Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (13)

 

Petanaest godina kasnije

 

ImageU Bihaću smo se igrali rata. Igra je od početka bila nezanimljiva i gruba, ali je bila od onih u kojima nije bilo "zlatne buve". Pravila su bila prosta: obučeš es-em-be uniformu i nosiš je godinu dana. Pobednik je onaj ko izdrži do kraja igre. Znak za početak utakmice dali su desetari-blizanci od kojih je jedan odmah na mene startovao đonom. Taj faul sam mu kasnije duplo vratio. Ruku na srce, iako sam bio u dobroj formi, trener me je držao na klupi, jer sam u početku, u želji da se dokažem, prokockao nekoliko važnih poena za Klub. U disciplinama vojnik u napadu i odeljenje u napadu, ja sam, čeličenja radi, zahtevao da budem neprijatelj na koga svi jurišaju. Dok se ceo vod guši ispod šlema i pod gas-maskom, ja sa bezbedne distance pucam na njih ćorcima. Na koncu me oni savladaju i predaju vojnom sudu. Kraj poluvremena. Ipak, nisam uprskao kada mi se u nastavku ukazala šansa: odmah sam uklizao u noge nekom desetaru iz Šumadije, kome sam, dok je ležao na travi, šapnuo na uvo da ću ga golim rukama udaviti ako se ikad sretnemo u mraku. Taj me je zaobilazio u širokom luku. Ustalio sam se u prvom timu i dobio od trenera zaslužene privilegije. Nije da se hvalim, ali igrao sam sve bolje. Nakon jesenje sezone koju smo završili kao fenjeraši, nastavak prvenstva je krenuo jednako kilavo. Prvo se severni deo Lige osamostalio i, nakon nepotrebnih i kratkotrajnih sukoba, započeo svoju igru. Deo igrača na koje smo računali prešao je u tu novoosnovanu Ligu, razočaran nameštanjem utakmica u koje je bio umešan moj Klub. I šta mlad igrač poput mene može da radi u toj zbrci? Ništa drugo nego da ćuti, gleda svoja posla i čeka da mu istekne Ugovor. Igrali smo nevoljno pred praznim tribinama i skautima Kluba. Ko bi, pre samo sezonu-dve, pretpostavio da će nezadovoljni navijači demonstrirati protiv Kluba i to u Bihaću koji je nekada bio glavni štab Oslobodilaca, Titove ekipe, trenera koji je usavršio ovu igru? Mnogo godina kasnije, kada sam već okačio kopačke o klin, sreo sam na Visu mladića koji je tada bio među besnim navijačima. Rekao mi je da su oni samo tražili ostavku Uprave, ali da su ih mediji, koji su u izveštajima sa terena prešli granicu dobrog ukusa, prikazali kao divljake koji su osramotili i Klub i igrače. Tek kad su postali suviše nasilni i kada su počeli da nas gađaju svim i svačim kao glinene golubove, Sudija je prekinuo utakmicu. Tad nam je bilo jasno da od sezone neće biti ništa i da ćemo teško osvojiti bilo koji trofej. Više nismo izlazili ni na domaći teren, a na strani smo igrali dvaput i oba puta jedva se izvukli. Sećam se da smo Bosansku Kostajnicu napustili nakon nereda kom su kumovali naši i domaći navijači. Drugi put smo igrali u čast preminulom igraču Oslobodilaca. To i nije bila utakmica, nego prava ludost: raspala se Liga, raspadao se i naš Klub, a mi između sebe igramo u čast veteranu koji je bio jedan od osnivača Lige i Kluba. Nisam bio jedini kome se tad sve smučilo. Iako su predstavnici Kluba otezali sa ispisnicama nekih mesec dana, nas četrdesetak isluženih igrača, revoltirani time što se Klub odnosio prema nama kao prema topovskom mesu, zauvek smo napustili taj sport. U Bihaću smo ostali upamćeni po lošim igrama.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement