RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Obojeni program - Da li je to čovek ili mašina? (URBANS)

 

ImagePre nekog vremena slušao sam Kebrin interview i, moram da priznam, da me je pomalo zabrinuo. Navodno, činjenica da su završili pisanije NOVI SAD u naslovima albuma vodi ih direktno u dubiozu kojem formatu da se sada okrenu. A nekako ne mogu da zamislim da Obojeni ne boji negde unaokolo. Moja lojalnost Obojenom programu je beskrajna, iako moram da priznam da poslednjih nekoliko albuma nisam ni prešlušao. Hteo sam, ali su mi na onom nesrećnom Exitu, gde ih je tehnika prekinula, zvučali (bogami i svima oko mene) kao Fall navučen na Guano Apes (duboko se izvinjavam). Savršena usviranost mi je zasmetala na kontu očekivanog avanturizma. Kroz glavu mi je prošla FC Valencia sa Mendietom i amigosima. Dokaz da tehnika ide sa dušom. Ovako više su me podsećali na Milan ili, ne daj bože, Real, sa Džonom Tošakom na klupi. Umesto preslušavanja izmaklih albuma, odlučio sam se za downloading novih bandova sa svih strana sveta, posebno norveških. Ko još gleda Real-Santander ili Milan-Piacenza, ako u to vreme možete gledati osvajanje vrhova na Nepalu ili neku sjajnu emisiju o životinjama. Više nije sigurno da vam upravo to neće srušiti listić, a potez ili dva koji ide na špicu ipak nije više tako retkost - svi znaju da igraju fudbal. Sem kluba koji volim a bojkotujem, te je uticao na pisanje recenzije. Uprava napolje!

 

Možda sam jedan od retkih koji se seća Obojenog i njihovih početaka, kada su zajedno sa Lunom, Boyama i Gradom unosili nespokoj u naša srca. Ne želim da lamentiram, ali takva se vremena neće više vratiti. Lično, ja bih to voleo, ali sumnjam... Nastupi Obojenog bili su frenzični, imali su svu dinamiku koju su, na primer, imali rani Killing Joke i veoma sam se radovao svakom njihovom novom demo-snimku koji je subotom posle dnevnika na Radio NS promovisao sada već legendarni Dragan Gojković. Kao i skoro sve domaće ploče 80-ih, vinilna realizacija bila je više nego neadekvatna. Svaka čast Koji, ali transformisati svaki domaći band u mix Godfathersa i Urban Dance Squad je uskratilo domaću scenu za nekoliko remek-dela. Ako se iko seća nastupa Obojenog ili Boya, zna o čemu pričam. Ako ništa drugo, trebalo je to da uradi na svojim albumima, a ne da pigmalioniše gde god stigne. Slična je stvar sa prvim albuma Mizara. Od krajnje autentične pojave pa do trećerazrednih učenika The Mission ili Sisters Of Mercy (što je dokaz koliko je ex-yu bila bratska, drugi čovek a ista stvar). Elem, pošto kao što rekoh, više nego poštujem Obojeni program, a i volim njihovu muziku čak i u takvom obliku kako je zacementirana - rešio sam da sa pažnjom preslušam novi album, koji se, gle čuda, nekako stvorio ispred mene. Jedan od podsticaja bio je i fascinantni The Real Fall New Album, beskrajno licemernog Marka E. Smitha koji se lažno predstavlja kao The Fall. Sa tom razlikom što su The Fall imali priliku da svoju autentičnost zabeleže na remek-delima kao što su Dragnet, Live At The Witch Trials i još nekoliko tuceta sa nazivima kojih ni prosečni navijač Man.Cityja ne može da se seti. A u poslednje vreme ljudi vole da predstavljaju Kebru kao domaćeg M.E.S.-a. Ja ne želim tako da mislim i, iako čoveka nisam nikada upoznao, mislim da je u mnogim stvarima sigurno osećajniji od mančesterskog bastarda. To nije teško doduše, ali mi čovek (Kebra) zaista odiše nekim poverenjem. Zato od njega tek očekujem dobre stvari.

 

Da li je to čovek ili mašina? je odličan album! Početna Let's Go je jedan od najboljih domaćih openera koje sam čuo u poslednje vreme. Urgentnost, melodičnost, rasviranost... Jedina je zamerka što je prekratka, čovek poželi da traje i traje. Da ne nabrajam dalje, album ide u tradiciji The Real New Fall albuma, ali na najbolji način (žao mi je što stalno spominjem ovaj album, ali znam da će barem 10-ak mojih prijatelja nakon ove preporuke preslušati Obojeni, što usmeno ne bi prihvatili). Ono što je preuzeto je raznolikost svake pesme, a naoko jednostavna tekstura pesama otkriva mnogo toga i svakim novim slušanjem daje novu vrstu zadovoljstva. Nema ovde nečeg novog što nam Kebra & "ko zna ko je u postavi" team nisu već pokazali, ali mi nekako zvuči zdravo i inspirisano. Još jedan od argumenata koji ću iskoristiti je i nova knjiga Slobodana Tišme "Urvidek". Dva izdanja od dva čoveka koji su dobrano oplemenila i obogatila domaću scenu (i muyičku i književnu, prim. ur.), objavljena u skoro isto vreme, za nekoga su znak. Da li je to ponovno vraćanje Novog Sada na muzičku mapu iovako jadne scene, ne znam - ali se iskreno nadam. Rijeka i Novi Sad su mi uvek bili favoritni gradovi što se tiče muzike, a Novi Sad uopšte na ovome svetu... kao grad, na ovome svetu.

 

Na bonus numere gledam kao na priču o završetku izdavanja diskova i ako nekome smetaju, bar je na CD-u lako isprogramirati redosled. Za kompletiste i kompletiranje.

 

Što se tiče novih formata, pošto je Kebra po mom saznanju ipak autoritet i faktor u UrbaNS produkciji, želeo bih da sugerišem izdavanje demo snimaka ranog Obojenog ili čak i cele generacije. U eri reizdanja, a podjednakog ignorisanja oficijelnih izdanja, veća je verovatnoća da će gomila nas koji smo bili nazočni tom delu istorije kupiti iz obostranog pijeteta oficijelno izdanje, a bogami, ako se oslušne i zahtev mlađe generacije, videće se da postoji tržište za to. Jedine tri ploče koje čuvam su LUNA i LA STRADA. Kako tri? Pa svako normalan ima Lunu u dva primerka: jedan za gledanje, a jedan za slušanje. A, moja devojka ljubomorno čuva prvi primerak vinila Obojenog programa. Nuđeno joj je 100 evrića za to, ali ona odoleva iako album ne voli (vidi razlog tome negde gore u tekstu). Takođe, ovim putem se obraćam Kebri da obrati pažnju i na bandove o kojima će se raspredati priče slične onima o novosadskoj epici. Jedan već postoji u Beogradu i više je nego dragocen. Ime mu je Autopark, ali tu se već otvara čitav topik koji bi narastao do epopeje. Možda je vreme da Kebra od mrzovoljnog M.E.S.-a postane darežljiv Thurston Moore. Svi su imali više koristi od toga, pa čak i John Peel.

 

Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement