizora (crno-beli), 6.000 kasetofona (monokasetaši), što se tiče stolova, stolica, ležajeva i hoklica, bilo ih je toliko da se od njih mogla naslagati gomila velika kao planina. Skladište je bilo najveća zgrada na kampusu i iz godine u godinu je postajala sve veća i veća. Iako neke od stvari pohranjenih unutra nikada više neće ugledati svetlost dana (što zbog dotrajalosti, što zbog isteka roka) stari Fei je bio veoma zadovoljan, svakako je bolje da nečega ima na pretek, nego da ga nema uopšte. Ali s porastom broja stvari koje su na čuvanju, porastao je i broj zaposlenih magacionera, službenika i vatrogasaca, tako je odeljenje za nabavku, koje je prvobitno brojalo tri zaposlena, dospelo do sadašnje cifre od sto četrdeset zaposlenih osoba. Stari Fei, isprva običan magacioner, postao je prvo pomoćnik šefa za nabavku, zatim šef nabavke, onda pomoćnik direktora, da bi na kraju dogurao do direktorske fotelje.

 

Univerzitet je jedna glomazna skalamerija, a univerzitetski kadar je stalno zauzet proučavanjem ili podučavanjem, tako da niko nije imao kad da brine o tome da li odeljenje za nabavku obavlja svoje dužnosti razumno i sistematski.

 

Stari Fei je sasvim prirodno, dok su se nizali meseci i godine, ispunjavao svoju kvotu, naručujući, lagerujući, beležeći i deleći razne materijale. Dobitnik je mnogih zahvalnica i priznanja, a često je nosio naziv istaknutog pojedinca u kolektivu. Verovatno bi i dan danas zadržao svoje mesto, da nije bolnici zafalilа smrtovnica.

 

Jedanput preminu neko u univerzitetskoj bolnici, što se dešavalo jednom u sto godina. Kada su u bolnici hteli da izdaju potvrdu da je lice umrlo, otkrili su da ne poseduju niti jedan jedini takav obrazac. Prema propisima, za nabavku ovih smrtovnica je bilo zaduženo odeljenje direktora Feija, koji je spremno potpisao zahtev, čim mu je isti dopao šaka.

 

Kroz nekoliko dana, kamioni doteraše milion tek oštampanih smrtovnica. Iako je bio sklon lagerovanju, broj celokupnog univerzitetskog osoblja nije prelazio ni deset hiljada, tako da je direktor Fei odmah shvatio da je malo preterao. Čak i kada bi profesori zajedno sa studentima umirali svake godine, opet bi im trebalo više od jednog veka da iskoriste sve te smrtovnice. Štaviše, ovih milion primeraka im može trajati do sudnjega dana, jer ko zna kad će neki bolesnik ponovo odapeti u univeritetskoj bolnici. Starog Feija odjednom spopade osećaj velikog srama i stida, ali šta je tu je, obrazci su već odštampani, i to na osnovu naloga koji je on lično potpisao. Stoga on naredi radnicima da utovare tabak za tabakom, pa potišteno reče: "Bolje da ima viška, nego da zafali kad nastupi stani-pani, gužva i krkljanac!" Zatim im podviknu da ne smeju unaokolo ispirati usta sa smrtovnicama.

 

Zla kob je htela da baš u tom času, dok su istovarali štosove smrtovnica, iznenada dune jak vetar. Na nekoliko tabaka su popustile veze, pa se smrtovnice razleteše po celom kampusu, čak je i dekan univerziteta, gospodin Guang uspeo da nakupi nekoliko komada koji se bejahu zalepili što za vrata, što za prozor. Odjednom čitav univerzitet stade brujati o smrtovnicama, jer svi su u tome videli nekakvo loše znamenje.

 

Starog Feija na kraju snađe velika muka i nesreća, ali nikome nije mogao prigovoriti, pa tako u vihoru smrtovnica odlete i njegova fotelja.

 

Preveo s kineskog
Bojan Tarabić

 

 

* U pitanju je prilično domišljata igra reči, naime iako postoji tuce kineskih prezimena koja se izgovaraju Fei, karakter koji je pisac odabrao za ispisivanje zapravo znači, trošiti, rasipati, što u ovom slučaju ironično. (prim. prev.)

 

 

O AUTORU:
Ma Đunđije (1962) piše pod književnim pseudonimom Lao Ma, mandžurske nacionalnosti, poreklom iz Dalijena u provnciji Liaoning. Član Komunističke partije Kine. Od 1990. do 1995 godine bio na poziciji zamenika direktora istraživačkog centra pri Kineskom narodnom univerzitetu, a od 1995. do 2000. godine na istom univerzitetu je vršio funkciju upravnika odseka za studentska pitanja. Godine 2001. postaje prodekan, a 2002. godine zamenik partijskog sekretara. Kao profesor radi još od 1998. godine, a od 2009. godine je član Kineskog udruženja književnika. Autor je poznate novele "Kikot", kao i zbirki kratkih priča "Pojedinci" i "Promišljanja", zatim zbirke novela pod nazivom "Nešto smisleno", iz koje se izdvajaju novele "Sukno" i "Umor". Stvara već duže od jedne decenije, objavio je na hiljade dela, većinom novela i kratkih priča, koje su doživele višestruka izdanja. Lao Ma je prvi dobitnik prestižne nagrade Pu Sung Ling, koja se dodeljuje u kategoriji kratkih priča.

 

O PREVODIOCU:
Bojan Tarabić je rođen 1988. godine u Priboju na Limu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu, odsek za kineski jezik i književnost. Bavi se naučnim radom i prevođenjem književnih tekstova sa kineskog i engleskog jezika. Oblasti istraživanja i interesovanja obuhvataju: religije Kine, kinesku filozofiju, kinesku umetnost i jezik, kao i jezike manjina u N. R. Kini. Trenutno je student na univerzitetu za jezik i kulturu u Pekngu.

 

Iz knjige:
Skrati priču: moderna svetska fleš fikcija
priredio Srđan V. Tešin
Beograd, Arhipelag, 2015
ISBN 978-86-523-0171-3

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement