Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Roman o Berlinu

 

Saša Ilić: "Berlinsko okno", Fabrika knjiga, Beograd, 2005.

 

ilicNije nikakvo čudo to što su "Berlinsko okno", kao roman u nastajanju, podržali Fond "Borislav Pekić" iz Beograda i Stiftung Preussische Seehandlung i Literarisches Colloguium iz Berlina, jer je već sinopsis nagoveštavao zanimljivu temu, a dotadašnji književni rad Saše Ilića bio kredit da će se ideja razviti u jedan od najvažnijih romana napisanih na ovim prostorima u poslednjih deset godina. Na to su ukazali i odlomci iz ove priče, objavljeni u "Reči", časopisu koji je dosta godina pre odlomaka "Svirači u katakombi" i "Noćne lutke", objavljivao prozu ovog pisca i tako istakao autora koji je daleko od svake površnosti, iako se hrva sa aktuelnim problemima, prelamajući ih kroz zanimljive istorijske digresije.

 

Verovatno osećajući potrebu da u haotičnom svetu savremene srspke proze napravi kakav-takav red, Saša Ilić (1972) je priredio zbornik priča "Pseći vek" u koji je uvrstio priče još petorice svojih (kako po godini rođenja, tako i po poetici bliskih) kolega: Srđana V. Tešina, Borivoja Adaševića, Mahajla Spasojevića, Uglješe Šajtinca i Nenada Jovanovića. Iako se priređivač ogradio od toga da se radi o antologiji, "Pseći vek" jeste bio svojevrsni manifest nove srpske proze, koji, ipak, u pomenutom haosu, nije ostavio neke velike rezove. Ništa čudno. Zbog tog projekta treba pohvaliti Sašu Ilića, kao i zbog njegove hrabrosti da u svakom intervjuu otvoreno kaže šta misli, što u svetu literarnog licemerja predstavlja pravu retkost.

 

ilic"Berlinsko okno" počinje citatom Emanuela Levinasa koji kaže da "prošlost drugog i, unekoliko, istorija čovečanstva u kojoj ja nikada nisam sudelovao, kojoj nikad nisam prisustvovao, jeste moja prošlost". Ta rečenica krije suštinu Ilićevog romana. Glavni junak, koji u jednom trenutku priznaje da ima problem sa "tuđim osećanjem", u toku priče nestaje iza paravana tuđih ispovesti, sudbina i osećanja. Prošlost epizodista, a u stvari glavnih junaka romana Saše Ilića, postaje zapravo prošlost nosioca ove priče, a potom i povest čitavog čovečanstva. On luta Berlinom, tragajući za mornaričkim oficirom Jankom Baltićem, "koji se 1992. izgubio sa broda DBM 141, putujući od Visa do Splita feribotom a potom ko zna kud", i usput, poslovno snima i zapisuje razgovore sa ljudima iz bivše Jugoslavije, i sam tonući u tuđe uspomene i stare slike. Sve te epizode su nekako obično životne, a opet izuzetno zanimljive. Junaci jedne od njih, potomci Grgura Janića, pred rat šegrta u sarajevskoj fotografskoj radnji "Finci i sin", otvaraju pred pripovedačem veliki crni sanduk i iz njega vade seriju erotskih fotografija koje je napravio ovaj njihov predak dok je šezdeset sedam dana živeo u slobodi Užičke republike.

 

Svaka od priča, koje inače skoro sve počinju pod zemljom, u berlinskom metrou koji čitavom "Berlinskom oknu" daje poseban zadah, ali i neverovatnu simboličku snagu, začinjena je nekakvom neobičnošću, napumpana emocijama, ali i pošteđena velikih ekskluzivnosti. Ispovesti emigranata sklapaju se u mozaik koji poteže mnogo društvenih, političkih i ličnih pitanja. Na nepreglednom prostoru tog mozaika, ili još pre: pod njim, glavni junak luta potpuno izgubljen, traga, a da i sam teško zna za čim. Među nepoznatim licima, priviđaju mu se ljudi koje je nekada poznavao i koje sada prepoznaje. Priče čovečanstva se pletu oko njegovih nogu i upravo ta izgubljenost koja vezuje noge glavnog junaka, pruža živu sliku života emigranata u Berlinu.
Sa istom onom ozbiljnošću koje se držao u svojoj prvoj proznoj knjizi "Predosećanje građanskog rata", Saša Ilić prilazi i novoj knjizi. Njegova proza je zgusnuta, priča popunjena, bez rupa, preletanja i površnosti, sa britkim i retkim dijalozima, te ponekim brodom i filmofilskom digresijom što sve već jesu prepoznatljivi poetički detalji.

 

ilicNije lako pronaći manu ovoj prozi, ali ukoliko bismo na tome baš insistirali, možda bi se kao nepotreban višak mogla učiniti direktna obraćanja čitaocu, tojest kratke najave na koje nailazimo pre svake glave, koje stilski ne odgovaraju sjajnom jeziku koji za njima sledi, kao ni poneka rečenica umetnuta u drugu, već složenu, i to starim oruđem: zagradama, koje ovog puta, doduše retko, mogu napraviti zabunu.

 

No, to je već cepidlačenje za koje ovde nema mesta. "Berlinsko okno", roman nastao pod kapom priče o Izi Fermeren, petnaestogodišnjoj devojčici koja je odbila da se pokloni nacističkoj zastavi da bi potom otišla u Berlin i tu našla posao u kabareu "Katakomba", knjiga je koje će se nastaviti na najvažnija prozna dela domaće književnosti.

 

Mića Vujičić


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement