Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Minja Bogavac, DMS: Mala Kim

 

Mojne sad da pričamo o tome

 

minjaVidi na šta ličim. Podočnjaci, a? Ko da sam se gudrala, a nisam. Stvarno... Samo cele noći nisam mogla da spavam. Moji me cimali do dvojke. Plakala zbog popravnog do pola trojke. Posle sam mislila na Đuku i shvatila da me je neviđeno blam i da ne znam kako da se ponašam kad ga vidim. U četiri sam poslala poruku Sabini da mi se javi. Možeš misliti kako je bila happy. Samo što me nije zadavila, onako promukla od spavanja. "Šta me budiš, Kristina, sutra imam kontrolni, koleriku jedan hiperaktivni?!"... Kažem joj lepo, moram s nekim da pričam - poludeću. To za hemiju, to je već čula. Ceca joj rekla da joj Deni rekao kako sam skočila na sto da pevam i kako sam stavila sunđer ko mikrofon. Zamisli budale kako lažu... A kad sam joj rekla za Đuku i za ono vatanje u parkiću, vrištala je od smeha. "Znala sam od početka", tako je rekla. "I kako je bilo?" ... "Nemam pojma", kažem joj ja prvo. Ali onda i sama shvatim da serem. Priznam joj da mi se zavrtelo u glavi. "Baš je bilo provaljivo da se ložiš na njega." ... "Kako provaljivo, kad ja nisam provaljivala?!" ... "Zato što si ti takva. Asexualna", kaže Sabina. A, šta?! Bože me sačuvaj! ... Volim Sabinu, ali mnogo sere... Kad sam joj rekla da me sad blam od njega, samo što nije pukla od smeha ."Od Đuke te blam?! Osećam kako je tek njemu. Gde ste se samo našli vas dvoje, ne zna se ko je smotaniji." Kažem joj da Đuka nije smotan, a ona pita: "Nije, keve ti? Je l' bar naučio da se ljubi?" "Naučio je", kažem. "Kad je furao sa mnom ljubio se ko neko malo kuče" "Jao, bre Sabina, koja si ti kučka!" ... A ona se smeje. Sve me ispitala, do detalja... Meni bilo malo blam da joj čampri, a ona se samo kidala od smeha...

 

"Ja kučka, a? Posle ja kučka, a ti?... Na klupi, u sred bela dana, seljanko jedna reperska? Je l' bar umeo da ti otkopča brus iz prve? Meni je to neviđeno važno kod tipova. Tako provalim da li je smotan." Kažem joj da neću da pričam o tome, a ona: "Znači ni-jeeee." Aaaaa! Sad me još i ona maltretira. Lepo joj kažem: "Ej, aj' da pričamo o nečem drugom." A Sabi pita: "Dobro, šta ćeš za hemiju?" ... Uuuu."Bolje da pričamo o Đuki. Gde smo ono stale? Ah, da... Brus... Visile smo sat i po na telefonu. Posle je njoj došo ćale iz kafane, pa je morala da prekine, ali smo se ujutru našle na ćošku i išle zajedno u školu.

 

"Kako se on ponaša, tako i ti. Sedi negde da te odmah vidi, ali nemoj sama, da ti ne bude glupo, nego s nekim i pravi se da baš nešto mnogo zanimljivo pričaš. Kad uđe u učionicu, ti sve najnormalnije. Pa ako te on poljubi ili nešto - super. A ako ne, ti se isto pravi ko da ništa nije bilo. "Razumem", kažem joj ja i salutiram.

 

Uđemo u školsko - kad vidiš pravo: Đuka i Laza. Ja stegnem Sabinu za ruku: "Šta sad da radim? Šta sad da radim?", a ona me odgurne. "Glupačo, gleda te. Šta se ponašaš ko seljančura?", 'ladno im mahne i krene ka njima. Ja šta ću? Prvo sam mislila da se sagnem da vežem pertlu, ali sam ipak krenula za njom. Kako smo im prišle, Sabina krene da peva: "Neeemam paaara druužeee, a nemam ni sreeeće", tek vidiš Đuku , uzme praznu limenku od "fante" i zafrljači je o pod. "To Sabina!!! Moja stvar, jebote. Kad ovo čujem, polomim celu kafanu. A tek Kim, da je vidiš. Penje se na sto." Nisam stigla ni da beknem, kad me kreten zgrabio, podigao i stavio na klupu. To kao što se ja gistro penjem na sto kad čujem tu stvar. "Alo, debilu!", derem se ja. "Spuštaj me, ludaku ludi. Kad čujem tu pesmu pretvorim se u kovalentnu vezu." ... Ne znam ni ja što sam to rekla, izletelo mi... Tek čuješ Sabinu, onu prodavnicu jednu, pita: "U vezu? Kakvu vezu? S kim si u vezi?" Došlo mi da je ubijem. Siđem s klupe, sednem do Laze, a Đuka pravo sedne do mene. "Šta je, Kika? Kako je prošlo kod kuće?" ... Kika?! Mene Đuka nikad nije zvao Kika. U stvari, tako me zovu samo keva i ćale, i burazer kad mu nešto treba. Kako bi prošlo? Dali mi sto evra, da me nagrade. "Sranje živo. Kod tebe?", kažem. On se smeje, kreten, on se stalno smeje: "Isto. Prvo mi zabranili da idem na more, tek ih je posle moj brat iscoolirao." ... More, jebote. Ja o tome nisam ni smela da pričam, Tek čuješ Đuku: "Ma, ne brini, smislićemo nešto, ok?" Smislićemo. MI ćemo smisliti, MI - razumeš?! ... I onda je zvonilo, i onda smo otišli na čas, i zagrlio me pred celom učionicom, da, da... I Bambi je buljila, i nije mogla da veruje. Čak mi je i na času poslala cedulju: "Ti i Đuka", a ispod ovooooliki znak pitanja... Šta, šta? Nisam joj ništa napisala. ... Kad je tog istog Đuku proganjala, drolja, ja nisam o tome imala pojma. I šta se sad pravi da smo drugarice?!

 

A tek Laza... Sav smoren. Čekali ga na odmoru, nije hteo ni da duva sa nama. Kao, nešto mu nije dobro. Pička! Kaže: "Idite vi sami", i pravi neke seljačke face. A o onom juče na hemiji, cela škola priča.

 

Ne možeš da veruješ koje sve verzije postoje. Neki iz II-3 kažu da smo repovali svoju stvar, pred tablom. Onom malom Aci neko kazao da je Đuka rek'o Hemičarki da je kurva. Cela se škola valja od smeha. Ovi četvrtaci što im je Hema razredna, danas došli da nas upoznaju... Samo što nam autograme nisu tražili. Neka crna došla pa nam kaže: "Klinci, vi ste totalno šiziks." ... Šizix? Zipa koji degenski izraz... A Uroš kaže: "E, jebi ga. Dao bih ti autogram, nego mi je ostao kod kuće." ... Uroš? Pa, Đuka. Nisam ga ranije tako zvala? ... Nemam pojma. Ali, slušaj freestyle.

 

čim se uvališ u sranje, počinje zezanje, leto u Beogradu, i frka na sve strane, gledaju me kao da sam sišla sa banane, šta je bilo, smorovi, jebaću vam mame, da vam nema mene, na šta trošili bi vreme, da vam nema mene, šta bi bile vaše teme, roditelji, ocene ili nešto treće, sudbina me vara, care, neće me pa neće, da vam nema mene ko bi repovo refrene, ko bi sranja pravio na času kod Heme, da vam nema mene još bi pišali u pelene, svi me brate, smarate ko fejkeri sa scene

 

I provalila sam, keve mi moje, "keva da mi šizne" što bi reko Laza, možda nisam najbolje dete na svetu, ali se stvarno neviđeno zezam.

 

I briga me za kevu, i ćaleta što vrište. Briga me za ocene, i za školu, i za popravni. Briga me za sve. Baš me briga! Večeras idem sa Đukom na žurku u SKC. Njegov brat nam sredio karte za dž, a imamo i džidžu i to do džadža.

 

I znaš šta još? Na nastavničkom veću su pričali o nama, i zamisli šta kaže Razredna. Da je Engleskinja rekla kako sam ja specijalno dete, i da za moj slučaj treba imati razumevanja. "Nju ćemo u specijalce", zajebava Đuka, a Razredna ga gleda odavde: "Samo ti, Uroše, ćuti. Kad na tebe pomislim, dobijem migrenu." ... Čudno, to. Nemam pojma šta je migrena. Al' kad pomislim na Đuku i ja imam neke čudne simptome. ... Super, čoveče. Život je super!

 

I evo, obećavam: naučiću hemiju. Samo mojne sad da pričamo o tome!

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement