Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Milena Minja Bogavac, DMS: Mala Kim

 

Dobar - tri ili na granici normalnog

 

ImageSlušaj ovo... Prvo beat, čuješ... I sad ovaj efekat... još malo. Još jedan loop i onda... Ja. Ja počinjem:

 

sedamnaest mi je godina, na rođendanu rodbina, masu sranja pravila, pa sam sada kažnjena, duvala sam svećice i sve što sam poželela, bilo je da dunem joint da bih iscoolirala. dosta sam folirala. sve me ovo guši. ko povuče me za uši, reći ću mu: puši.

 

A refren peva Laza, sa efektom, ko da je pokvarena kaseta:

 

danas nam je divan dan, divan dan, divan dan. ceo dan sam naduvan, pijan i stondiran...

 

Hahaha. Kad smo napokon uspeli da namolimo Đukinog brata da nas čuje, uopšte nismo znali šta će da nam kaže. Došo je, seo, zapalio pljugu, šmekerski: "Ajde, underage, ajde da čujem šta imate." ... Repovali smo stvar. Ja nisam smela ni da gledam u njega. Sve negde u pod, i u Đuku. Ali, Laza kaže da se Đukin brat ponašao kao da nas ne vidi. Završimo. Ćutimo. Tek vidiš Đukića starijeg: "Klinci, nije vam ovo loše uopšte." Đuka ga pita: "Stvarno?", a ovaj ga gurne ramenom, baš ono ok, drugarski, znaš? Nežno. Kaže: "Mali, imaš još da učiš. Bas linija ti je smor, ali to ću da sredim, gledaj..." ... Sedne za komp, Đuka do njega. Laza i ja se samo pogledamo. Laza šapne: "Kim, baci pet." Tako po prvi put ja provalim da je Laza OK. Đukin brat pita : "Kako se zovete?" "Chish and fips", kažu Đuka i Laza u glas. "Kako?... Šta vam to znači?" O, ne... Mislim se u sebi. Sva trojica gledaju u mene. Udahnem duboko. Jebi ga, ne znam ni ja šta znači, al' dok nisam isterala da se tako zovemo, nisam se smirila... To ti je kao, počnem ja da mucam, to ti je kao "fish and chips" samo obrnuto. Znaš? ... Dušan, to jest Đukić Stariji, već nešto petlja s mišem, oko matrice. Đuka ga gleda, i ne trepće. "Fish, chips, cup of tea, bad food, worse weather, Mery fucking Popins, London!", ispali ko iz topa. Mi ga gledamo. Ništa. Beee... A on kaže Đuki: "Znaš šta je to, mali?" ... Šta? Ja ne znam. Đuka kaže: "Jao, to je breeee... To je iz onog filma, što smo gledali... Od onog Madonninog muža. A?" ... Brat mu samo klimne glavom... I dalje bulji u monitor. Pegla nam matricu. Đuka pita: "Da nađem to da semplujem?" Dušan ništa ne odgovori. Slegne ramenima. Meni sve ovo malo čudno pa pitam: Dušane, a je l' nije glupo to "Chish and fips"? Iskreno? ... Dušan me ni ne gleda: "Glupo je", shit. "Ali, nije tako glupo kao što sam očekivao. Imate po sedamnaest dina, ovo vam je prva stvar... Kad sam pitao, očekivao sam da mi kažete nešto u stilu Mafia Crew, znaš? Ili kao: MF gangsters... Bad kids... Takva imena su stvarno glupa. Ovo bar nije u tom fazonu. Toliko je glupo da nije loše." ... Nije loše? "Ma, jok", kaže Dušan."I tako će te to još sto puta promeniti." ... Tako smo prvu pesmu prošli sa pozitivnom ocenom. OK. Ne odličnom. Ne ni vrlo dobrom. Ali - trojka uopšte nije loša.

 

Tu ću ocenu imati i iz engleskog, kad se sve sabere i podeli. A speakam English, keve mi. Ko i svi drugi. Ko i onaj glupi Ćura, što ima sve petice iz svih predmeta. Kraj školske godine. Žešća smaračina. Ako sve upali, završavam dobra. Keva vrišti. Ćale pizdi. Buraz me proziva... Kad me vidi na ulici, pokaže tri prsta. Ko da je iz stranke Vuka Draškovića.

 

Jedino Nik kapira foru. "Kolko si se gudrala", kaže mi, "mislio sam da ćeš po svedočanstvo u Drajzerovu." ... Stvarno, brate. Nisam normalna. Kad se samo setim kol'ko sam exera zgutala, nije ni čudo što samo ja u odeljenju još nemam uredan ciklus... Na sistematskom lekarka kaže: "To je još uvek na granici normalnog, u tvojim godinama." ... Da, da. Na granici normalnog. Doručkujem eksere, večeram spid. Ali, ako mi zbog nečeg nije frka to je zbog tog... krvarenja. Znaš šta je onaj Velja, glupi smrad, jednom reko? Reko je ovo: "Šta su ti žene. Sedam dana krvare a ne umru" ... Fuj. Koja seljačina. Ali, ja se i dalje družim s Nikom. Kad mi se ne drogira, ne dolazim kod njega. Uvek kad dođem, znam da ću da se puknem. I provaljujem... Uopšte nema šanse da se navučem. Ne, ozbiljno. Oooozbiljno, bre, pazi šta ti kažem. Pre par meseci, bila sam baš uletela u bedak. Onda kad sam se muvala sa Veljom. Posle, kad sam bila kažnjena, i još posle kad smo Đuka, Laza i ja napravili bend - iscoolirala sam. Pitaj Nika, pitaj! ... Ranije sam mu stalno nešto tražila. A poslednji put kad sam skupila sto celofana, nisam htela ni da uzmem e, koji mi pripada. Reko je: "Nisi normalna, zbog tebe ću da završim na banderi, kad me provali tvoj ćale." A znaš šta sam mu ja rekla? Da ću ja lično da ga postavim na banderu, ako nastavi da sere. "Dajem ti ove celofane zato što si mi drug, a ne zato što hoću ekser." Nik je ćutao. Poljubio me u obraz. Nije ništa, baš ništa rekao.

 

Vidiš, mene boli dupe za ocene. Ali me ne boli dupe kako ću da provedem leto. Sigurno ne tako što učim za popravni. To nije zdravo za kičmu.

 

ImageZato sam lagala, i petljala i molila. Već dve nedelje visim pred zbornicom, i kačim se okolo za rukave: hemičarki, pa biologičarki, pa teacherki, pa svakoj budali. Znam da je glupo, ali - šta sad! Da glumim neku facu? Važi. Nema šanse. Sve sam grafite po školi što sam pisala, sama obrisala acetonom.

 

A danas, prolazi hemičarka, dok ja brišem "Cypress Hill" sa vrata biblioteke. Pita me: "Kristina, šta je sad to?" ... Ja na keca: "Ništa , profesorka. Dimetilketon, to jest propanon, univerzalni organski rastvarač!" Ha... Taman pomislim da sam je zajebala. Tek čuješ nju : "Lepo, vidim da si se spremila, pošto sutra pitam." ... Kučka!

 

Sedim posle s Đukom iza škole, pušim pljugu, grizem nokte. Gde sutra da me pita, nemam blage veze?! ... I tu Đuka provali foru decenije. Slušalice! Šta-šta? Pazi ovo... Nađeš dva walkmana sa radijom. I mikrofon, ko Đukin. Nađeš praznu stanicu, na onim kratkim talasima, znaš? I jedan uzme svesku, mic i walkman pa u zadnju klupu. Uključi mirkofon u radio, i priča. Onaj ko odgovara, samo nađe istu stanicu. Probali smo to, u parkiću. Đuka, Laza i ja. Sve se čuje. Samo treba dobro da se namontiraš... Da staviš neku maramu, ili nešto, da ti ne vire žice ni sluške. Bambi je obećala, ona će da mi šapuće. Prvo: zna hemiju. Drugo: ima dobar glas. Treće: ako ovo upali, više u životu neću da učim!

 

Je l' mi frka? Ma, jok, bre. Palim gajbi da smislim šta ću da obučem. "Ti si skroz blesava", kaže mi Bambi. Nisam blesava. Ja sam na granici normalnog!

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement