Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Maloletnička delinkvencija

 

Neprilagođeni tinejdžeri

 

PomorandžaPlastelin istražuje zašto neko postaje delinkvent - Pri obradi ove teme konsultovali smo Dragana Karastankovića, inspektora za maloletničku delinkvenciju u kikindskom SUP-u, Aleksandra Grifatonga, specijalnog pedagoga u Centru za socijalni rad i Nadu Zorić, psihologa u OŠ ''Sveti Sava'' - Ono što su svi naši sagovornici istakli jeste važna uloga porodice, a u genezi maloletničke delinkvencije daleko je najvažniji kvalitet porodičnih odnosa. Deca koja su emocionalno zanemarena, bez ljubavi, koja rastu uz svađu roditelja ili poremećene moralne standarde, postaju ličnosti koje ponesu najdublje deformacije koje se kasnije ispoljavaju kao neprilagođenost zahtevima društva, što jeste jedna od odlika mladih delinkvenata.


Priča o maloletničkoj delinkvenciji u Kikindi nije toliko crna ako bi se upoređivala sa pričama koje nam dolaze iz drugih, većih gradova, tako da je naša ''krimi priča'' veoma blaga varijanta onih storija koje već dugo godina čitamo u crnim hronikama. Istražujući koje sve radnje s one strane zakona rade naši mlađani sugrađani, došli smo do podatka da je najčešće krivično delo iz oblasti imovniskih delikata. A to znači da 90 odsto od ukupnog broja delikata koje vrše maloletnici jesu provale, krađe, teške krađe, džepne krađe, ušunjavanja u kuće i stanove, razbojništva, krađe kola.

 

Ubistava i silovanja od strane maloletnika u poslednjih desetak godina nije bilo. Poslednje ubistvo koje je zabeleženo dogodilo se početkom devedesetih, kada su ritualno ubijene dve starije žene, a svi počinioci, njih četvorica, bili su mlađi od 14 godina. Niko od njih nije odgovarao, samo su smešteni u takozvana prihvatilišta otvorenog tipa, iz kojih su bežali, vraćali se u ovu sredinu i nastavljali sa vršenjem krivičnih dela, uglavnom krađa. Problem i jeste u tome što maloletna lica mlađa od 14 godina koja izvrše i najteža krivična dela ne odgovaraju pred zakonom.

 

Kada već govorimo o devedesetim, napomenimo da je u tom periodu maloletnički kriminal i u Kikindi ''cvetao'', a evo i podatka da je tih godina i po petnaestoro maloletnika bilo na odsluženju kazne u popravnom domu, u trajanju od jedne do pet godina. Najteža kazna je maloletnički zatvor u Valjevu, a odmah zatim sledi Vaspitno-popravni dom u Kruševcu. Ove godine dvojica maloletnika iz našeg grada otišla su u vaspitno-popravni dom. Jedan od ove dvojice, sedamnaestogodišnji Kikinđanin, zabeležio je čak 150 krivičnih dela, prvenstveno teških krađa, a drugi, godinu dana mlađi, pokazivao je veliku agresivnost, maltretirao je decu i prolaznike, jednoj ženi je polomio ruku, starijem čoveku je slomio vilicu, ali ni u krađama nije zaostajao.

 

Inače, podaci iz policije govore da su u 2004. godini (od januara do okrobra), na području celog kikindskog Sekretarijata, maloletnici izvršili 152 krivična dela, što je 12 odsto u odnosu na ukupan broj počinjenih krivičnih dela. Kada se ti podaci uporede sa onima od prošle godine, beleži se blagi rast od dva procenta.

 

Interesantan je podatak koji smo dobili iz Centra za socijalni rad. Naime, 1978. godine bilo je preko 300 maloletnika sa izrečenim vaspitnim merama, a ove godine Centar je registrovao oko 80 krivičnih dela. Moglo bi se zaključiti da se danas bolje radi preventiva, ali kako kažu iz Centra, saradnja svih institucija koje su zadužene za maloletnike nije dovoljno sinhronizovana.

 

KarastankovićU razgovoru sa Draganom Karastankovićem, inspektorom za maloletničku delinkvenciju u kikindskom SUP-u, saznajemo da je policijska aktivnost usmerena na prevenciju i na represivnu delatnost.

- Najvažnija je prevencija, kako bi se izbegle posledice koje snosi maloletnik. Važna je i saradnja sa Centrom za socijalni rad i sa školama. Imamo dva školska policajca u OŠ ''Sveti Sava'' i u Gimnaziji. Kada dete dobije dosije u policiji, postaje obeleženo za ceo život - kaže inspektor Karastanković i dodaje da u slučajevima privođenja maloletnika službeno lice nikada ne ide u uniformi, niti službenim kolima, već u pratnji roditelja, kako bi se zaštitila ličnost deteta.

 

Na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva, inspektor Karastanković zaključuje da najveći broj maloletnih delinkvenata dolazi iz socijalno ugroženih slojeva, iz romskih porodica ili porodica u kojima vlada kriminogeno ponašanje roditelja ili alkoholizam. Postoje primeri, na sreću retki, da decu na krađu podstiču roditelji koji i sami pripadaju svetu kriminala. S druge strane, delinkventi koji dolaze iz bogatijih porodica, ne vrše krivične radnje zbog materijalnih pobuda već je najčešće u pitanju dokazivanje ili obest.

 

Sporadična je pojava maloletničkih bandi. One su obično posledica pomodarstva ili trenutnog hira, a, takođe, povremeno iskrsnu problemi sa skinhedsima.

 

Ove godine zabeležen je i slučaj maloletničke prostitucije u Bašaidu, ali krivična prijava nije podneta protiv maloletnice već protiv lica koje je navodilo devojčicu na prostituciju, u žargonu - makroa ili podvodača. I opet kreće dobro poznata priča o nestabilnoj, siromašnoj porodici, razvedenim roditeljima, petnaestogodišnjoj devojčici koja beži od kuće, majci koja se ne brine o svom detetu, neuspeloj resocijalizaciji...

 

GrifatongAli da nije sve tako crno i da postoje i pozitivni primeri dece koja se vraćaju na ''pravi put'' potvrđuje Aleksandar Grifatong, specijalni pedagog u Centru za socijalni rad.

- Imamo i priča sa srećnim završetkom, i to kod one dece koja su najčešće zbog nepromišljenosti pošla stranputicom. Recimo, evo primer 16-godišnjeg dečaka koji je zajedno sa svojim rođakom, već iskusnim delinkventom, krenuo u seriju teških krađa. Mi smo smatrali da mu ne treba izreći vaspitnu meru upućivanja u popravni dom, i ispostavilo se da smo bili u pravu. U međuvremenu, završio je srednju i višu skolu, oženio se, radi, vratio se normalnom životu i nikada se više nije ogrešio o zakon - kaže Grifatong i ističe da se čak u praksi susreću sa slučajevima kada maloletnici sami insistiraju na boravku u nekoj od vaspitnih institucija, jer nemaju roditelje, staratelje, nemaju nikoga da se brine o njima, policija ih juri zbog krađa, a u domu se, po njihovom priznanju, osećaju zaštićeno.

 

Zadatak Centra za socijalni rad, po rečima Aleksandra Grifatonga, nije da nekog maloletnika osude i proglase krivim (to je zadatak Suda), već je njihov zadatak usmeren na pitanja zašto je neko izvršio krivično delo, kakvi su vaspitni stavovi roditelja, socijalno-ekonomski status porodice i odnosi unutar porodice. Ono što je važno napomenuti, ističe Grifatong, jeste da je Centar za socijalni rad uvek na strani maloletnika, uz stalno prisutnu težnju da se pronađe opravdanje zašto je neko zakoračio u delinkvenciju.

 

ZorićI stvarno, zašto neko postaje delinkvent? E, to je pitanje koje je možda najteže od svih pitanja koja se mogu postaviti na ovu temu. Mi smo ga postavili psihologu Nadi Zorić, zaposlenoj u OŠ ''Sveti Sava''. Ona kaže da postoje mnogobrojni unutrašnji i spoljašnji faktori koji utiču na pojavu delinkventnog ponašanja.

- Utiču geni i nasledne osobine koje konstituišu ličnost, a znaci socijalne neprilagođenosti koji mogu ukazati na sklonost ka delinkvenciji mogu biti hiperaktivnost deteta, nedostatak istrajnosti u radu, impulsivnost, smanjena samokontrola u postupcima, agresivnost i destruktivnost, emocionalna nestabilnost, loše navike, sklonost ka avanturizmu - kaže Nada Zorić. Tu se, naravno, naglašava značajna uloga društva, škole, vršnjaka, medija. Ono što bi bio zadatak porodice i institucija vaspitanja i obrazovanja, smatra Zorićeva, jeste da se prevashodno radi na sistemu vrednosti.

 

Ono što su svi naši sagovornici istakli jeste važna uloga porodice, a u genezi maloletničke delinkvencije daleko je najvažniji kvalitet porodičnih odnosa. Deca koja su emocionalno zanemarena, bez ljubavi, koja rastu uz svađu roditelja ili poremećene moralne standarde, postaju ličnosti koje ponesu najdublje deformacije koje se kasnije ispoljavaju kao neprilagođenost zahtevima društva, što jeste jedna od odlika mladih delinkvenata.

 

I ako želite još ilustrativniju priču od ove naše, setite se čuvenih serija i filmova Darka Bajića ''Sivi dom'' i ''Zaboravljeni'', ili se prisetite Kjubrikovog filma ''Paklena pomorandža'' iz 1974. godine. Tema je ista, slučajevi su isti, samo su u pitanju nijanse.

 

Autor: Ivana Simić

Foto: Jovan Jarić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement