Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Šareno parisko ogledalo

 

Dejan Mak: "Pariska menažerija", KOV, Vršac, 2005.

 

ImageKnjiževna opština Vršac predstavila je još jednu dobru knjigu i još jednog dobrog pisca. Svojim romanom "Pariska menažerija" Dejan Mak se priključuje redu najvažnijih domaćih pisaca mlađe genercije i to iz prvog pokušaja. U isto vreme, urednik KOV-a Petru Krdu još jednom potvrđuje svoj ispravan, beskompromisan i hrabar uređivački kurs koji je uspeo da izvan kulturne centrale zvane Beograd stvori tako važnu marku u izdavaštvu kakva jeste pomenuta Književna opština.

 

Dejan Mak je rođen 1974. godine u Vršcu. Studirao je na Američkom institutu za menadžmentu Parizu, a 1997. godine magistrirao međunarodni marketing. Uporedo je usavršavao francuski jezik i književnost na katedri za strane studente Univerziteta Sorbona. Na ovogodišnjem Sajmu predstavljen je njegov prvi roman, ali treba napomenuti da je Mak osvojio nagradu za kratku priču deceniju ranije. Dakle, strpljivo je čekao "Parisku menažeriju". Nije objavljivao knjigu tek da bi je samo objavio, kako mladi i nestrpljivi uglavnom čine. Ta se strpljivost sada isplatila.

 

"Pariska menažerija" ne liči na prvu knjigu. Ona je oslobođena gotovo svih onih stalnih atributa koje u sebi najčešće sadžre prve knjige. Čak i u pogledu forme predstavlja izuzetak. Četiri stotine stranica i to onih odštampanih sitnim slogom, potvrđuju tezu da nova generacija domaćih pisaca piše dugu prozu i razbija poetiku postmodernizma. E, ali u toj generaciji sve se više ističe posebna grupacija pisaca koja je napustila Srbiju i sada se u nju vraća, zajedno sa romanima u kojima su sabrana sva lutanja, priče i susreti.

 

Već na početku razgranatog i bogatog romana, Dejan Mak, na neki način, kroz usta glavnog junaka, saopštava svoju nameru koju će uspešno isvesti do poslednje rečenice. "Zašto bih pisao o sebi, za to postoje dnevnici. Razmišljam o nekoj vrsti romana miroar u kome glavni junak nije glavni, u kome se ogledalo okreće od autora reflektujući likove koji ga okružuju." Interesantna zamisao, s tim da glavni junak, mladić iz Srbije, ili pre iz ex Jugoslavije, koga Francuzi zovu Jugo, živi u Parizu i reflektuje svoje komšije, susede iz studentskom doma, praveći više nego bogatu galeriju likova, svih nacija i boja. Tu ima i Srba i Bosanaca i Bugara i Senegalaca i Portorikanaca. Taj lepi svet u malom. Vešto profilišući glavnog protagonistu, koji je samo na prvi pogled u drugom planu, a pripovedajući u prvom licu, Dejan Mak uspešno slika položaj našeg mladića u Parizu. On sabira različite karaktere i sudbine, ne želeći samo da približu situaciju ljudi iz bivše Juge u sjajnom Parizu. Pisac uspeva, ređajući male, ali i dramatične životne ispovesti, da naslika sliku sveta u Parizu, sa svim svojim lepotama, a i ponekom ružnom stvari. Iako se zaista kratko bavi problemima Srbije, tek dotičući studenske proteste protiv izborne krađe koji se u to doba odigravaju u Beogradu, kroz tu prizmu uspeva da sažme i probleme kojima se bavi svet na početku trećeg milenijuma.

 

U podnaslovu "Pariske menažerije" stoji "melting pot", kao neka vrsta žanrovske odrednice. Ređajući sve te životne priče koje junaci prepričavaju ili sami proživljavaju, Dejan Mak uspeva da napravi sjajan odraz u ogledalu. Šaren i različit, ali uvek uzbudljiv. U tome je najveća vrednost njegovog dela. "Pariska menažerija" čita se u jednom dahu, bez obzira na to što ima čestiti stotine stranica. To primećuje i književnik Jovica Aćin, koji preporučuje ovu knjigu. Roman Dejana Maka sačinjen je sa dobrim pripovedačkim darom, "sa nervom za diskretno dramsko transpotovanje i komponovanje, ne bez note humora u karakterizaciji i zbivanjima". Zaista dobra knjiga!

 

Mića Vujičić


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement