Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Otisak: Pavle Ugrinov

 

"Fascinacije", četrdeset godina kasnije

 

ImageZa razliku od svojih drugova iz septembarske klase, umesto opasača, potkapa ili zvezda petokraka, kao "ratni plen", sa služenja vojnog roka u Bihaću, kući sam poneo roman Pavla Ugrinova "Fascinacije", zaveden u Garnizonskoj vojnoj biblioteci Bihać - Aerodrom, pod oznakom: II-3036, inv. br. 7956. Nakon što je odlučeno da se naš intendantski bataljon rasformira, a kasarna napusti, danima smo utovarali u kamione vojnu opremu, oružje, municiju i kompletan inventar. Jedno od naređenja je bilo da se nepotrebne stvari spale ili bace na smetlište. Roman "Fascinacije" sam pronašao u podnožju prave, omanje planine odbačenih knjiga iz vojne biblioteke. Da su oficirima knjige bile prioritet, možda bi stvari krenule u sasvim suprotnom pravcu, od onog tragičnog u kom su neminovno i nepovratno otišle.

 

Tada, pre dvadeset pet godina, čitajući tu fascinantnu knjigu, obeležio sam rečenice koje su mi se učinile sudbonosnim u vremenu nad kojim se nadvila senka građanskog rata: "U Antici postoji samo tragedija! Mi smo usred nje! I bićemo svedoci daljih njenih raspleta, ako ne i učesnici!" Ponovo čitam Ugrinova; i ponovo bih zabeležio isti pasus! Ugrinov, odnosno Vasilije Popović, ove godine bi napunio devedeset, a njegove "Fascinacije" četrdeset godina.

 

Ipak, o stvarnom mestu koje zauzima njegovo delo, najsažetije piše Tihomir Brajović, u "Kratkoj istoriji preobilja": "Zvezdane trenutke [je] dosegao sedamdesetih i osamdesetih, romanima s nekim elementima nefikcionalne proze o rastu liberalne inteligencije u zrelom dobu jugoslovenskog socijalizma ("Fascinacije", 1976; "Zadat život", 1979; "Carstvo zemaljsko", 1982). Iako je i devedesetih nastavio da objavljuje romane sličnog tematskog opredeljenja i zanatske solidnosti ("Tople pedesete", 1990; "Savon de fleurs", 1993), Ugrinov je, znatnim delom, čini se, i zahvaljujući promenjenim ideološko-estetičkim prilikama, sve više izmicao pažnji oficijelne kritike, već prevashodno zabavljene drugim temama i problemima, tako da su njegovi romani i memoarska proza, objavljeni u poslednjih desetak godina ("Egzistencija", 1996; "Antiegzistencija", 1998; "Utopija", 1997; "Besudni dani", 2001; "Bez ljubavi", 2002), iako u nekim aspektima inovativni i dragoceni sa stanovišta sagledavanja intelektualne istorije bliže prošlosti, zapravo ostali u pograničnoj zoni zvanične literarne javnosti." Dakle, iako je reč o jednom od najznačajnih pripovedača u srpskoj književnosti druge polovine 20. veka, Pavle Ugrinov je pisac kog neprestano treba otkrivati. Osim jedne ulice u beogradskom naselju Višnjica, ovaj klasik srpske književnosti nema nagradu sa svojim imenom, spomenik ili fondaciju.

 

"Fascinacije", roman složene strukture i visokih verbalnih dometa, premijerno je objavljen u "Nolitu" 1976, a potom i 1981. i 1985. godine u ukupnom tiražu od 15.500 primeraka, dok je "Prosveta" ovaj roman štampala 1997. godine u tiražu od svega 500 primeraka.

 

Ugrinov je kao pripovedač istraživao i stvarao nove pripovedačke forme, i to tako što je, da parafraziramo antologičara Ljubišu Jeremića, spajao iskustva tzv. stvarnosne proze sa svojom osnovnom težnjom ka otkriću izvesne negativne beskrajnosti doživljaja u trenucima predaha "velikog", "pravog" sveta. U romanu "Fascinacije" se na najbolji način prikazuje ova piščeva strategija, jer se u njemu prepliće intimna ispovest glavnog junaka sa socijalnom, moralnom i političkom stvarnošću. Ovaj roman opisuje dečačko i mladićko doba, koje su na glavnog junaka ostavile neizbrisiv trag i koji su znatno uticali na izgradnju njegove ličnosti. Ugrinov opisuje razdoblje od 1931. do 1944. godine, u istorijskom smislu, turbulentno doba, koje zahvata period pred rat, sam rat, okupaciju i oslobođenje. Ugrinov je majstor pripovedanja, naročito u prikazivanju najmanjih detalja (okolnih stvari, predmeta); zapravo, njegova pripovedna strategija je da objedinjavanjem, grupisanjem, celinom tih sitnih detalja ukaže na stanje uma glavnog lika ili na neki razvoj u fabuli ili već na nešto veće i važnije. Naročito je uspešan u oslikavanju nijansi višenacionalne Vojvodine, čiji se istorijski temelji nalaze u seobama, progonima, sukobima i zamršenim odnosima između Srba, Mađara i Nemaca, kod kojih strasti ne miruju ni danas. Mladi junak, prolazeći kroz sopstvene strasti i nemire, kreće se kroz meandre istorije, upijajući samo ono što ga duboko fascinira.

 

ImageSva ta komešanja i fascinacije opisana su u jedanaest poglavlja, naslovljenim po godinama u kojima su se odigrala: počev od mikro ili čak nano porodičnih priča o dedi, babi, rođakama, teči, tetki ili ujaku, do onih intimnih, kao što je ona o brijanju devojke-služavke: priči koja i dečaku, ali i čitaocu, "puni pluća, izaziva nadražaje u grlu i otežava disanje". Detinjstvo, dečaštvo i mladost glavnog junaka, Ugrinov opisuje kao nekakvo "čudo" življenja, beležeći najprisnije doživljaje, jednako svoje ili tuđe, ispoljene u različitim situacijama. Mirne i trezvene periode smenjuju oni koji se odnose na iščekivanje rata, dolazak izbeglica, ulazak Nemaca, otkrivanje tajne organizacije SKOJ-a i ilegalni rad, upoznavanje s marksističkom literaturom i ideologijom, sabotaže, planiranje atentata, hapšenja, streljanja, progone Jevreja, slanje na prinudni rad kod "ljotićevaca" na prevaspitanje ili nadiranje crvenoarmejaca. Od tih priča naročitu simboliku nose one o Titu i Ljotiću. S jedne strane, posmatrajući poternicu za Titom, mladi junak romana biva ushićen saznanjem da sloboda ima lice i da postoji neki pokret, oružana borba i vođa čija glava "zlata vredi", a s druge strane, trenuci kada u Smederevu, s rastojanja od dva-tri metra posmatra Ljotića, vođu čija je ideologija bila nacistička, odnosno - ti trenuci kada "smo svi bili jedno s njim", za njega, antifašistu, teže padaju nego robovski rad s krampovima.

 

Ugrinov je naročito uspešan u oslikavanju sudbina domaćih, vojvođanskih Nemaca. Njegova zapažanja su stavljena u službu isticanja pojedinačnih pojava ili događaja: bilo je onih folksdojčera koji su, poput agenta Bikija Venera, aktivno učestvovali u zverstvima, ali i onih poput dr Necla, koji su prezirali naciste i nisu bili krivi ni za čiju smrt, a koji su pali kao žrtve bespoštedne neumitnosti i, kako su to tada mladi partizani osećali - pravednog gneva. Zapravo, Ugrinov smatra da je neusaglašenost nemačkog življa s drugima s kojima su delili vreme i prostor - njihova samoživost i samodovoljnost, zahtev da uvek budu na čelu, da budu prvi i oni koji određuju - dovela te neuspele naseljenike, te povratnike u kolevku iz koje su pošli u ove đavolje krajeve, do tragičnog kraja.

 

Roman "Fascinacije" i dalje ostavlja mogućnost da se pripovedanje nastavi do našeg vremena. Možemo samo da pretpostavimo da bi Ugrinov, kao izraziti antifašista, i u ovim danima kada se ponovo otvaraju pitanja kvinsliške, nedićevske istorijske uloge i fašističke, ljotićevske ideologije, koračao u pobedničkm ešalonu, kao što je to radio njegov junak u prvom času slobode 1944. godine. Može li se biti aktuelniji pisac od toga?

 

Srđan Tešin (Politika)

 

Beleška o autoru: Pavle Ugrinov rođen je 1926. u Molu, srez Subotica. Školovao se po raznim mestima u Vojvodini, srednju školu je završio u Petrovgradu (Zrenjaninu), a Akademiju za pozorište i film u Beogradu. Preminuo je 2007. godine. Njegov književni opus broji preko dvadest knjiga. Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada, od kojih se izdvaja NIN-ova nagrada za roman "Zadat život" (1979). Između ostalog, bio je jedan od osnivača kamerne scene Atelje 212, član Saveta BITEF-a, redovni član SANU i jedan od osnivača udruženja Nezavisnih pisaca Jugoslavije.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement