RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Lačni Franz
SKC, Beograd 2. decembar 2005.

 

ImageU sezoni u kojoj se prvenstveno obnavljalo i nadoknađivalo gradivo, koncert Lačnog Franza je sigurno bio jedan od vrhunaca. Sa pravom. Te nedelje je Beograd imao nekoliko koncerata i iako sam ove godine odgledao možda sve što se moglo, došao sam u poziciju da zbog nedostatka vremena i novca biram između večnog heroja (Kid Conga), nikad uspostavljenih heroja na ličnoj osnovi (Mercury Rev) i sasvim običnih heroja kakve na prvi pogled ne raspoznajemo oko nas, a koji ne pune srce na brendiranim i šarenim pumpama, već, onako, pretakanjem iz obične kantice ili flajke sa koje se etiketa odlepila od silnog pretakanja. Možda zato i nikada nisu uspeli da skupini Lačni Franz zalepe istu, od silne upotrebe ili se odlepi ili se jednostavno mnogim dodirima izgubi vizuelna prepoznatljivost. Ali sadržaj, uprkos svemu, ostaje isti.

 

SKC je bio... onako - popunjen da sasvim bude OK, ali je zaista moglo i bolje. Nisam video mnoge ljude iz moje generacije, a opet nije bilo klinaca. Što je i dobro i loše. Dobro jer nismo morali da trpimo zulum mobilne telefonije i glasne seksualne petparačke ispovesti tek prekomandovanih tinejdžerki, a loše što je ipak sazrelo vreme da se i današnja omladina upozna sa legatom ovog benda. Video sam mnogo ljudi iz unutrašnjosti, koji su se zaputili i pored rizika od gubitka prevoza, dreždenja po hladnom Beogradu noću i slično. Sve zarad ljubavi prema muzici. Kao lekcija ljudima sa spiskova, koji dođu da budu viđeni, a zatim odšetaju kući nakon dvadesetak minuta, ako ih to uopšte dotiče.

 

Naoružan sa nekoliko preslušanih i viđenih skorašnjih Predinovih intervjua u memoriji i već tvrdoglavim odbijanjem da preslušavam davno memorisani materijal pred sam koncert, dočekao sam početak. Predin je najavio krajnje konciznu, ali udarnu selekciju "hitova" Lačnog Franza. I tako je i bilo. Od samog početka bend je bio izuzetno raspoložen, a Predin, iako centralna figura, nije uopšte imao težak zadatak. Na njemu je ostalo samo toliko da poveže raspoloženu publiku i muzičare na bini. Lačni Franz je delovao stvarno moćno, svirka je bila izuzetno čvrsta, maksimalno uvežbana i na momente smo se pitali koliko je stvarno prošlo vremena od kada smo ih poslednji put videli. Karla se setila datuma - 24. februar! Da, jeste - čuvala je kartu dosta dugo, ali godina... ma, nebitno. Uglavnom, Lačni Franz je i dalje sjajan bend, kompletno na svojoj strani i dalje guraju svoj način svirke kao i "onda". Pre dva meseca sam gledao Mizar u Pančevu i ništa sem razočaranja ne mogu da istaknem sa tog koncerta, zvučali su kao svoj sopstveni tribute. Ovde je stvar sasvim drugačija, kao što rekoh, Lačni Franz je sa godinama dobio i neku čudnu sigurnost. I poslednji put kada sam ih gledao bilo je sjajno, ali ova vrsta sigurnosti zaista prija. Između pesama, Predin je pričao i pričao, nekad zaista sjajne uvode u pesme, nekad besmislene viceve čija je starost drsko prkosila ukupnoj starosti članova benda, ali ne mari, komunikacija je bila sjajno uspostavljena što je verovatno i bila potreba benda za doziranje "zone komfora". Hitovi su se ređali od Tiha voda, Bog nima telefon, Ne mi dihat za ovratnik, Nek ti poljub nariše ustnice, Sirene tulijo etc. sve do zvaničnog kraja koncerta, uz više nego adekvatnu pomoć publike koja je u većini znala tekstove pesama. Skoro sve. Fenomenalno. Još čudnije je što su se sve melodije i tekstovi sami vraćali na usne. Ko zna čega još ima u nama, samo treba izvući.

 

A zatim bend izlazi na prvi bis i dolazi da neverovatnog izlivanja emocija i energije. Ne znam ni sam kako to da nazovem. Stjepanović uzima harmoniku i Mrvljincari in celarji, bez obzira koliko su prethodno uspalili masu, služe samo kao uvod za Praslovan. Neverovatna scena. Predin zgrčen maltene pljuje iz sebe reči, dok je publika u nekoj vrsti kolektivnog transa, odavno ovako nesto nisam video. Na momente nadrealan prizor... Kao podmuklo smirenje, bend nam nudi Čakaj me i završava sa Zarjavele trobente. Predin i bend se zahvaljuju i to je to. Šta više očekivati posle ovakvog bisa? Na izlazu CD+DVD za samo 500 dinara. Čak smo i na stopu za Pancevo čekali nepun minut, kad nas hoće - hoće. Sjajno veče u SKC i, možda, zalog za sledeći Exit. Vreme je da se nove generacije upoznaju sa Lačnim Franzom na mnogo široj osnovi. Nikad se ne zna šta će da izađe iz toga. I da je istina. Uostalom, Darko Rundek je upravo iz SKC pre nekoliko godina počeo trijumfalan pohod na ove prostore i završio sa neverovatnim koncertom proletos u SC. Što jednostavno ne uraditi copy/paste?

 

Mileta Okiljević


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement