Ana Marinkov, glumica

Volim pozorište, a ne sebe u pozorištu

Ana Marinkov je rođena 22. maja 1985. godine u Beogradu. Voli klince i pozorište, pa je sasvim logično to što je studentkinja Pedagoške akademije u Kikindi, vaspitački smer, i to što je glumica kikindskog Narodnog pozorišta. Prošle godine je prvi put izašla na scenu kikindskog Narodnog pozorišta u predstavi "Pigmalion", a od tada je igrala u još četiri predstave: " Hamletova tuga pregolema…", "Ženidba", "Kod večite slavine" i " Opštinsko dete". Do sada nije imala hrabrosti da "oproba sreću" na prijemnom ispitu za glumu, ali kaže da će to ipak uraditi, štaviše, možda čak naredne godine. A s obzirom da je njen deda, Miša Marinkov, bio glumac i jedan od osnivača kikindskog pozorišta, sigurno je da u Ani "čuče" glumački geni.

Kako si se osećala kada si prvi put izašla pred publiku?

- Imala sam tremu, bila sam jako uzbuđena, ali osećaj da sam na sceni sa glumcima koje gledam godinama ohrabrio me je da preguram prvu premijeru.

Sa kojim poznatim glumcem bi volela da igraš?

- Od strijih glumaca omiljeni su mi Ivan Bekjarev i Milenko Pavlov, a od mlađih najviše bih volela da igram sa Ivanom Jevtovićem.

Kako podižeš svoje samopouzdanje?

- Na moje samopouzdanje najviše utiču ljudi sa kojima radim, prijatelji i porodica.

Tvoja najveća ludost?

- Pre dve godine, sa još nekoliko gimnazijalaca, otišla sam u Bački Petrovac na debatni kamp, na kom sam bila samo nekoliko sati, jer sam predveče iskočila sa trećeg sprata zgrade kako bih otišla na Exit. Do Novog Sada sam stigla sa kamiondžijom koji je prevozio pivo. Put do Novog Sada bio je kratak, taman toliko da popijem jedno pivo.

Ispričaj nam neku svoju fantaziju

- Jedna od zanimljivijih jeste da snimam drugu verziju filma ''Mulen Ruž'', sa Nikol Kikman.

Omiljeni stih?

- ''Čekaj me, i ja ću sigurno doći",

(i u nastavku)

"sve smrti me ubiti neće.

Nek rekne ko mi čekao nije,

Taj je imao sreće.

Ko čekati ne zna,

Taj neće shvatiti niti će znati drugi

Da si me spasila ti,

Jedina čekanjem svojim dugim''

Kako se boriš protiv neraspoloženja ili nervoze?

- Nisam često neraspoložena, ali kad se to slučajno desi, nađem se sa najboljom drugaricom, i znamo svi kako to već ide...

Kako bi opisala svoj stil u nekoliko reči?

- "Moj stil'' je jedinstven, a to znači da se trudim da budem drugačija, a stil oblačenja se može podvesti pod - ''normalan''.

Da li voliš da četuješ?

 - Veoma retko to radim.

Šta znaš da skuvaš?

- Sve ono što volim.

Koja ti je omiljena hrana?

- Volim pizzu, čips i mandarine.

A piće?

- Pivce i crno vino, a od sokova – borovnica.

Kako zamišljaš sebe, recimo, 2024. godine?

 - Pa, u Gerontološkom centru, ha, ha, ... šalim se. Pa, možda, srećno udata, za "čoveka svog života", radim posao koji volim, imam puno starih prijatelja i, naravno, uvek nasmejana kao što sam sad.

Šta slušaš?

- Slušam rok, stariji i blaži, nešto malo metala, a omiljene grupe su mi Nightwish i Metallica. Volim i Dina Merlina i Balaševića... a mamu ne slušam.

Na čiji bi koncert volela da ideš?

- Na koncert Nightwisha i (Red Hot Chilli) Peppersa.

Kada bi te neko častio putovanjem, otputovala bi...?

- U Pariz!

Autor: Ivana Simić
Foto: Jovan Jarić