Plastelin - Online magazin - Kolumne: Tešin (015)
 
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (15)

 

Devedesete još uvek traju

 

ImageLiterarna putovanja kroz oblasti punih duhova, vampira i svakojakih bezimenih užasa ne razlikuju se od stvarnosti u Srbiji. Oduvek sam voleo avanturističke knjige pisane na tragu gotskih horora poput "Rukopisa nađenog u Saragosi" Jana Potockog. Čitanje je istinska avantura, ali i putovanje, a kako su čitanje i pisanje dve strane istog posla, uživao sam pišući roman "Kroz pustinju i prašinu", jer sam ponovo prolazio kroz mesta koja predstavljaju ključne tačke mog odrastanja. Istovremeno, putujući po biografiji i geografiji putovao sam i po istoriji. Opisivao sam, manje ili više uspešno, blisku i dalju prošlost: od onog istorijskog backgrounda koji je formirao moju generaciju, do onih (para)istorijskih dešavanja u kojima sam bio učesnik i svedok. Ukratko, to je put koji sam prevalio kroz pustinju i prašinu titoizma i slobizma.

 

Pesnik Mile Stojić izneo je tezu da će najbolji roman o Srebrenici napisati jedan Srbin. Ima tu duboke istine, ali sam ja, ipak, mišljenja da dobre knjige pišu dobri pisci, pa bili oni Eskimi ili Srbi. Međutim, u našoj savremenoj književnosti Srebrenica je prećutana, jer je taj zločin, nažalost, još uvek politička tabu-tema. To je naša stvarnost "koja nas opterećuje". Saša Ilić je u romanu "Berlinsko okno" ispisao potresne redove o ratnim zločinima. I to je redak primer u aktuelnoj književnoj produkciji da neki pisac ima petlje da progovori o tim krajnje bolnim i neugodnim temama.

 

Kada sam svojevremeno sa Miletom Prodanovićem pričao o nedostatku antologije kritičkog pisma devedesetih u Srbiji, on mi je rekao da je moguće da će se dogoditi da će takvu antologiju uraditi neko od onih koji su bili sa druge strane i da će to biti velika mašina za propiranje biografija. "Tokom devedesetih je negovan princip selektivnog pamćenja, što je samo drugo ime za zaborav. Otud se oni koji su bili u raznoraznim kultur-kadrovskim kombinacijama Miloševićevog režima neće setiti da su to bili." Danas se šačici onih koji su onomad hrabro digli glas pridružuju i oni koji su ćutali kao partizani u bazi sakriveni ispod kamara slame i tulaja.

 

U romanu "Kroz pustinju i prašinu" pričao sam, između ostalog, i o danima provedenim u armiji i rezervi JNA u Bihaću na samom početku građanskih ratova koji će buknuti diljem prostora rahmetli es-ef-er-jot. Ni kriv ni dužan gledao sam, iz prvog reda, rađanje rata. I nisam jedini iz moje književne generacije. Zato, ne treba niko, pored onoga što sam doživeo, da mi soli pamet o krivici i odgovornosti. U Srbiji danas ima više fašista nego 1941. godine. O tome treba pisati, ali napisano treba i čitati. To će biti prava lektira za one neljude koji, nesvesni sopstvene odvratnosti, izgovoraju ili pišu parolu: "Nož, žica, Srebrenica!"

 

Biljana Srbljanović je dobro zapazila da, za razliku od nas koji smo rođeni šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, generacija naših očeva pod ratom podrazumeva isključivo Drugi svetski tj. narodnooslobodilački rat, a da oni koji su mlađi od nas petnaest ili dvadeset godina, kad se povede reč o ratu, misle na bombardovanje Jugoslavije iliti na NATO agresiju. Mi se između sebe, kanda, ne razumemo. "Izvinite, o čemu vi pričate?"

 

Nedavno je objavljena knjiga pesama "Pjesme o Lori" Borisa Dežulovića, koji čitateljima "prilično neljudski spaja jaja na struju, da sami sebi priznaju da im je u kvartu bio logor i da su u njihovo ime počinjeni zločini". Ne mislim da je dobro da se ovde svaka šuša bavi tim teškim temama, ali je žalosno što je, recimo, Legija u stanju da napiše roman o građanskom ratu, ali ne i većina naših književnika. Hoću da kažem: nismo došli do otrežnjenja potrebnog da bi se napravio otklon od stvarnosti, jer živimo kao u prozi. U ovoj zemlji je život književnih junaka vredniji od života književnika. Devedesete još uvek traju, a rat je postao još suroviji.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement