RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Vladimir Nedeljković: Helikopter na glavi - Istorija rokenrola u Pančevu 1962-2004.
(Tim za Komunikaciju, Pančevo, 2005.)

 

ImageKada me je ekipa Plastelina pozvala da se na ovoj web lokaciji bavim muzičkom kritikom, shvatio sam to prvenstveno kao mogućnost da ispišem određeni broj afirmativnih tekstova o onome što je ili skrajnuto ili nije dovoljno afirmisano, a tiče se domaćeg (YU, ex-YU, SCG - nepotrebno precrtati) r'n'r prostora. Najlakše je popljuvati nečiji rad, barem su za to ovde mogućnosti velike.

 

Ponekad, dođe trenutak da se iz krajnje vaspitno-pedagoških razloga prozbori po koja loša reč, posebno ako pred sobom imate delo koje u najavi miriše na bezuslovnu afirmaciju, a čije vas čitanje ostavi praznim, zlovoljnim i rezigniranim. Pretencioznost, koja je bila glavna ideja vodilja autora ove knjige, u potpunosti je bacila u zasenak sve ono što u njoj valja.

 

Podnaslov - Istorija r'n'r-a u Pančevu, sam po sebi dovoljno je intrigantan, ali ono što se nalazi između korica te "istorije" pre je nemušt zbir lokal-patriotskih kafanskih priča, nego ozbiljno štivo koje treba da predstavi dokument koji će zaintrigirati čitaoca. Popločano dobrim namerama, ovo delo ne donosi suštinski nikakvu doborobit. Fundamentalna zamerka ovom delu prvenstveno je nedostatak bilo kakvog objektivnog kritičkog osvrta i potenciranje lokalpatriotizma iznad svega.

 

Prva asocijacija na ovo delo je da ono nije pisano da bi zagolicalo pažnju nekoga van uskog kruga ljudi (a taj krug ljudi je toliko veliki da mu ova knjiga i nije potrebna). Prvo imamo problem sa imenima. Nekada se ljudi oslovljavaju po imenu i prezimenu, nekada po nadimcima tako da je teško uhvatiti tekst za glavu i rep i složiti u mentalno koegzistentu celinu. Vidljiva je stilska neujednačenost teksta (nekada preovladava sleng, nekada to deluje kao ozbiljno štivo), tako da od potencijalno dobrih, kvalitetnih i značajnih sastojaka i začina, kao finalni proizvod dobijamo bućkuriš.

 

Nisam siguran koliko je za ISTORIJU bitno kod koga je spavao Dado Topić, sa kim je u kojoj kafani šenlučio i filozofirao Marko Brecelj. Da je ova knjiga neko sentimentalno putovanje, onda i da se kaže OK, no ovako... Reče naslov da je ovo istorija, hm...

 

R'n'r-om se možda bave večita deca, ali to niko ne znači da se radi o nekom neozbiljnom poslu. Potenciranje Badelovog konjaka, gandže i ostalih derivata (iako se oni delimično podrazumevaju) ovde deluje degutantno. Možda grešim, ali ja ipak r'n'r tipa (koga, usput, nekada davno mama nije pustila na prvu turneju) ne vidim kao nekoga ko: "...još uvek nosi Bitls frizuru, sa šiškama kao Princ Valijant, na grudima mu visi zlatan lanac, na rukama zlatno prstenje, zlatan sat marke 'Kartije', zlatna narukvica, a nokat na malom prstu dugačak i lakiran u crveno".

 

Neke definicije se daju olako i proizvoljno - tipa: "najružniji čovek YU, inače menadžer Bjelog Dugmeta", "Johna Lennona je ubila CIA", "...vlast je znala da je r'n'r antiboljševićka tvorevina", "...UDBA je organizovala mnoge bendove ili je slala lažne menadžere u Pančevo". Možda nešto od ovog izrečenog i jeste istina, ali u knjizi koja pretenduje da bude "istorija" ovo zvuči samo kao pamfletsko naklapanje najgoreg tipa.

 

S druge strane, neki materijalni podaci jednostavno nisu tačni. Spominje se bend Automobili, tri puta. Na dva mesta stoji da se radi o bendu iz Kranja, a na jednom da je bend iz Novog Mesta. Da bend nije iz Nove Gorice pomislio bih da je reč o štamparskoj grešci, ali ovako, pre je reč o nedovoljno dobro obrađenom materijalu nego o slučajnosti. Takođe, voleo bih da grešim, ali spominjanje ploče benda Aja Sofija (koji ima bar vrlo bitnih snimaka emitovanih osamdesetih na Ventilatoru 202) još je jedna šarena laža. Da taj vinil postoji ja bi ga rado posedovao, recimo za jedno dvesta evrića. Pa ako grešim nek' me lupi po džepu.

 

Prema ovoj knjizi stiče se utisak da je svako ko je prošao kroz Pančevo - Pančevac. Ako je tako, onda se i sam kandidujem za to zvanje s obzirom da sam nekoliko puta boravio tamo, a imam i neku dalju rodbinu koja egzistira u toj varoši.

 

Posle svega ovog izrečenog, imam mali problem da prihvatim kao nepobitnu činjenicu da je tokom sedamdestih - "Piter Tosh lično poslao u Pančevo oveću kesu gandže i nekoliko ploča tada još uvek nepoznate rege muzike", da je to vreme kada su "...žurke trajale i po tri meseca", "...pa je ponekad za vikend bilo i po 200 žurki" i da se u to doba pančevačka scena toliko razvila "...da se u jednom danu sviralo na najmanje tri mesta u isto vreme".

 

Na kraju će ispasti da je najmudriji u knjizi izvesni bubnjar Jole (ne navode mu se ime i prezime) koji: "smatra da pančevačka scena nije ništa naročito i izričito ne želi da priča za ovu knjigu". Lično ne smatram da dotični zbori istinu, no kako je ova knjiga koncipirana, tas je prevagnuo na njegovu stranu. Iz ove knjige se ne vidi pravi sjaj nekih likova kojima bi se Pančevo moralo ponositi. Od mlađih snaga tu prvenstveno mislim na Tubaćina, a od veterana na Napred u Prošlost (NUP). Ako Tubaćin i nije nešto ekstremno poznat, NUP su kao jedni od pionira DIY (do it yourself) produkcije kod nas zaslužili mnogo više od one nepune dve strane iz kojih se zaključuje da je najznačajnije što je njihov prvi basista orobio neku banku u Austriji. O značaju NUP-a, ne za Pančevo, već za r'n'r ovih prostora tek treba pisati, a autor ovog dela to propušta... barem i da delimično pomene.

 

Autor se mudro ogradio izjavom da "pretpostavljam da će biti grešaka u obradi ovakvog materijala", ali se, nažalost, sam priključio tezi da je greška novinara što se ronkenroll ovde može smatrati "infinitezimalnim" postorom. Posle ovog dela taj mali prostor deluje još infinitezimalnije.

 

Vlada Nedeljković - Nedelja - Zontag - Sendvičmen - Pinki je video Nicka Cavea i Litlle Richarda nesumnjivo je imao lepu zamisao, ali ovo štivo nosi veću štetu no korist.

 

Ako sada očekujete ocenu, ona se neće desiti. Ovo delo ostavljam neocenjim iz prostog razloga što mnogo toga nudi, a ništa nije uspelo da pruži. Sve u svemu domaći zadatak je sledeći:
1) Ono što je autor rekao u završnoj reči knjige potpisujem i toga se treba držati,
2) sav skupljeni materijal sačuvati,
3) obaviti razgovor sa svim ostalim savremenicima dešavanja i dopuniti prikupljeni materijal,
4) ceo prvi tiraž ove knjige spaliti ili zakopati duboko što dublje,
5) naći nekoga ko će biti književni konsultant za sabiranje ovakvih priča kako bi sve delovalo kao jedno sažeto književno delo i
6) naravno, sve ponovo napisati,
7) u novo izdanju dodati index na kraju, a po mogućnosti uraditi i mp3 sa snimcima svih bendova koji nikada ništa nisu objavili koji bi išao uz knjigu i
8) poslednje, ali najbitnije: odgledati nekoliko puta film Bore Draškovića: Horoskop (1969). Tek da se shvati mesto u prostoru i vremenu i nađe svoja odrednica bivstvovanja.

 

Branislav Nikolić, januar, 2006.


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement