RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

AUTOPARK - (80636925 bajtova albuma)

 

autoparkJa baš kao i ti/oduvek čekam da nešto se dobro desi/
Iznenadi me, podeli sa mnom sve

 

Ako se u zemlji "produženog detinjsta", kolokvijalno zvanoj Srbija, najbolji album protekle godine proda u nekih 300 primeraka, nije nikakvo čudo da se za bend koji postoji pet godina govori kako je "mlad i perspektivan".

 

Kontinuirana državna demagogija dovodi nas u situaciju da o kvalitetu pričamo iz vizure opskurnosti, ali bitno je pričati, a kome je već suđeno na kraju i shvati. A taj će znati šta će sa tim znanjem... Ukoliko me sklerotično sećanje dobro služi, ovo je prvi slučaj da jedan domaći bend svoj kompletan materijal za album objavi na netu. Doduše, neki od snimaka su više u kategoriji "demo", ali i ovako nedovršeni, po svakom kriterijumu, ovaj album sigurno ulazi u domaći top 5 (tek da ne preteram sa pohvalama) ove godine.

 

Ovaj materijal možete downloadovati sa adrese http://www.indie-go.com/mp3 Znam da je za mnoge kablovski internet ili barem ADSL misaona imenica, i da pristojna modemska komunikacija od 3 Kb/s znači da je potrebno više od 7 sati da bi se ovaj materijal čuo, ali ako već ne znate nikoga ko je to učinio pre vas, vredi pomučiti se.

 

Ovih 11 numera predstavljaju nam Autopark kao gitarski bend koji je siguran u ono što želi i zna kako da to iskaže. Njihove gitare su ponekad prepune distorzije i koketiraju sa kakofonijom, ali u svojoj suštini radi se o klasičnom pop zvuku. Deluje možda paradoksalno, ali činjenično (stanje) je tako. Buka i bes koja izvire iz njihovih numera, suštinski je vrisak ogoljene emocije.

 

Tekstovi su na srpskom. Ispovedni, ponekad do srži bolni. Oni nisu tu da bi doneli zabavu; govore o suočenjima sa samim sobom, o interpersonalnim relacijama, o svemu onome što je tako obično, a od čega obično bežimo kada je potrebno suočenje. Tekstovi, iako poetski bravurozni, nisu prepuni metafora. U tome je još veći njihov značaj jer ogoljenom jednostavnošću prikazuju ono suštinsko, ono do čega se doseže tek kada se sakupi hrabrosti da se duboko zaroni u sebe samog, da se bude krajnje iskren prema onome što se vidi u ogledalu duha i da se na sve to ima hrabrosti za javnu prezentaciju bez obzira na sve. Potiskivanje emocija, suštinski je znak slabosti. Jer, kako sami kažu: "Upravo kada si najranjiviji prestaneš da se plašiš banalnosti".

 

Danas je tako / Sutra je taj novi dan / Pogrešno misliš / Da si sa mnom bezbedan

 

Više od polovine pesama (Zahtevna, Ćutanje, Na ivici, Proleće, Iznenadi me, potresna Sve što vidim u tebi ili osmominutna epopeja Obala koja je direktna posveta novosadskom bendu Luna) nužno je predodređeno za status hita, ali... ne sada i ne ovde. Zato zaobilaženje (koje slutim) ovog dragulja udar je na dobrano naprsle (raspadnute?) temelje domaće pop-kulture. Sve ovo izrečeno dodatno je pojačano sugestivnošću ženskog vokala. Vibracija koju sam (što se domaće scene tiče) jedino čuo davnih godina na prvom albumu grupe Xenia od strane Vesne Vrandečić. Tada, pa sada.

 

Sve što vredi u tebi ti celom svetu otkrivaš / Sve što vredi u meni želim samo ti da osećaš / Sve što vredi u meni to neće dotaći / Sve što vredi u meni ti sad i nećeš nikada naći...

 

Posle preslušanog albuma, sledeća destinacija na koju vas upućujem je 195.252.99.14/Nikola/AutoPark.avi... tamo ćete naći i vizuelnu potvrdu onoga u čemu se, nadam se slažete sa mnom.

 

Delo Autoparka plod je onog tipa posvećenosti koja se jedino može meriti roditeljskom ljubavlju. Tražili su znanje, došli su do njega i dele ga sa svima. Posle ovakvog znanja ostaje samo ćutanje. Pssst!

 

Branislav Nikolić


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement