Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Otisak: (Treba li) da se podsetimo - Ansambl "Renesans"

 

Beograd nam se nijednom nije zahvalio

 

RenesansAnsambl "Renesans" je osnovan u jesen 1968. godine u Beogradu kada je jedan od trojice osnivača, Dragan Mlađenović Šekspir, doneo na njihovu prvu probu istorijske instrumente iz Beča i partiture rane muzike iz Praga. Danas, posle 37 godina, u njemu su i dalje njegovi osnivači: Miomir Ristić, koji svira srednjovekovnu fidulu i renesansnu violu da gamba, Ljubomir Dimitrijević, poznatiji kao Učitelj Ljuba, virtuoz na drevnim duvačkim instrumentima i Dragan Mlađenović Šekspir, koji svira srednjovekovni saz i renesansne duvačke instrumente. Pored njih, u stalnom sastavu ansambla "Renesans" su i sopran Vojka Đorđević, Žorž Grujić, koji svira srednjovekovne, renesansne i narodne duvačke instrumente, Zoran Kostadinović, koji svira violinu i srodne instrumente, Darko Karajić, virtuoz na srednjovekovnoj renesansnoj i baroknoj lauti i srodnim instrumentima i Veljko Nikolić, koji svira na svim mogućim udaraljkama.

 

Počev od 1970. godine "Renesans" je izveo blizu 3.000 koncerata u celoj bivšoj (SFR) Jugoslaviji, Evropi, na srednjem Istoku i severnoj Africi. Od 1991. do 1995. "Renesans" je gostovao u Španiji (čak 7 puta), a od 1982. godine u Parizu (5 puta).

 

Tokom osamdesetih godina prošlog veka objavio je pet ploča za PGP RTV a od 1992. glavni izdavač ansambla je "Al segno", Keln (Nemačka; Putovanje Marka Pola, Put u Jerusalim, Antologija i Putovanje po Dalmaciji). Godine 2002. ansambl "Renesans" je za Klasičnu produkciju Osnabrik (Nemačka) snimio Koreni Balkana (pesme i muzika stare Srbije).

 

Na Mediteranskom festivalu u Bariju (južna Italija) 2000. godine, posle koncerta primio je Zlatnu plaketu sa natpisom "Ansamblu Renesans u ime Univerzalne Umetnosti, za najatraktivniji i najuspešniji koncert na festivalu".

 

Ansambl "Renesans" izvodi muziku od najstarijih zapisa do poznog baroka. Pored evropske muzike, repertoar "Renesansa" obuhvata i manje poznatu ili sasvim nepoznatu muziku Istoka, uključiv i vizantijsko nasleđe. Specifični umetnički projekti "Renesansa" su: vizantijske i stare srpske pesme, muzika starog Jadrana, Karneval u Veneciji, muzika Bokačovog vremena i renesansne Italije, Renesansni Pariz, Muzika trgova i ulica, Muzika Šekspirovog pozorišta, Ljubavne pesme i igre krstaša, Balade trubadura i truvera...

 

Kroz svoj pedagoški rad, kao profesori na Odseku za ranu muziku u Muzičke škole "Josip Slavenski", članovi ansambla "Renesans" prenose svoje znanje i bogato iskustvo na mlade muzičare ostvarujući možda svoj najvažniji cilj: da za sobom ostave generaciju koja će uspešno nastaviti ono što su oni započeli pre 37 godina i nastavili da čine kontinuiranim radom, neprestanim istraživanjem i obogaćivanjem svog programa.

 

Pre nešto manje od godinu dana članovi ansambla "Renesans", Ana Janković i muzičari koji su završili MŠ "Josip Slavenski" (odsek za ranu muziku) osnovali su Centar za ranu muziku "Renesans" sa ciljem da se bave očuvanjem muzičkog nasleđa od XII do XVIII veka i upoznavanjem javnosti sa srpskom i evropskom ranom muzikom.

 

Mladi ansambl "Joculatores Slavenses" beleži 10 godina postojanja (osnovan je 1995. godine na odseku za ranu muziku u MŠ "Josip Slavenski"). Njegov repertoar obuhvata muziku srednjeg veka, renesansa i baroka, kao i tradicionalnu muziku Srbije. Održali su veliki broj koncerata širom Srbije, Republike Srpske, Republike Hrvatske i Italije.

 

Na Republičkom takmičenju učenika muzičkih škola u Srbiji (od 4. do 16. aprila 2005. godine u Beogradu), po prvi put je u okviru kamerne muzike bila zastupljena disciplina: rana muzika i barok. Jedini autentičan sastav starih instrumenata je bio kvartet "Joculatores Slavenses". Tako je odlučio žiri, jednoglasnom odlukom.

 

(Skraćeni izvodi iz radnih biografija i časopisa za ranu muziku "Renesans" br. 3. i 4)

 

Šta kažu danas: Na konferenciji za novinare održanoj 1. juna u Kulturno-prosvetnoj zajednici predstavljena su najnovija izdanja časopisa za ranu muziku "Renesans", prezentovan je program popularizacije rane muzike i govorilo se o dosadašnjim i budućim aktivnostima Centra za ranu muziku "Renesans". Zaključci se mogu svesti na nekoliko rečenica koje je izgovorio Miomir Miša Ristić: - "Ne dozvolimo da debilizujemo našu omladinu putem raznoraznih programa koji su nametnuti od danas do juče zbog određene vlasti. U Beogradu postoji 276 škola sa, u proseku, 500 učenika, dakle, ukupno oko 150.000 učenika. Mi im nudimo potpunu edukacija od 1. do 8. razreda. Naš program bi mogao da se zove "Umesto pakle cigareta". Trideset sedam godina radimo za džabe, jedini smo ansambl ove vrste na svetu koji je toliko dugo opstao, imamo pola miliona evra u instrumentima. Oni ostaju gradu Beogradu, a on nam se nije ni jednom zahvalio. Žica za viola da gambu košta 300 evra, rezervna za lautu 680, a na koncertu se potroši dva para žica. Sve što smo dobili je 10.800 dinara za čišćenje kostima i 200 evra za časopis. I to - iz privatnih ruku. Dva puta sam se sagao. Da kleknem?"

 

Razgovor sa Draganom Mlađenovićem Šekspirom i Milomirom Mišom Ristićem: Dragan Mlađenović Šekspir ulazi u salu koju je već napustila šačica novinara i pokoji verni član Centra i ljubitelj umetničke muzike (Miša Ristić već objasni da se termin "klasična" pogrešno upotrebljava)... pravo iz Pariza. I reče (nekome): - "Pošao sam u ponedeljak, pa ako si me tražio, bio sam na putu 50 sati autobusom, u sedećem položaju." "A sada nastavljate", dodah ja nasmejanom, optimističnom, mladoizgledajućem Šekspiru.

 

Plastelin: Dakle, iz Pariza, pravo sa stanice...
Dragan Mlađenović Šekspir: - I ovaj moj solistički koncert je posledica štednje. Nije bilo para za sve. Olakšavajuća okolnost Ministarstva za Srbe u dijaspori, koje je organizovalo "Dane Srbije" u Parizu, je to što nema svoj budžet.

 

RenesansČujem da ima problema...
- Prvog marta 2004. godine ansambl "Renesans" je nastupao u svečanoj dvorani UNESKa u Parizu povodom 200-te godišnjice Karađorđevog ustanka. U publici je bilo pola Srba pola Francuza. Drugi naš nastup je bio u Strazburu povodom godišnjice članstva naše zemlje u Savetu Evrope, treći u Lionu povodom Karađorđevog ustanka, četvrti u prelepom zamku, 50 kilometara od Pariza, u dvorani nauka, sa scenografijom slikara Cileta Marinkovića koji živi u Parizu. Prošle godine - koncert u organizaciji "Jugokoncerta", agencije Ministarstva kulture. Tokom 80-tih gidina "Jugokoncert" je, po pravilu, bio organizator naših gostovanja u inostranstvu. Izuzetak su naša putovanja sa socijalističkom omladinom Jugoslavije: 1986. u Alžir na Festival omladine i 1989. u Pariz na 200. godišnjicu Francuske revolucije. Prošle godine smo imali 200-tu godišnjicu srpske revolucije, tako da smo za 15 godine obeležili dve revolucije i na neki način smo revolucionaran ansambl.

 

To lako može biti... da, ali ipak problemi...
- Sredstva koja dobijamo od države su takva da nemamo ni za kiselu vodu, dotle to ide. Država je dužna da finansira naše nastupe, osim kada je u pitanju festival na koji smo pozvani, kao što je bio slučaj 1998. godine kada smo pozvani na Festival rane muzike u Štutgartu gde nam je bilo sve plaćeno. To što dobijamo od države nije finansiranje u pravom smislu, to je neko ubeđivanje: "Pa trebalo bi", "Pa bilo bi lepo", "Pa ovo, pa ono" i na kraju popuste, sažale se, pa tako "Jugokoncert" plati iz svojih sredstava za avionske karte i boravak, pa im Ministarstvo to posle refundira. Činjenica je da za svako gostovanje, za svaki, u organizacionom smislu, i najlakši posao predstoji mnogo ubeđivanja, muka i rada na mišiće.

 

Zašto te muke?
- Rana muzika je nekomercijalna. Mi ne nastupamo na stadionima pred hiljadama već pred nekoliko stotina ljudi i podrazumeva se da ta publika treba da bude vrlo koncentrisana i vrlo pažljiva da bi čula neke istorijske instrumente koji su vrlo tihi. Dešava se da na letnjim koncertima nastupamo i sa ozvučenjem i da tu bude i dece koja zvižde i ometaju. To su, ipak, izuzeci. Publika nas uglavnom lepo prihvata i rado prima. Rana muzika po svojoj prirodi nije muzika miliona, ona je muzika koja uvek od početa krči svoj put, na neki način nastupamo svaki put prvi put. Kad odemo u malo mesto, naša publika prvi put sluša uživo ranu muziku i mi svaki put uradimo misionarski posao, u pravom smislu počinjemo od početka. Mi se bavimo obrazovanjem, prosvetarskim poslovima. . .

 

Imate li ikakvu pomoć?
- Niotkuda nikakve sistematske i redovne... od slučaja do slučaja, pa koliko uspemo da iskamčimo.

 

Čime se Vi bavite?
- Ja sam skupljao instrumente i note od početka, od 1968. Imamo zbirku istorijskih instrumenata koji su verne replike muzejskih eksponata. Vek im je, zavisno o kom instrumentu se radi, od 100 do 300 godina. Naši instrumenti su u proseku stari od 50 do 70 godina. Neki su stari kao i naš ansambl, tako da i naši đaci, nastavljači, apostoli mogu da ih upotrebljavaju. Kupovali smo ih od zajedničkih para. Prvih 12 godina smo sve odvajali u zajedničku kasu i sve je išlo na instrumente i note. Nabavljali smo ih najviše u Nemačkoj, zatim u Švajcarskoj, Italiji, Engleskoj, Francuskoj. Napravili smo i provizorni inventar. Ima ih više od 150, najviše duvačkih, pa žičanih, sa dirkama, udaraljki...

 

Jesu li to skupi instrumenti?
- Tada nisu bili toliko skupi jer su tadašnji majstori tek počinjali da se bave tim poslom, davali su neku vrstu reklamne cene. Iz Pariza sam sad doneo svež cenovnik. Sada su za nas nedostižni.

 

Gde se čuvaju?
- Trenutno su kod svirača. Ko na njima svira, taj ih i čuva. Idu iz ruke u ruku.

 

A šta je sa kostimima?
- I oni su istorijski. Sami smo ih šili, i to po meri. Neke smo, i to ne mali broj, dobili na poklon od Narodnog pozorišta. Zahvaljujemo im se.

 

Kada ste poslednji put nastupali na TV-u?
- Ne mogu da se setim... pre više od 3-4 godine. Možda je trač, ne znam, ali kada smo našoj državnoj TV ponudili da besplatno snimi naš premijerni koncert u Kolarčevoj zadužbini, dobili smo odgovor urednice za umetničku muziku: "Ne bismo snimali ansambl 'Renesans'. Mnogo su ružni."

 

Koji je razlog što se ne pojavljuje više u medijima?
- Trebalo bi pitati urednike...

 

Ja mogu da ih pitam, ali da li ste ih Vi pitali?
- Sećam se jedne audicije u vojsci JNA za pevače i svirače za vojni klub. Pitam vojnika: "Jesi li došao da pevaš ili da sviraš?" "Pa, ja bih da pevam". "A jesi li nekad pevao?" "Pa... nisam. Ali da probam, možda umem." Da, trebalo bi da podsećamo urednike da smo živi. Malo smo se možda olenjili.

 

RenesansŠta je sa marketingom?
- Stručnjaci za marketing imaju jednu priču o kvočki i patki. Zašto se kokošija jaja bolje prodaju od pačijih? Zato što kokoška kad snese jaje, kokodače, a patka ćuti. Moramo i mi da kokodačemo. Mislim da se ne treba žaliti. Treba samo skretati pažnju, ne samo najširoj javnosti, već i finansijerima. Mogli bi bar da pomognu oko štampanja časopisa. Sva četiri broja smo finansirali od naše sirotinje. Meni je bivši rukovodilac KPZ, Goran Đorđević, proročki rekao 1996. godine: "Ti od ovih novih nećeš videti ni 'k' od kulture". Izgleda da je, nažalost, bio u pravu.

 

Za koliko nastupate, ako nije tajna?
- Za godišnji koncert koji smo održali 30. aprila na Veliku subotu, svako od nas je dobio 13.000 dinara od Gradskog sekretarijata za kulturu. Za publiku je koncert bio besplatan. Naši koncerti nisu komercijalni i trudimo se da cene ulaznica budu simbolične, da sve bude maltene besplatno.

 

A ipak finansijeri...
- Budžetom grada Beograda se planira šta će se kome dati početkom proleća. Morali smo da konkurišemo oktobra prošle godine Predali smo plan i program od oktobra nadalje. U maju smo dobili pozitivan odgovor, tako da nismo mogli da planiramo koncerte za celu sezonu nego za ono što je preostalo od nje, a to je juni mesec. Način njihova planiranja je takav da ne može ništa da se planira. Jednom smo dobili nešto malo para, za samo tri koncerta (Mladenovac, Obrenovac, Lazarevac). Odobrili su nam zato što smo jedini ansambl koji hoće da svira i koji ima publiku i u prigradskim opštinama koje imaju domove kulture. Mladi ansambl nastupa i sa nama i samostalno, a pošto sada imamo Centar, kao pravno lice možemo i sami da organizujemo naše nastupe. Inače, mladi nastupaju svake večeri, i to uglavnom za džabe. Ovog meseca idu ponovo u Italiju.

 

Mladi ansambl "Joculatores Slavenses" - Josip Slavenski...
- Žongleri Slavenskog... Ljuba voli te latinske nazive, a ja sam kum "Renesansa", uzeo sam dve francuske reči koje su malo razumljivije: ansambl Renesans znači "zajedno preporod".

 

Rekli ste da od države nema vajde...
Milomir Miša Ristić: - Ne vredi više pisati razne molbe i telefonirati sekretaricama koje će odlučiti da li ću ja da dođem do adekvatne ličnosti ili ne. To više neću da radim jer čovek može jednom, dva puta da se ponizi, ali treći put to više neće proći. Tako da mene ne interesuje koje ime je u pitanju ili ko je član koje stranke, već osoba koja je na određenom mestu koja treba da rešava određene probleme u gradu. Obraćam se instituciji, a ne ličnosti. Te ličnosti su suviše porasle u sebe i misle da narod postoji zbog njih. Ne shvataju da su oni na određenoj funkciji radi naroda. Ono što je najvažnije je da "Renesans" i Centar imaju svoje planove a oni su u stilu onoga što "Renesans" radi već 37 godina. Ansambl "Renesans" radi isključivo za zemlju Srbiju i grad Beograd. Prema tome, mi smo vlasništvo ovog grada i ove zemlje i samim tim očekujemo pomoć odgovarajućih ustanova. Postoji plan, postoji potreba za onim što svaki civilizovani grad u Evropi ima, a to je određen prostor - muzej za stare instrumente u koji bi mogli da dolaze učenici i svi zainteresovani, koji bi bio prostor u kome bi moglo i da se radi, vežba, da se održavaju koncerti, festivali... Znači, da bude i koncertni prostor i prostor za snimanje, da imamo na stend baju snimatelja, a ne da čekamo redove za neki studio, pišemo molbe... Mi moramo da imamo neki komoditet koji smo zaslužili posle 37 godina obzirom da smo najstariji ansambl ove vrste u Evropi i da bismo mogli da nastavimo sa radom. Ljubaznošću direktorke Jasmine Mihaljice iz MŠ "Konjović" dobili jednu prostoriju i to je prvi prostorija u istoriji "Renesansa" koju imamo. Ansambl "Renesans" konačno ima adresu i telefon. Ali to je sasvim nedovoljno za ono što planiramo. Ipak smo organizovali Klub ljubitelja rane muzike u kome se jednom mesečno održava koncert. Hvala školi i njenoj direktorki što već možemo da mrdamo, ali ako pravimo ozbiljniju stvar, i prostor mora da bude ozbiljniji jer on bi služio na čast celoj državi na nivou grada. Beograd bi, kao turistički grad, morao da ima muzej starih instrumenata koji će omogućiti strancima i da čuju koncerte, i da gledaju instrumente, i da se upoznaju sa kulturom naših prostora, ali i sa vizantijskom koju neguje Dragoslav Pavle Aksentijević (takav glas je retko čuti), kao i veliki broj ansambala koji se bavi našom tradicionalnom muzikom, i to na adekvatnim instrumentima, što je već prilježno u Evropi - zna se ko svira staru muziku i to je ogroman Hip pokret koji u Evropi funkcioniše već 20 godina, znaju za nas i očekuju da to čuju i ovde. Taj prostor bi se daleko više proširio nego što je sada moguće i zamisliti. Krajnje je vreme da grad to reši.

 

Kome ste se obraćali i kakav je bio odgovor?
- Obraćali smo se više puta. Ja sam pokušavao, ali nisam mogao ni da dođem do tih takozvanih veličina ljudskih koje su zadužene za to. Dva puta sam pokušao. Prvi put nisam uspeo da dođem posle dve nedelje čekanja a drugi put - opet ništa. Ili je gospođa "na putu", ili je ona "jako zauzeta", ili je "upravo otišla", ili će "upravo doći". To je ta birokratija koju treba jednom za svagda revidirati jer ne može sekretarica odlučivati da li će jednog Mišu Ristića, koji već 37 godina radi besplatno svoj posao za ovaj grad, da pusti kod određene nabeđene velike umetnice koja će dozvoliti da potroši svoje vreme na njega. A ja ne trošim vreme na sebe kao Mišu Ristića već dobrovoljno u ime ansambla "Renesans" i u ime onog koji diže kulturu ovoga grada i ove zemlje.

 

RenesansKome ste se konkretno obraćali i od kada?
- Ta ideja se na svim ovakvim konferencijama za štampu iznosi već 10-15 godina. Ja neću da se pretvorim u birokratu koji će pisati pisma po ceo dan. Za to nemam vremena i to nije moj posao. Onaj ko je za to nadležan u gradu mora da zna ko je ansambl "Renesans", za to je plaćen, i on ne može da čeka moja pisamca, on treba mene da zove na razgovor jer za to prima platu. Moj posao je da radim ono što radim. Moram da se bavim profesionalnim delom posla a ne da piskaram.

 

Vama je potreban prostor?
- Neko prima platu za to, ja ne primam.

 

Rekoste da imate dve fascikle pune dopisa...
- To je staro 15 godina. Petnaest godina ja to pišem, više ne znam ni kome. Niko se nije ponudio. Da nije bilo Jasmine Mihaljice, ne bismo dobili ni ovo. To samo zavisi od dobrote i stručne kvalifikacije ljudi i od onih koji imaju neku savest. Izašla nam je u susret naša koleginica, koja je čula za taj banalan problem i koja je imala jednu vlažnu prostoriju gde je bilo neko stovarište... Mi smo otvorili prozore, osušili, izbacili stare stvari.... Još uvek je vlažno, ali konačno imamo taj naš kvadrat sa telefonom i kompjuterom. U njemu se stvara i ovaj list koji je, po meni, veoma bitan jer takav list ne postoji na ovim prostorima. Njegov nastanak zavisi od donacija jer smo totalno bankrotirali što se tiče ovog izdanja, ali mi se ne damo, stalno smo u dugovima i stalno pokušavamo da to idemo dalje. Jedna ozbiljna stvar se ne može raditi na ovakav način. Postoji strategija, mi je imamo, ali čovek sa velikim idejama a bez novca ne može da uradi ništa.

 

Finansiranje koncerata...
- Nema tu nikakvog finansiranja. Mi to radimo sami. Pre nekoliko godina Kolarac nam je tražio 86.000 dinara za zakup sale. Dobili smo 23.600 dinara, a da smo išli na zaradu, morali bismo da platimo 50.000 Kolarcu. Suludo radimo. Tako je za 4 meseca krvavog rada, od osam ujutru do ponoći, podeljeno 1.260 dinara po čoveku. Nama je najbitnije da nas neko angažuje, da poruči koncert, ali je njih u poslednje vreme malo. Jedan koncert preko "Jugokoncerta" godišnje, i tako već 30 godina. Ozbiljan ansambl mora da napravi bar 100 koncerata godišnje. Uložimo 3-4 meseca krvavog rada da bismo izveli premijeru te večeri i - gotovo. Nigde nikad više. To je katastrofa. Minhenski filharmonijski orkestar izvodi svoj program najmanje 3-6 puta. Taj program, u koji je uloženo vreme, mora da se isplati. Jedan naš koncert u startu košta bar 200-300 evra samo u repromaterijalu. Ne mogu da ga sviram džabe. Svaki koncert koji se održi odmah ima gubitak od 300 evra. Ansambl ovog tipa na Zapadu košta bar 7-15.000 evra po koncertu. Ministarstvo daje nešto, ali to ne bih komentarisao. Sa novcem od "fiće" ne može se kupiti "rols rojs". Hvala Ministarstvu što nas primećuje, ali to je besmislen novac. Valjda će nas uzeti u obzir i u sledećih nekoliko akcija. Sad će se održati osam koncerata u prigradskim opštinama, ali i to je nešto u odnosu na ništa. Možda je to samo početak nekog primećivanja, mi se nadamo, pa ćemo onda bolje raditi kako se bude razvijala svest naših ministara i ljudi zaduženih za kulturu. Centar izdaje list, održava se jedan koncert mesečno za ljubitelje mladog ansambla, javljaju se ljudi koji žele da budu članovi našeg Centra, pa ćemo interno osnovati još 2-3 ansambla, tako da će Beograd u budućnosti biti nosilac kulture rane muzike. Nekad je imao tri ansambla kad mnogi veliki gradovi Evrope nisu imali ni jedan.

 

Ko su sve vaši članovi?
- Redovnih osam "Renesansa" i spoljni saradnici - ugledni muzičari beogradskih orkestara. Kada se radi barok, ansambl dobija adekvatne stare instrumente. "Rensans" je jedini na balkanskim prostorima koji svira na originalnim instrumentima baroknu muziku. To je jedini specijalizovan ansambl Hip pokreta čiji članovi zastupaju mišljenje da muziku iz određenog perioda treba izvoditi na način i na instrumentima koji su postojali u to doba. To mogu samo "Renesans" i njegovi spoljni saradnici. Što se mladih tiče, njih ima oko nešto više od 40, i oni su učenici klase za ranu muziku pri OŠ "Josip Slavenski".

 

Marketing u uši i oči...
- Neka mračna snaga, kojoj znamo ime, ne dozvoljava da se "Renesans" snima, neće da potpiše nalog za reportažna kola "jer nismo lepi". To su moćne osobe.

 

Šta je iza toga?
- Zloba. Nije to samo prema nama. To su ti sitnoposednički interesi... RTS je vlasništvo određenih ljudi. Nemam nameru da se nudim nikome posle 37 godina. Ako "Renesans" učestvuje na svetskim festivalima i na njima biva izuzetno zapažen, ne vidim zašto bih se nudio lokalnim moćnicima. To mi ne pada na pamet. Oni primaju platu da nas vide, a ne ja da njih jurim. Meni je najbitnije da je prošle godine u sali UNESKa u Parizu, u koju smo došli po pozivu, bilo 1300 diplomata koji su bili oduševljeni "Renesansom", da su, recimo, na Evropskoj konferenciji u Strazburu ljudi bili zapanjeni i stalno nas pitali da li smo Englezi. Po pozivu našeg ambasadora Radomira Diklića prošle godine smo u ime države nastupali u Parizu povodom 200-te godišnjice Karađorđevog ustanka. Uspeh je bio fantastičan, ljudi su bili potpuno iznenađeni da Srbija ima nešto ovako. Tako uvek doživimo da se ljudi tamo negde iznenade da Srbija ima ovako nešto, a Srbija i dalje ne vidi šta ima ovde. Ja taj sitnoposednički osećaj koji su ljudi sebi dozvolili ne podržavam i ja smatram da je "Renesans" suviše ozbiljna stvar i suviše poznat da bi se on nekom nudio.

 

RenesansZašto se ne mogu naći vaši CD-ovi u javnoj prodaji?
- CD nam štampaju Nemci i on košta od 27 do 37 evra zato što "Renesans" spada u prvu kategoriju izvođača. Po toj ceni ovde niko ne može da ga kupi. "Renesans" ga plaća 10 do 14 evra po komadu, pa ga mi po istoj ceni prodajemo na našim koncertima, ako nam dozvole, pošto PDV ne dozvoljava. U poslednje dve, tri godine nismo snimali jer ne postoje uslovi za rad. Ljudi moraju da rade na tri, četiri strane jer su nam plate "ogromne", jer "Renesans" nema nikakav novac. CD pravimo za časopis. Zakoni o otkupu izdavačkih prava su vrlo bitni, i mi to dobro znamo pošto su nas ovde dugo godina kopirali i pljačkali. Ne možemo da pravimo kompilacije CD-ova koje izdaje naš izdavač u Nemačkoj. To je nemoralno. Prema tome, ako hoćemo u Evropu, moramo se držati nekih pravila, ne možemo da budemo divljaci.

 

Razgovor vodila: Saša Važić
Fotografije: Jugokoncert


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement