Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (7)

 

Kroz pustinju i prašinu (odlomak)

 

capablancaReče mi: "Teča nije rod!" Sedimo razgolićeni na garnituri od bambusa, gledamo Avalu sa šestog sprata zgrade na Banjici i pijemo kafu za kafom. Teča mnogo zna o životu jer je skoro ceo vek bio terenac. I baš zbog toga što teča nije rod, rešio je da priča i o onome što se rođacima obično ne priča. Samo što je počeo da veze o šahu, prekinu ga zvono. Tetka, sva usplahirena, saopšti da je došao neki političar, valjda ministar bez portfelja u crnogorskoj vladi, koji, kako je hrupio u sobu, reče da je bolje da on odmah uzme to po šta je došao, jer žuri na drugi sastanak. Teča, pokazujući rukom na zidni sat sa klatnom i tri tega, reče ministru: "To je ta mudra sprava. Cena Vam je poznata." Ministar se kiselo nasmeje i počne, u najmanju ruku, bezobrazno da pobija cenu. Teča uvređeno skine sat sa zida, uzme odvijač, rasklopi mehanizam i stavi na sto tu hrpu metala. "Pazi sad", reče. Okrenut leđima, gledajući ministra pravo u oči, za tili čas ponovo sklopi mehanizam, vrati ga u kućište i okači sat na zid. "Ja satove poznajem u dušu. Vi ne zaslužujete da ih imate. Znate kuda ste ušli", reče teča, vrati se na terasu i nastavi priču. "Dakle, Hose Raul Kapablanka, kubanski šahovski velemajstor, svetski prvak od 1921. godine i pisac knjiga 'Osnovi šaha' i 'Moja šahovska karijera', u predvečerje života vrati se u rodno selo gde ga već niko nije mogao prepoznati ni kao meštanina, a ni kao svetsku šahovsku zvezdu. Bio je za sve, jednostavno - stranac. Već prvih dana boravka u selu priključio se kibicerskoj grupi koja je pratila dvoboje između šahovskog vagabunda, mesnog tata-mate u šahu, i naivnih seljana željnih revanša, jer tog lokalnog genija još niko nije pobedio. Ono što je bilo najzanimljivije: lokalni šahovski velemajstor svim suparnicama davao je topa fore i sve ih pobeđivao. Kapablanka odluči da se umeša. Ni ne sluteći, genije je i Hose Raulu dao do znanja da će i protiv njega igrati bez jednog topa. Kapablanka je tu partiju izgubio. I dok je nepobedivi slavio, Kapablanka je zamišljeno rekao: 'Lako je tebi da pobeđuješ kad si jači bez jednog topa nego s dva.' Na te reči ovaj se zacenio od smeha: 'Kako jači? Pa imao si jednu figuru više!' Kapablanka pojasni: 'Da, ali bez jednog topa lakše stičeš pobede, jer je onaj drugi samo smetnja. Hajde da ja igram bez jednog topa, a ti sa dva, pa da vidiš da sam otkrio u čemu se krije zamka.' Seoski velemajstor u čudu pristade na takav dvoboj. Igra započe i... Kapablanka bez većih muka savlada dotad nepobedivog šahistu. 'Eto, vidiš da sam bio jači i bolji bez jednog topa na tabli', pobednički uskliknu Kapablanka. E, onda je nastao rusvaj: seljaci su hteli da linčuju šahistu-varalicu, jer su stvarno pomislili da je stranac u pravu kad je rekao da je sa manje figura lakše doći do pobede. Prava varalica je bio, zapravo, Hose Raul Kapablanka. Ono što je on želeo da pokaže je to da se protivnik nikako ne sme potcenjivati i da pobeda nikada nije pobeda u pravom smislu reči ako nije bila fer izvojevana. Pobeđivati nekada ne znači tek ne izgubiti bitke: ponekad je potrebno izgubiti neku da bi se rat dobio, a ponekad ni sve sjajne pobede nisu dovoljne da bi pobednika svi slavili i divili se njegovoj snazi." Teča me je matirao bez topa.

 

(Iz romana "Kroz pustinju i prašinu",
koji će na jesen biti objavljen
u Izdavačkoj kući "Stubovi kulture")

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement