Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Jovan Gvero: Dribling na vlažnom terenu

 

Krotitelji lavova

 

veniceHladna voda i vetar behu najdominantniji tih dana na Lidu di Jesolu, znamenitom letovalištu uštogljenih penzosa i omamljenih udavača. Ima li šta preče od cooliranja i blejanja u uzburkano more sa izrazitom namerom & željom da to potraje? Kinezi napravili letilicu? Sad, ja nisam video da je neko istom i leteo ali propeleri su radili! Tako da se demonstracija umetničkih sila vodila više u vazduhu nego na zemlji, gde smo mi, mučenici, opet pritisnuti tonama kataloga mileli Venecijom sve u nadi da će stanje kreativnog promišljanja raznih ljudskih tripova potrajati duže od Kompasovog aranžmana. Čuda su moguća ali i retka?

 

Kako to beše u najavi, posle Kana dođe Venecija i Bijenale koje se ovog puta uklještilo između raspada evropskog ustava i surovih snimaka masakra kojim se obesmišljava svaka vera u mogućnost popravke ljudskog mozga. Za divno čudo, dosad je poznato da se dresurom životinje mogu privesti svrsi (?!) pa je ovo poživotinjenje ljudi, u stvari, izvrnuta evolucija. Nije baš da nismo znali sa kim živimo ali su iznenađenja uvek začudna! Divim se Maradoni, koji je ispunio moja predviđanja i mnogo ranije nego što je to bilo napisano u Driblingu hodočastio po Mokroj gori, Marakani i Skadarliji. (Videti u arhivi i pažljivo konzumirati). Izgubio je na gabaritu; biće da je pomešao belo i žuto? Tako, dođem iz Venecije i prvu vest koju vidim na sajtu B92, kao, Maradona i Koštunica! Sve mislim greška je, valjda Kusturica, kad - jok; razmenjuju iskustva, dresove i tako to. Mogu si misliti koje je najprikladnije formacijsko mesto Koštunici u fudbalskom timu? (Najbolji odgovor dobija knjigu: EPP, Minja Bogavac) Mislim da on sigurno ne bi mogao zadovoljiti i komplikovanu ulogu peškiraša a svaki komad sportske odeće pristajao bi mu kao Princu Čarlsu gramofoni!!! (Mnogo jako, hi, hi, hi, hi, hi...) Dakle, vratio se barba iz Venecije sve zadovoljan postignutim: bio, vido, osetio, konzumiro, malo pipo, više promišljao i šta više? Neću trošiti reči na oficijelni program, nešto se ipak zbivalo što je mnogo više od dešavanja u Arsenalima i Gardiniju, paviljonima, gradu, delima, umetnicima. Nešto što se odupire kraju, a neumitno ka njemu srlja, nešto što hoće da počne a nema početak! Nove zemlje, novi način izlaganja, novi selektori, ples amazonskih domorodaca, šminka, parfemi, otmeni i ležerni i sve to pomešano sa bajkama, ironijom, ozbiljnim pričama i onim praznim proživljenim i završenim. Nisam bio u konkurenciji za Lava ali se za prateći program može izreći pohvala ili, u najblažem smislu, zapažena rola. Gotovo da sam se na rivi sudario sa Bjork, a onda iskulirao moguće fotografisanje. Propustio sam zezanje u našem paviljonu kod simpatične ekipe đetića ali zato uspostavio dobre odnose sa Indonezijom, Estonijom, Letonijom i Litvanijom. O Maradoninoj raji da i ne govorim. Bio zapažen u paviljonu Belgije, Makedonije, a naročito se to odnosi na otvaranje znamenite izložbe Afganistan - Iran - Turchia (Fondazione Levi, Palazzo Giustinian - Lolin, San Vidal 2893). Elem, na to mesto došao sam sasvim izazvan pričom o interesantnom nastupu ovih egzotičnih zemalja, sve mislim ima netko da se otvori pa da dobijem grumen šiška, kad - jok. Iznenađenje, i to, bogami, veliko. Mnogo raje, pogledam radovi - zanimljivi, slušam kako Afganistanci na video radu "tucu" kamenje, odem gore na koktel, kad ima šta da se vidi a bogami i izujeda. Dinja umotana u šunku? Otkud svinja ovde? Jest svinja, nije svinja? Bogami, jeste prava! Slabo se troši, pa je pristup prilično lagodan. Zaliva se šampanjcem. Uzmi piće, uhatiće te meza! Divno, malo čudno, ali bogami bogato. To, bre, ta globalizacija i ono što je Mile propagiro. Teraš svoj zonfa a krkaš šta se nudi. Još ako spojiš da je ukusno i popularno, pa onda si OK. Tako to biva kad si doveden u nultu tačku u kojoj sve što je van predstavlja drugi svet. Umetnost gubi objektivnost i postaje stanje koje se ne tumači već spoznaje! Od opšteg mesta da si na ostrvu koje se odupire moru ali polako i sigurno tone do činjenice da za ovu priliku radi Art radio WPS1 i da su podeljeni mali radio aparati, u stvari, jedini pravi parametar kuda i gde, ostaju ti samo dve mogućnosti: da slušaš sebe ili da slušaš druge! A ja sam sebi odavno dosadan! Vođen sam i to mi prija. Druga jaka fora dešava se u baroknoj crkvi na Canal Grande, tačnije Chiesa di san Stae, gde u redu čekaš da bi iz ležećeg položaja promatrao rad znamenite Pipilotti Rist. Šta je fora? U crkvi se moraš izuti i sačekati da neko oslobodi mesto na jednom od ležaja, a onda promatrati video projekciju na plafonu, tačnije svodovima crkve. I to bi bilo uobičajeno da broj ležajeva nije ograničen i da ti se neko ne prišljamči u toku projekcije, pošto ležaj trpi i dve osobe. Tako, bez namere da čovek učestvuje u zajedničkom izležavanju, dopadne te osoba čije konture prepoznaješ u mraku dok se samo malo zavesa razmakne. Vide se duge prave noge sa blago izbočenom dojkom i ravnom kosom. Kakva projekcija! Ostajem nošen kao najlon kesa na vetru za koju nikad nisi siguran da li pada u blato ili će se vinuti daleko u zrak. Sunce se nekako ne oseća na vetru, tako da se lako izgori i teško kasnije leči. Vozim se brodom do Punta Sabbioni, gde krotitelji lavova pripremaju tačku za prvu turu turista razočaranih hladnim morem. Odziv baš nije impresivan, čak nema ni udruga za zaštitu životinja koje bi protestovale protiv biča i šargarepe. Tako mu nekako dođe da su lavovi u Veneciji tako često surovo zloupotrebljavani da se naša gipserska revolucija može tretirati dečijim boginjama i mačijim kašljem. Da Ceca nije raspustila zapaćene Tigrove, moglo se desiti i nama životinjsko carstvo ali, eto, izbegli smo bes Brižit Bardo. Vučije leglo se ovde još ne pominje! Preživeh i Veneciju bez ozbiljnih žrtava. U međuvremenu sam bio na Zlatiboru, tačnije u etno selu u Sirogojnu. Kažu da je u mom odsustvu tamo bilo i snega, e sad, ako se i tamo pojave lavovi ili tigrovi, onda ja idem a vi ugasite svetlo.

 

Kinezi napravili letilici i ispleli mrežu od bambusa da im nekako ne umakne. Po prvi put izlažu u Veneciji. Japanci imaju kapislu u kojoj se mantaju sluh i pogled? Mi bismo, možda, mogli još uvek da hranimo lavove za potencijalne krotitelje, kako stvari stoje, već od sledeće zime gubićemo na težini.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement