KRAFTWERK
13. jun 2005.
Stadion Tašmajdan, Beograd

Očekivanja jesu bila velika, ali... Fascinantno! Četiri statična lika koja već tri i po decenije borave na sceni, priredila su maksimalno dinamičan spektakl dokazujući da telesna motorika nije glavna odlika kretanja. Mentalni dinamizam zna biti daleko superiorniji.

Za razliku od četiri apostola koja su svoja sočinjenia risala dobrano po Hristovoj smrti, ova četvorka svoj glavni kreativni iskaz doseže hodajući uporedo sa zbivanjima koja su neposrednoj istoriji definitivno izmenila globalni koordinatni sistem percepcije.

Dinamizam spektakla omogućilo je blizu 200 m2 platna na kome je zvuk dobio adekvatnu sliku, odnosno, slika zvuk - omogućivši dvočasovno putovanje kroz sve ono što se desilo i što su trajne posledice XX veka.

Započevši pričom o viziji humanoidne mašine (Man Mashine) vizuelno je oblikujući u duhu ruske avangarde, putovanje nas vodi kroz davnašnju viziju međusobno povezane i isprepletane ujedinjene Evrope (Tour de France, Autobahn, TransEuropeExpress...) prošarene posledicama potrošačkog društva i liberalne ekonomije (Model, Pocket calculator, Vitamin, E.K.G...), da bi se pred kraj (Robots) na sceni kao izvođači pojavile četiri semipokretne mehaničke figure. Tek da se zna...

Ipak, krucijalni trenutak koncerta predstavlja izvođenje numere Radioactivity. Apokaliptični izgled (pra)davno zapuštenog stadiona Tašmajdan, krcat ljudima (mnogi, nažalost, zalutali na ovo mesto) bilo je pravo mesto za ko zna koju po redu propoved hodajućih eksponata muzeja istorije muzike.

Tschernobyl, Harrisburgh, Sellafield, Hiroshima
Stop radioactivity
Is in the air for you and me...

Propoved Kraftwerka traje kontinuirano i u svom podtekstu neprestano iznosi sumnju u svaki oblik apsoluta, prvenstveno vlasti. Oni koji su davno shvatili, uživaće u još jednom hodočašću, za sve one druge, propoved se i dalje odvija. Nepromenjena.

Kraftwerk ima pravo na ovu (audio/vizuelnu) nepromenljivost, jer sve njihove davno ispričane priče, dobile su svoju potvrdu u realnosti. Upravo u tom "retro" izdanju uviđa se sva njihova veličina. Oni danas, kao dobrano zreli ljudi, nemaju potrebu da se prilagođavaju trendovima. Svoje su davno rekli i sada, u zabavi, povremeno uživaju u plodovima ranih radova. Njihova propoved je ostvarena. Na njoj ne gore sveće, šibice ili upaljači, ali svetle monitori mobilnih telefona...

Dočekavši delimično ostvarenje vizije o ujedinjenoj Evropi de Roudgementa, oni i dalje propovedaju njegovu viziju slobode kao smeše humora, odgovornosti i lucidnosti zarad mnogih čija svest to još nije percipirala, jer pad "gvozdene" i vozdizanje "šengenske" zavese samo je nova podela karata.

Uostalom, pravi pioniri ostaju to do kraja.

Za razliku od njih, tzv. pioniri "naše" elektronske muzike danas rade remikse veseloj udovici. Sve mi se čini, da ono "Hvala, Nikola Tesla" izrečeno od Kraftwerka na kraju koncerta, nas suštinski ne dotiče.

Laku noć Srbijo. Hrči i dalje.

Branislav Nikolić
foto: Autsajder (by forum b92)