Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Kad ti Kis da kis

 

Tatjana Tolstoj: "Kis", Geopoetika, Beograd, 2005.

 

ImageČini se da je lako kad imate takvo prezime. No, čak iako se pripovedački dar nasleđuje, čitalačko iskustvo i erudicija, dobro oko, laka ruka i oštar pogled - temelj su poetike Tatjane Tolstoj. Njen deda po ocu jeste Aleksej Tolstoj, pripovedač i dramatičar, a deda po majci prevodilac i intelektualac Mihail Lozinski. Njena baka Natalija Vasiljevna Tolstoj Krandijevska takođe beše pesnikinja, ali, među literarnim precima, svakako ima i mnogo onih koji nisu na granama njenog porodičnog rodoslova. Bulgakov, Nabokov, Grin. Iako je, po sopstvenim rečima, kasno počela da piše, "tek 1983.", u tridesetdrugoj godini, Tatjana Tolstoj je svojim zbirkama pripovedaka "Na zlatnom doksatu smo sedeli", "Voliš - ne voliš", "Reka Okervil", "Dan", "Noć", uspela da se nađe u velikom društvu najvažnijih savremenih ruskih pisaca, Petruševske, Jerofejeva, Kaledina.

 

Roman "Kis" koji je objavljen 2000. godine, ruski je roman godine koji govori o novom svetu koji nastaje nakon velike eksplozije koja je uništila zemlju. Roman "Kis" je potvrdio mesto Tolstojeve u gore navedenoj grupi oštrih ruskih postmodernista, koji su služeći se novim literarnim tehnikama, uspeli da naslikaju nov realistički pejzaž majke Rusije i tako se, potpuno orginalno, nastave na velika prezimena koje pojedini i bukvalno nose sa svojim imenom. Prvi dobar primer za ovakav literarni stav jeste "Enciklopedija ruske duše" Viktora Jerofejeva, takođe objavljena u "Geopoetici", u kojoj je realizam provučen kroz enciklopediju, bez dlake na jeziku. Drugi sjajan slučaj je "Kis" Tatjane Tolstoj. Baš kao i Jerofejev, i Tatjana Tolstoj samo se na prvi pogled udaljava od stvarnosti.. Već drugi pogled otkriva nam njenog glavnog junaka Benedikta kome je ta stvarnost došla do grla.

 

Strašan je "Kis" Tatjane Tolstoj. Govori o ponovnom razvitku ljudske civilazacije posle velike eksplozije koja je uništila svet. Svet se kao razvija, a taj groteskni razvitak upotpunjuju još jezivija sećanja. "Benedikt natuče suknene čizme", u prvoj rečenici, i izlazi u tu pustahiju, krećući opet putem propasti. Optimistični početak nakon strašnog Bleska, odmah pokriva pesimistička hladovina. Civilizacija kreće putem koji ju je i doveo do kataklizme.

 

Tatjana Tolstoj je velik satiričar. Gorak je svaki njen pogled, oštre njene rečenice koje naviru poput lavine. Nema cenzure i nema prećutkivanja. Stvarnost se zastrašujućim metaforama sasvim razgolićuje, opisi udaraju u čelo, secira se društvo u nastajanju i nestajanju. Pritom, forma njenog romana otvara nove diskurse.

 

"Roman "Kis" mnogi vide kao tipično delo ruskog postmodernizma. Napisan je u formi srednjovekovnog azbučnika, dakle, azbučnog zbornika tekstova molitvenog, udžbeničkog, poučno- religioznog i šireg enciklopedijskog karaktera. Okretanje formi azbučnika u ruskoj prozi na kraju davdesetog veka moglo bi imati veze i sa naglašenim vraćanjem dugo potiskivanoj ruskoj srednjovekovnoj književnosti crkvene hrišćanske provinijencije, karakterističnoj za prve decenije postsovjetskog doba", napisao je prevodilac ovog romana Miodrag Sibinović, kome treba čestitati na još jednom sjajnom prevodu. On je uspeo da jedan moderan, neobičan i orginalan iskaz isto tako orginalno prenese u drugi jezik što mogu samo veliki prevodioci. Bravo!

 

Mića Vujičić


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement