RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Specijalno za Plastelin

 

Kashmir - No Balance Palace (Sony BMG)

 

ImageMislim da je snimanje ovog albuma bilo prepuno nevolja, pa nije ni čudo da je potrajalo sve dok intuicija i empatija nisu učinili svoje. Momci su očito bili razoreni, razbijeni i skoro pregoreli, što se može videti na slici u bookletu. Većina drugih bandova bi nestala u bespućima pod ovim okolnostima, ali Kashmir su smelo zagazili u ovaj opasni rascep da bi se vratili sa ovakvom dokumentacijom.

 

Ne maglovit 8 mm, već visoko kvalitetni 35 mm kakav smo i očekivali od njih.

 

"Restless, restless - windswept road - take me some place - unfold". Album je noćni road movie. Ne isijava blještavilo i neon kao prethodnik "Zitilites". Korača po mestima gde su ulična svetla već odavno pogašena. Ako pogledate pažljivo, na momenat možete videti misterizone strance kako promiču pod svetlom. David Bowie sa svojim gostovanjem u "The Cynic" i Lou Reed sa kratkim spoken wordom u "Black Building" su dvojica od njih.

 

I oni se muče kroz noć, u potrazi za nečim, bilo čim. Nada nestaje sve više i više, a hladno-vlažna usamljenost i pustoš rastu. Naslovna pesma na kraju albuma skoro je znak odustajanja ("I wish I knew where this devious road ends.") i, konačno, dovodi do saznanja ("You are my song, so empathetic and so strong. You've waited forever and though you did quiver you came along") da je putovanje, u stvari, istovremeno i jedina destinacija.

 

Christian Mund
prevod: Mileta Okiljević


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement