Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 
Otisak: Ljudsko ponašanje životinja i životinjsko ponašanje ljudi
    
O kravama koje su izvršile samoubistvo

ImageOvo je ključno pitanje od kog ćemo poći: ako se životinje razlikuju od ljudi, kako tu razliku treba okarakterisati? Ovo pitanje je važno za filozofiju uma i etiku, jer, prosto rečeno, tretman životinja zavisi od toga da li su one sposobne da razmišljaju i zaključuju, da imaju misli i verovanja. Demokrit, Aristotel, Hrisip, Sekst Empirik, Aleksandar Afrodizijski, Plutarh, Filon, Toma Akvinski, Montenj, Dekart, Kant, Mor, Gasendi, Hjum, Dejvidson i nebrojeni drugi starovremeni i savremeni mislioci, svi traže odgovore na pitanja da li mogu životinje da deluju voljno i da li su životinje odgovorne za ono što čine. Brazilska spisateljica Ana Paula Maja (1977) upravo ova teška filozofska pitanja uzima za srž svog romana "O stoci i ljudima" (Rende, prevod Ana Kuzmanović Jovanović).

Radnja ovog kratkog romana odvija se u nekakvoj neimenovanoj brazilskoj pustari. Glavni protagonisti su radnici u klanici, čiji je život neraskidivo vezan za život i smrt stoke. Edgar Vilson je glavni kasapin "Klanice Milov bik". Njegov pristup klanju nije diskriminatorski prema govedima, jer praktikuje klaničarski ritual: šaputao bi im, uspostavljao poverenje s preživarima, potom bi im palcem umočenim u kreč iscrtao znak krsta između očiju, udaljio se dva koraka, podigao malj i precizno pogodio u čelo, od čega bi se životinja onesvestila. Edgar je verovao da životinje koje on ubija ne pate. Njegov precizan udarac redak je talenat koji u sebi nosi skriveno znanje prema papkarima. Za razliku od njega, drugi kasapin Zeka, bio je poremećeni momak od osamnaest godina. On nije znao, za razliku od Edgara, da meso gubi na ukusu ako životinja oseća strah i da će, ukoliko bi udarac u čelo bio isuviše snažan, meso postati tvrdo. Edgar mora da ubije više od sto krava i volova nedeljno kako bi zaradio kakvu-takvu platu, jer za svaku ubijenu životinju dobije svega nekoliko centi. Cena jednog hamburgera odgovara ceni deset krava koje Edgar ubije, a, ruku na srce, nemoguće je naslutiti neverovatan užas - danse macabre prašine, muva, krvi i smrti - koji se krije iza nečeg tako ukusnog i nežnog poput hamburgera. Ponekad bi ubio sedamdeset komada u jednom danu. Kada je reč o moralnoj diskriminaciji životinja, najgore kod ubijanja stoke jeste kada je gledaš u oči, jer u njihovim očima, smatrao je Edgar, krije se zlo čoveka koji ubija. "Oči preživara nalikuju noći. U njima je samo tama, i u nju se ne može proniknuti. Uvek je nedokučiva", piše Maja. Nikakvo svoje zlo nije video u Zekinim očima kada ga je tresnuo maljem, prethodno mu nacrtavši znak krsta na čelu. Zeka je bio zao: iako je imao razum poput onog u preživara, uživao je u mučenju životinja, a to Edgar nije mogao da dozvoli.

ImageMaja vešto u roman ubacuje i geopolitičke probleme izazvane verskim konfliktima, koji se na posredan način reflektuju i na stoku. Među kravama koje su stigle iz Libana, pomešalo se i nekoliko krava iz Izraela, a pošto su Libanci i Izraelci neprijatelji, ne jedu jedni drugima krave. Na ovom primeru Maja plastično opisuje dokle mogu ići užasne vizije ljudi koji vladaju nad strahovima životinja. Obožavanje krava u Indiji je rečit primer. Indusi obožavaju kravu kao simbol svega živoga. Kao što je Marija za hrišćane Majka Božja, tako je krava za Induse Majka Života. Zato za Indusa nema većeg svetogrđa od ubistva krave. Čak ni oduzimanje ljudskog života ne sadrži to simboličko značenje, to neizrecivo oskvrnuće, kojim odiše kravoubistvo. Obožavanje krave je najznačajniji uzrok gladi i bede u Indiji. "Prizor ubogog seljaka koji umire od gladi pored velike, debele krave pruža zapadnom posmatraču umirujući osećaj misterije", piše Marvin Haris u studiji "Krave, svinje, ratovi i veštice". Za zapadnjaka, pa i za Edgara Vilsona i druge stočare, "krava ne može biti surovi, osvetoljubivi, usamljeni, strogi, pravedni, interventni, invazivni, prosuđujući, osućujući, mesijanski... - i možemo dopisati čitav splet našeg poimanja Jed(i)noga - ...lik božanstva", kako zapaža Predrag Krstić u Filozofskoj životinji. Za Edgara je krava biće koje se ne seća prošlosti, koje ne razmišlja o budućnosti i koje u potpunosti živi u sadašnjosti, kojom je, ako ima dobre paše, sasvim zadovoljna. Ipak, Edgar se ponekad osećao toliko blizak sa životinjama, da bi povremeno gubio svest o tome ko je čovek, a ko preživar.

Dokle god je krava, volova, ovaca, svinja, kunića, bivola i bikova biće uvek nekog spremnog da ih zakolje i da ih pojede. Stočari su ljudi stoke i krvi. I svi su ubice, svako svoje vrste, dok obavljaju zadatke na traci za klanje. Edgar je sebe smatrao ubicom, počiniocem zločina. On nije bežao od toga da je ono što on radi ubistvo. Nije mu bilo važno ko će pojesti vola kojeg on ubije, važno mu je bilo da preporuči dušu svakog preživara s kojim mu se ukrste putevi. On je verovao u to da stoka ima dušu i da će biti odgovoran za svaku od njih kad bude umro. Drugi stočari nisu delili njegovo mišljenje. Oni su smatrali da su životinje pod ljudskom vlašću da nam služe.

Ali kako razumeti kravu koja se očajnički zaleteće prema klanici uz otegnuto, izazivačko mukanje i udara u zid tako snažno da polomi čelo? U drugom slučaju, krave su izvršile kolektivno samoubistvo, bacivši se u ambis. "Jedan ambis priziva drugi ambis", prokomentarisao je Edgar ovu scenu užasa, verujući u to da su se krave ubile. Na komentar drugih stočara da krave nemaju sopstvenu volju i da ne razmišljaju o samoubistvu, Edgar je odgovorio da su one postale nalik ljudima! I to je razlog zašto su njegovi dani s preživarima odbrojani i zašto je napustio klanicu. Sada je bio siguran da ne zna ko je čovek, a ko preživar. Jer, ako životinje, po Edgaru Vilsonu, imaju volju i sposobne su za razmišljanje, onda su, recimo, veoma kontroverzni stavovi Demokrita i Aristotela koji kažu da je stvar prirode nekažnjeno ubijati životinje po svaku cenu i da ljudi imaju pravo da ubijaju životinje, jer su one po prirodi stvorene za čoveka.

ImageKolektivno samoubistvo krava u romanu "O stoci i ljudima" ostaje neobjašnjeno. Na neki uvrnuti način Maja je povezala pravo životinja sa socijalnom pravdom, pozivajući se na Božansko Proviđenje: savremeni siromašni Brazilci su upoređeni s drevnim izgladnelim Izraelcima, čije molitve su bile uslišene kišom prepelica, dok su oni nagrađeni kišom krava (koje su skočile u ambis), jer je "meso koje potiče s neba, smrt koja daje život". Ako je neminovno da se životinje koriste u ljudske svrhe, onda neka najveću korist imaju oni kojima su njihovo meso i koža najpotrebniji, a to su siromašni, diskrimisani ljudi, oni koji su poput životinja koje jedu i s kojima dele nejednak tretman u društvu.

Stanovište da životinje imaju prava na pristojan tretman, da parafraziramo Sajmona Blekburna, kontroverznije je od stanovišta da treba da se pristojno ponašamo prema njima. Pojam prava, doslovno, podrazumeva sposobnost ulaganja žalbe ili, recimo, svest o izboru. U tom slučaju, ako se prihvati ova povezanost, onda se koncept prava životinja (ali i prava dece i mentalno obolelih) dovodi u pitanje. Ipak, dokle god u ovom svetu bude bilo krava, smatra Edgar Vilson, biće i nekog spremnog da ih zakolje i da ih pojede. "Onih koji jedu ima mnogo, i jedu tako da se nikad ne zasite. Svi su oni ljudi krvi, i oni koji ubijaju, i oni koji jedu. Niko ne može izbeći kaznu", zaključuje Maja.

Ne postavlja se pitanje u romanu "O stoci i ljudima" da li je opravdano ubijati životinje, već je suštona u načinu na koji to treba činiti. Poput Deklaracije Evropske Unije iz Lisabona, koja prepoznaje životinje kao osećajna bića (zbog čega su zemlje članice pozvane da obrate punu pažnju i uzmu u obzir socijalne potrebe životinja), tako stepen ljudskosti, po Maji, zavisi od stepena uniženja životinja. Roman "O stoci i ljudima" upravo svedoči ljudskom ponašanju životinja i životinjskom ponašanju ljudi.

Srđan Tešin (Politika)

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement