Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Huan Gojtisolo: "Prognan sa svih strana", prevod Jasmina Milenković, Dereta, 2016.

 

Kako nastaju fundamentalisti

 

ImageSedeći u udobnoj fotelji, uljuljkani u prividnu bezbednost dnevne sobe, na ekranu posmatramo slike strahota, prouzrokovanih bombama kućne izrade ili nasumičnim rafalnim paljbama iz kalašnjikova. Malo ko od nas je zaista spreman da prihvati činjenicu da mu je meta, nevidljivom rukom teroriste, već iscrtana na čelu. O tome kako bilo ko od nas i u bilo koje vreme može postati žrtva terorističkog napada, koji se propagira i trivijalizuje u ime zapaljivih verskih i ideoloških govora, svedoči roman španskog pisca Huana Gojtisola "Prognan sa svih strana" (Dereta, prevod Jasmina Milenković). "Svako mesto, bez obzira koliko bilo majušno, može da se pretvori u legitimni cilj. Svaka osoba - pa čak i ti sam - može biti meta atentata. Ono što je važno je medijski efekat", precizira Huan Gojtisolo (1931).

 

Ovaj kratki roman, upečatljivih stilsko-izražajnih i strukturno-kompozicionih aspekata, započinje oproštajnim govorom nad grobom čoveka kog je ubio terorista-samoubica, koji se razneo eksplozivom sakrivenim u postavi mantila. Govornik, italijanski frizer, patriota, pristalica Force Italije - Berluskonijeve desničarske partije, zaključuje da onostrani život mora biti mnogo dobar, jer se niko od umrlih dosad još nije vratio u svet živih. Ova teza će se ispostaviti kao netačna, jer je Onostrani svet zapravo prazni sajber kafe. Prosto rečeno: nema raja, postoji samo veliki sajber park s hiljadama kompjutera. Gojtisolo nam otkriva neverovatnu činjenicu: naš pokojnik, kog je raznela bomba, sedajući za jedan od računara, na monitoru ugleda svoj lik s natpisom: Monstrum iz Santjea. A taj Monstrum - koji nije niko drugi do lik iz Gojtisolovog romana "Pejzaži nakon bitke" iz 1982. - postaje internaut koji razmenjuje poruke s drugim internautima i ima mogućnost da se šeta između Ovostranog i Onostranog sveta. Jednom rečju: on je živi mrtvac ili mrtvac koji živi. Monstrum, dakle, može da putuje Ovostranim svetom ili da jednostavno sedi za računarom na Onostranom svetu i čita poruke koje mu stižu. A pišu mu zagonetni Monsinjor, misteriozna "Alisa" i rasta-rabin. Meta poruka su svi i sve može biti izvrgnuto ruglu: filozofi, vernici, homoseksualci, pop-zvezde ili političari; neki od podnaslova glase: "Čast, rasa, krv, vernost", "Pederu, pravi si peder" i sl.

 

A ko je bio za života subjekt o kome nam svedoči svevideći narator? Samo jedan od pisaca koji nije pisao priče kakve publika voli i koji se nikada nije upisao na listu najprodavanijih pisaca. "Umesto da bude anonimus, mogao bi da pali i žari, da potpisuje hiljade i hiljade primeraka", trebalo je da napiše akcioni triler, s mafijom, ezoteričnim sektama, tajnim ritualima, apokaliptičkim predskazanjima, filovan genetskom mržnjom i začinjen s puno seksa. Iako oprezniji, čak ni njegov dvojnik na Onostranom svetu nije naučio kako da "stekne bogatstvo i slavu onih koji znaju kako da zadobiju srce čitalaca".

 

Filozofska pitanja koja muče preminulog stanovnika Santjea, a u vezi s njegovom anonimnošću, doveli su ga do jedinstvenog odgovora: čovečanstvo mu se gadi! On, svedok sloma utopija svog vremena, sanja o tome da pristupi kakvoj radikalnoj organizaciji i počini smrtonosni atentat. Razlog tome je što je njegovo zemaljsko bivstvovanje proteklo u atmosferi pretnji i straha: sve što ga je okruživalo bilo mu je sumnjivo. Prava stvar za bednog militanta poput njega biće eksplozivni opasač kojim se samoubice prinose na žrtvu da bi dosegli slavu u onom životu, kad već nisu mogli u ovom. U sprovođenju terorističkog plana, pomaže mu internautkinja "Alisa", napadno našminkana debeljuca od četiri banke, koja govori izveštačeni engleski. Zapravo, on nije siguran da li je "Alisa" njegov duhovni vodič ili projekcija njega samog. Ta dilema će mučiti i čitaoce sve vreme, ma koliko lukavi ili mudri bili. Pisac se, potpuno intimistički, obraća čitaocu, upozoravajući ga u priličnu nepouzdanost teksta koji će čitati. Štaviše, Gojtisolo piše: "Ako želite da zavapite 'vratite mi pare za ulaznice, nisam ništa razumeo', ili nešto slično, ne brinite, tako se oseća i naš zbunjeni junak nakon završene predstave."

 

Ipak, Monstrum zna da se nasilje zasniva na: "ideološkim premisama i emocijama u vezi s identitetom - veri, nacionalizmu, etničkim grupama, mržnji prema Državi". On je nihilista, spreman da stupi u akciju, čim dobije ugovoreni znak od "Alise". Ali, budimo logični, kako da samoubilačku akciju izvede jedan mrtvac? Ono što je konstanta jeste činjenica da nikakav teroristički čin neće moći da poništi mučan osećaj nebitnosti njegovog dvostrukog bitisanja između života i smrti: njegov parazitski život je jalov i na ovom i na onom svetu. Njegova borba protiv Sistema i Antisistema završiće se potpunim porazom. Pošto poznaje oba sveta, na kraju se opredeljuje za Onostrani u kom može zauvek da ostane u stanju mira i blaženstva.

 

Gojtisolo svom naratoru, ali i pokojnom tumaralu iz Santjea u usta stavlja gomilu politički nekorektnih izjava. Sedeći u Onostranom svetu, u tom beskonačnom kompjuterskom centru, Monstrum se pita kako da čovek ne poludi ako su svuda oko njega ugnjetavanje, prepreke i laži, oličeni u "četvrti u kojima se gomila smeće i kartonska naselja izolovana od spoljnjeg sveta; bezočno razmetanje lepih ljudi na televiziji, u časopisima i ostalim brutalnim medijima koji uporno hrane idotizam publike". On se pita: "Jesu li samo zato rođeni? Da lutaju kao psi bez gazde, rastu bez obrazovanja, udružuju se u bande, da priznaju samo zakon jačeg i dijalektiku pesnica, da se zlopate i trguju hašišom? Da ne izbijaju iz neudobnih policijskih stanica i da nakon toga izađu rešeni da se osvete zbog tolikog sramoćenja i ponižavanja?" Da li je ovo i za vas politički korektan i zadovoljavajući odgovor na pitanje kako nastaju fundamentalisti?

 

Ključno je pitanje kako se boriti protiv terorizma. Gojtisolo nudi radikalno rešenje: "Da bismo obnovili, moramo prvo da uništimo". Ko je više poludeo, svet ili naše piskaralo koje terorizam Sistema i Antisistema želi da uništi terorizmom planiranim u limbu sajber prostora?! Na to pitanje nemaju pravi odgovor ni Gojtisolo, ni svevideći narator, ni Monstrum iz Santjea. "Prognan sa svih strana" je sjajno svedočanstvo o našem svetu, koji je postao metafora jedne strašno bolesne stvarnosti.

 

Srđan Tešin (Politika)

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement