Tomislav Marković: Apsurdistan za početnike (1)

Ne veruj Deda Mrazu ni kad ti darove donosi

Rezultati najnovijeg istraživanja marketinške agencije za pravljenje magle i ispitivanje javnog mnjenja fedjukinovskim metodama "Martinka bilbord nacionale" koji vele da građani Apsurdistana najviše poverenja imaju u instituciju Deda Mraza (rekordnih 104, 4 odsto, skoro kao Slobo Sadame na izborima), a ne recimo u vojsku, paravojne formacije, policiju ili mater crkvu, ne bi trebalo da začude nikog ko ima pamćenje duže od 2 cm. Apsurdistan je upravo ona zemlja (granicama i bradom) koja je decenijama živela od poklona, donacija, bespovratnih kredita i ostalih mamipara kojima nas je zasipao Deda Mraz maskiran u državnike mrskog nam Zapada, a sve u zločestoj nameri da nas namami u civilizovani svet. Međutim, mi smo se vazda držali autistične krilatice "Tuđe hoćemo, sebe ne damo" koja nas je održala, njojzi hvala. U međuvremenu su prohujale sa ratnim vihorom vesele devedesete, Deda Mraz je zavrnuo slavinu i počeo da deli poklone na kašičicu (što je u našem dvorskom pesniku Dobrici Bećkoviću Štuli izazvalo napad inspiracije koji ga je zatekao na godišnjem odmoru, u čardaku ni na nebu ni na zemlji, i rezultiralo genijalnim stihom "Ja izmerih svoj život donatorskim kašičicama"), a ulogu Deda Mraza preuzeli su brojni neostvareni moleri, pisci, glumci, pravnici, grobari i slični egzemplari koji su zbog manjka talenta i viška gramzivosti završili u politici. U poslednjih desetak dana razni javni delatnici su, navukavši krinku Deda Mraza, delili poklone šakom i kapom.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević u nastupu ničim izazvane velikodušnosti častio je Karadžićeve i Mladićeve jatake radosnom vešću da njihov brižljivo skrivani identitet više nije tajna ne samo za Tužilaštvo, čiji je Vukčević vrli predstavnik, već i za tzv. organe reda i bezbednosti - MUP i BIA-u. Kada bi, omaškom naljoskanog scenariste, tužilac iz "Odeljenja za ubistva" izašao pred kamere sa sličnim saopštenjem, Frenk Pemblton bi u hipu zaboravio na Božje zapovesti kojima su ga učili jezuiti i svojeručno bi lajavom tužiocu polomio osam rebara, ključnu kost i levu nogu. Ali to je serija, izmišljotina dokonog uma, a ovo je stvarnost, a stvarni likovi nisu dužni da poštuju ni filmsku, ni bilo kakvu logiku, zar ne? Surfujući na radio-valovima Slobodne Evrope informacija glede jataka doplovila je do snene glave ministra policije Dragana Jočića (za prijatelje: poručnik Draguljče) i preko ušne školjke izvršila neovlašćen upad u unutrašnjost lobanje. Posle svega par sati koliko je informaciji trebalo da pronađe ministrov mozak koji je, kao i obično, bio zauzet pašom, poručnik Draguljče je doživeo satori, lupio se pendrekom po čelu uzviknuvši: "Tat twam asi", staru srpsku poslovicu koju su nam Indusi maznuli iz zavisti, a koja u prevodu na jezik najstarijeg naroda glasi: "Ja sam Deda Mraz". Ministar je potvrdio Vukčevićevu priču lijući usput suze žalosnice zbog tugaljive činjenice da, zbog istrage koja se vrti u krug, ne može sa novinarima da podeli svoje znanje o jatačkim imenima, matičnim brojevima i osobenim znacima. Naravno, sutradan je demantovao samog sebe, demonstrirajući po-ko-zna-koji-put svoju privrženost zen budizmu koji svoj "neprohodni put" krči između banalnih, racionalnih afirmacija i negacija.

Vlada Srbije odlučila je da otvori kesu i da, povodom zvanične posete Srbiji u koju će Nova godina doći 31. decembra u ponoć (po srednjevekovnom vremenu), predsednika Srbije časti članstvom u Nacionalnom savetu za bezbednost jer je u protekloj godini bio dobar, slušao je starije i lepo se ponašao, kako za stolom tako i pod njim. Predsednik je dobio svoje parče odgovornosti (sa šlagom) za saradnju sa Haškim tribunalom, što je inače u isključivoj nadležnosti vlade, ali ko mu je kriv. I pored osveštane činjenice da stranka premijer lige DSS (Društvo salamandera serbskih) polno-politički opšti, bez kondoma na jeziku, sa svim partijama, pokretima i udruženjima koja poseduju oralno-koaliciono-vaginalni kapacitet da prime monumentalnu nacionalnu DSS ideju u erektivnom stanju (uključujući i Udrugu za odbranu Koste od Čavoškog), tzv. predsednik Srbije Tadić Boris (devojačko: Lepi Cane), nakon legalizacije istospolnih brakova in the UK, odlučio se na brak iz računa (u matičarskim krugovima poznat pod ozloglašenim imenom kohabitacija) upravo sa doktorom legijalizma Koštunicom Vojislavom (svetovno: dr Kalašnjikov). Ljubin mali, zadojen mišlju filozofskog giganta iz Velike Drenove, nije se rešio, daleko bilo, na kohabitaciju sa, na primer, Čedom Jovanovićem kog je izbacio iz stranke zbog delikta drugačijeg mišljenja ili, ne daj Bože, sa Goranom Svilanovićem kog je izbacio iz poslaničkog kluba zbog mišljenja da je nezavisnost najbolja opcija za pokojno Kosovo. Pošto surovost bioloških zakona (koji su očigledno doneti bez poštovanja demokratske procedure) ne dozvoljava osobama istog ili sličnog pola da prave sitnu decu, mladenci su nakon sudbonosnog "da" doneli odluku (koju im je prethodno donela roda) da naprave bar zajednički pregovarački tim za Kosovo i Nacionalni savet bezbednosti. Kako tajni agenti "Apsurdistana za početnike" nezvanično saznaju iz izvora bliskih šanku, zaljubljeni par planira da u Novoj 2006. godini napravi pregovarački tim za rešenje konačnog statusa Kosmosa.

Deda Mrazevi koje su u nastupu mladalačkog ludila na prošlim izborima građani Apsurdistana izabrali da ih na sankama povedu u Obećanu zemlju (srpski: Evropska unija) neumorno su delili poklone tokom čitave godine. U novogodišnjim paketićima našli su se: američke sankcije, svirala sa devet rupa, sove zlatokrile, nacistički osvešćeni omladinci, afere po poslednjoj modi, kradeni mandati, feudalizacija države, laža i paralaža, korupcija kao način života, plodovi anti-antifašističke borbe, radikalizacija Apsurdistana, čarobni štapić za pretvaranje masovnih ubica u narodne heroje, moralna kaljuga, koljači u crkvenom kalendaru... Dragi Apsurdistanci, sledeći put kad budete izlazili na izbore setite se stare apsurdistanske poslovice: "Ne veruj Deda Mrazu ni kad ti darove donosi".