Umesto pozdrava

Dragoslav Andrić (1923 - 2005)

Dragoslav Andrić je proskitao do druge strane ogledala. Majstor jezika, šaha, reči... Majstor života. Večiti tinejdžer, roker pre nego što je r’n’r i zvanično nastao. Ovaj tekst nikako nije nekrolog. On se namenjuje mrtvima, a to Dragoslav nikada biti neće. Tek taksativno. Za šezdeset godina više od 130 objavljenih naslova: Sartr, Kami, Šo, Rasel, Neš, O'Nil, Selindžer.... Antologije kineske i japanske poezije, pesništva američkih crnaca, kanadske i flamanske poezije, aglosaksonske humorističke poezije, antologija grafita, kultna zbirka prevoda rock poezije "Stereo stihovi", "Rečnik žargona", "Igra miliona" (kultno štivo svih ljubitelja šaha)...
Ovde nema mesta suvišnim rečima. Umesto pozdrava

USTAJEM SAD I IDEM (Ogden Neš - prev. D.A.)

Čak u Tibet
Živi lama,
Nema tata,
Nema mama.

Nema žena,
Nema deca,
Jok mu treba
Streptomeca.

Nema sapun,
Nema plakar,
Ne zna najlon,
Ne zna bakar.

Nema šlager,
Nema rok,
Ne zna Presli,
Bitls jok.

Nema desni,
Nema zubi,
Ne zna pasta
Pa u tubi.

Voli seče
Kad se brije,
Baš ga kosa
Briga nije.

Ne zna šljoka
Kao neko,
Nema bonton,
Pije mleko.

Ne zna šta je
Klozmetika,
Nema kola
Da se slika.

Nema štampa
I te stvari,
Nepotrošac
To je stari.

Taj sebičnjak
Samo drema,
Nema pojam
Ni šta nema.

Zato, zarez,
Kažem svim,
Idem nađem
Družim s njim.

Hvala ti.
Srećan put.

Branislav Nikolić