Umesto pozdrava

Davor Bobić - Moskri (1977-2005)

Otišao je najautentičniji, najlucidniji, najpoetičniji, najveći MC i najveća "čamuga" među srpskim hip-hop življem.
Živeo je, mislio i činodejstvovao hiljadu na sat. Kao takav - prvi je stigao na cilj.
Svojim mrzovoljnim glasom, pomalo tromom i lenjom pojavom, oslikao je najrealnije slike zemlje u kojoj živimo kroz rime koje putem dvostruke inverzije i putem iskrivljenog duha pružaju najsurovije ogledalo realnosti.
Idividualac, ali deo ekipe. Trocifreno mesto ATP liste zamenio je stageom na kome je bio prvi, ali što je bitnije, prijateljima mnogo bliži.
Ekipa muzičara koja se danas okupila mogla bi komotno napraviti koncert od dva dana, ali to nažalost nikada neće učiniti. Jedino mesto na kome se okupila bio je poslednji Moskijev boravak na stageu. Jedini na kome je ćutao, jedini na kome nije delio lekcije, ali sam siguran da nas je onako šeretski gledao negde sa strane.
Ne želim da ovo zvuči kao rasprodaja bola. Ovo je samo mala memorabilija na velikog čoveka koji je mogao dati i više, ali nam je dao onoliko koliko smo zaslužili. Bio je zmaj, živeo je kao zmaj i u sopstvenom zmajevskom plamenu je otišao.
Počivaj u miru.
Slava tvom pepelu.

Branislav Nikolić, 29. avgust 2005.