Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Život ispod nule

 

Ana Uzelac: "Deca Putina", Fabrika knjiga, Beograd, 2005.

 

anaNa koricama knjige "Deca Putina" stoji podatak da je reč o zbirci reportaža o životu mladih ljudi u današnjoj Rusiji, "ali i mnogo više od toga: uzbudljiva, dirljiva, potresna i, ipak, poučna priča o odrastanju i sazrevanju u svetu čije su se vrednosti raspadale a granice menjale". Da te "reportaža" žanrovske odrednice nema, kao ni beleške o tome kako je ova zanimljiva knjiga nastala, teško da bismo mogli reći zašto ista nije roman ili, svejedno, dobra zbirka priča. Jasno je da su glavni junaci ljudi koji stvarno postoje, ali, nisu li baš njihove sudbine i društvo u kome žive najjača nijansa fantastike na ovom ruskom pejsažu koji je u isto vreme i priča i životopis i reportaža i studija.

 

Najjači argument koji govori u prilog tezi da ovde nije reč o novinarstvu već o literaturi, svakako je jezik kojim pripoveda Ana Uzelac. Dovoljan je samo jedan pasus, pa da shvatimo da "Deca Putina" nisu ogledalo u kome vidimo samo sliku današnje i malopređašnje Rusije, već je to živa Rusija, u našim očima, u našim rukama, u krupnom planu, sa ledenim dahom koji izbija iz korica knjige. Lirski pogled koji nudi bezbroj deskripcija, objektivizira se kroz pažljivo odabrane reči, kroz bogat jezik, koji je u potpunoj harmoniji sa slikom pred kojom se nalazimo. Nema fotokopiranja stvarnosti. Stvarnost je tu na minus dvadeset.

 

"Kroz noćnu tišinu raste žagor, penušanje i ključanje desetine glasova, iz kojih tu i tamo izbijaju šiktavi gejziri smeha – tankog, kristalnog, ženskog i dubokog, gustog muškog. Klupko se raspada, iz bezoblične mase izranjaju osenčena tela, ruke i noge, teške torbe prebačene preko ramena. Još sam tren i u svetlu farova videću njihova lica, crvena od mraza, pokrivena tankom čipkom inja, u vunenom ramu od kapa i šalova."

 

Iza tih realističkih slika, stoje životopisi stanovnika mesta Putino, koje Ana Uzelac beleži na licu mesta, boraveći u pomenutom selu, Putino-račvanje (350 kuća), u tački na kojoj se razdvajaju koloseci. Spisateljica živi u školskom internatu, pravi beleške, razgovara i provodi vreme sa tim ljudima, do kraja ulazi u njihove živote, pažljivo sluša priče, pristaje da postane deo tog nimalo nežnog ruskog-provincijalnog društva i, zbog svega toga, njena je priča toliko živa, uverljiva, glasna, često tužna. U njenoj pozadini otvaraju se društveni problemi i sama se ispisuje ozbiljna sociološka studija, sa tradicijom koja još uvek, onako okoštala, parkirana po sredini, blokira čitavu Putino-račvanje železničku stanicu, ali i pritajenim pitanjem gde se nalazi kolosek za budućnost.

 

Iza svakog snežnog nanosa, vunene kape, električke, ili šala, krije se metafora, igra rečima, bogata simbolika koja račva suštinu ove knjige u bezboj pravaca. Ta zanimljiva igra počinje već naslovom koji nas upućuje na to da se pod njim govori o deci Vladimira Putina, ali se potom otkriva romaneskna fabula, životna priča smeštena u Putino, iza koje se, tiho, sasvim u drugom planu, otkrivaju eseji na koje nas je asocirao naslov.

 

Sve je to sjajan, ozbiljan i pametan projekat poznate evropske novinarke Ane Uzelac, rođene 1972. godine u Beogradu, koja knjigom "Deca Putina", orginalno objavljenoj na poljskom 2004. godine, potvrđuje novinarski talenat, ali i nagoveštava jedan nov, ovog puta pripovedački, te sa nestrpljenjem čekamo njenu novu knjigu. Reportažu, putopis, roman, svejedno...

 

Mića Vujičić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement