RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Laibach - Divided States of America (USA Tour 2004, rež. Sašo Podgoršek)

 

ImageIako, prvenstveno u muzičkom smislu, od benda Laibach već duže vremena ne očekujem nikakvu epohalnu novost, moram priznati da i dalje nisam ravnodušan spram bilo kakve najave nekog novog Laibach (ili NSK) projekta. Upravo najava prikazivanja ovog filma glavni je uzrok mog prisustva na njihovom (za sada) poslednjem beogradskom koncertu.

 

Predigru ove projekcije predstavljao je četrdesetpetominutni set kompozicija tipa "Volimo te otadžbino naša", s malom razlikom u odnosu na ovdašnje prostore, jer se pod otadžbinom podrazumevaju USA, a kompozicije su pisane u vreme Perl Harbura i Ivo Džime.

 

Divided States of America je tour film sniman tokom novembra/decembra 2004. god. na Laibachovoj USA turneji, koja je slučajno (???) započela dva dana posle izbora Buš vs. Keri, gde su se birajući između dve gluposti, američki građani odlučili za veću.

 

Predapokaliptični osećaj u koji je zapala postizborna razjedinjena Amerika idealan je background za novu Laibachovu egzibiciju. Neko bi ovo možda podveo pod provokaciju, ali taj termin je sa jedne strane postao bespredmetan u današnjem društvu, a sa druge strane sam Laibach je davno svojom pojavnošću prevazišao taj status.

 

DSoA predstavlja logičnu fazu u radu Laibacha jer posle osvajanja "okupirana Evrope", vaspostavljanja prve svetske globalne države (NSK - First Global State of the Universe), red je da NSK state pokori i najkurčevitiji od trenutnih državotvornih entiteta u Vaseljeni.

 

Stiče se utisak da se Laibach trenutno nalazi u fazi zatvaranja kruga i odrađivanja preostalih poslova. Dovoljna naznaka za to je njihov poslednji album WAT (We Are Time) koji zvuči kao omaž samima sebi. No, nemam utisak da se Laibach sprema za penziju, već pre mislim da je ovo kompletiranje jedne priče, da bi se otvorila druga. Kakva, to će se verujem uskoro saznati. Uostalom, Laibach već više od dve decenije funkcioniše kao globalna kritička misao koja se nadahnjuje glupostima modernoga doba, a glupost je ipak beskonačna.

 

Posmatrajući ovaj dokumentarac koji kombinuje snimke live nastupe sa izjavama fanova i pojedinih ljudi koji su bili uključeni u Laibachovu turneju (moram priznati da mi malo nedostaju i glasovi suprotnog mišljenja) neminovno se nameće poređenje ovog filma sa radovima Majkla Mura. Sličnosti ima, ali DSoA su ipak surovija i oštrija kritika trenutnog stanja u američkom društvu.

 

Problem globalne percepcije ovog filma može biti činjenica da se Laibach, opisujući stanje duha društva u koji je zapala Amerika koristio modelom ex-YU raspada, što dovodi do maksimalne percepcije na ovim prostorima, ali nisam siguran da se ista percepcija može očekivati od onih o kojima film govori. No, Laibach nikada i nije očekivao da bude razumljiv tek tako.

 

Propoved Petera Mlakara (NSK department of pure and applied philosophy) o "pokajanju koje je potrebno Srbima", izrečena u Beogradu pre NATO bombardovanja mnogi su dočekali na nož. Onima koji znaju, nije rekao ništa novo, oni drugi još nisu vaspostavili vezu gluteus-lobanja. Cenim da je ista priča i u ovom slučaju, samo što sada Mlakarove propovedi (izrečene Amerikancima) zvuče mnogo crnje i sumornije. Rekoh i spasih dušu.

 

U sumrak civilizacije Laibach je ispričao još jednu priču o slobodi i pravdi. Ako želite da i dalje budete ovca, to je vaše legitimno pravo, ali to ne menja činjenicu da su ovce za šišanje.

 

Branislav Nikolić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement