Dnevnik putovanja

Nemanja Rotar: 7. februar 2006.
Promocija novog romana Nemanje Rotara u Kulturnom centru Beograda. O romanu "Netrpeljivost" govore urednik Gojko Božović i autor Nemanja Rotar, jedan od najboljih pisaca mlađe generacije, inače Pančevac. Do skoro nisam znao za njegovu blisku rođačku vezu sa Miroslavom Antićem. Nemanja retko o tome priča. Izuzetno talentovan pripovedaač koji ume da uđe u istoriju, u njoj otkrije zanimljive lične životne priče i posveti im svoje knjige. "Netrpeljivost" je upravo tako koncipirana. Bolne četrdesete godine prošlog veka i tragične sudbine različitih nacija. Nemanja na promociji priznaje da ga je ovaj obimni i strašni roman prilično umorio. Za sinopsis priče dodeljena mu je prestižna stipendija Fonda "Borislav Pekić".

Tamara Nikčević: 7. februar 2006, popodne
Popodne dug telefonski razgovor sa mojom omiljenom novinarkom Tamarom Nikčević. Odmah joj kažem da je na suđenju Miloševiću emitovan odlomak njenog starog intervjua sa Mesićem koji je uradila za televiziju Crne Gore. Tamara je neverovatno dobar inetrvjuer. Evo odmah dokaza: dva intervjua su obeležila prošlu godinu. Jedan sa Bebom Popovićem, objavljen u "Plejboju", i drugi sa Čedom Jovanovićem, objavljen u BIH "Danima". Oba preštampavana i citirana na hiljadu mesta. A autor oba ta razgovora je upravo oštroumna, hrabra i talentovana Tamara Nikčević.

Agape: 8. februar 2006.
Svoju beogradsku nedelju koristim i da odgledam emisije Studija B koje volim, a koje ne hvata moja antena u Mokrinu. Jedna od novijih emisija beogradske gradske televizije koja postaje sve bolja i bolja, svakako je program "Agape" Aleksandra Gajšeka, novinara ove kuće koji je, inače, jedan od najboljih prezentera vesti. Stalni gost je profesor Vladeta Jerotić, a tema emisije koju danas gledam samoubistvo. Odličan program! Agape je reč koja označava trpezu na kojoj je svako dobrodošao, ali je i simbol hrišćanske ljubavi.

Fabrika knjiga: 8. februar 2006, popodne
Još jedno hladno popodne u Beogradu. Preuzimam u knjižari "Beopolis" tri nove knjige izdavačke kuće "Fabrika knjiga". Tu je "Tigrero", nov roman Vuleta Žurića, jednog od najvažnijih pripovedača mlađe generacije u novoj srpskoj prozi. Zatim roman "Samhain" Ane Zubak, mlade hrvatske spisateljice koja živi u Nemačkoj i zbirka priča Ildike Lovaš "Via del corso".

Dežulović: 13. februar 2006.
Iz hrvatskog "Durieuxa" stigla mi je knjiga poezije čuvenog hrvatskog novinara Borisa Dežulovića "Pjesme iz Lore". Pre nje, Dežulović je objavio odlične romane "Christkind" i "Jebo sad hiljadu dinara". Na sto pedeset stranica Dežulović sabira poeziju o ratnim strahotama, o primitivizmu koji vodi u nacionalizam i mržnji prema svemu što je različito. Nudi sliku patnji i mučenja, sa leševima koji iza svega ostaju. On ne prećutkuje greške svojih zemljaka, jer, možda, zna da nema budućnosti ukoliko se ne pretrese prošlost i ne rasvetli svaki zločin, svejedno sa koje strane bio počinjen. Za razliku od mnogih pesnika koji udaraju u jeftine patriotske talambase, ovaj pesnik čini suprotno. On peva o onim jezama o kojima drugi ćute. I to o greškama svog naroda. Ne tuđeg! Imamo li ovakvog pesnika?

Minhen: 14. februar 2006.
Posle dužeg vremena gledam novi Spilbergov film i to u bioskopu beogradskog Doma sindikata. Zanimljivo i uvek lepo na velikom platnu. Erik Bana je odličan. Volim politički film, iako on otvara hiljade polemika i misli koje se roje nakon odjavne špice. Jedva čekam dodelu Oskara. Trudim se da odgledam sve filmove koji su nominovani. Takođe, jedva čekam da odgledam novi film glumca Žana Renoa "Carstvo vukova", rađen po romanu Žana Kristofa Granža, pisca "Purpurnih reka" i drugih pametnih triler bestselera. Dopadaju mi se te njegove peripetije bez kraja. Zaplet na zaplet, pa opet zaplet. U ovom filmskom danu obradovala me je vest da će moj kolega sa fakulteta Ivan Velisavljević, koji u isto vreme studira i dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti, pisati tekstove o filmu za Plastelin.

Most: 16. februar 2006.
 Javlja mi Ivan Ivanji da je u izraelskom časopisu "Most" naišao na prikaz romana "Pijavice" Davida Albaharija koji sam obajavio u "Danasu". Ta vest me izuzetno raduje. Nastavljam kolumnu "Novi prozni voz" tekstom o Branku Ćurčiću, dobitniku nagrade Đura Đukanov. Dok ovog jutra razmišljam o Đurinim knjigama i Brankovom nagrađenom rukopisu, ne mogu da poverujem koliko su njihove poetike slične. Zaista čudnovato, iako mladi pisac Branko Ćurčić nije čitao Đurine knjige. Zaista u literaturi postoje neke magične veze. Neki čudnovati mostovi.

Mića Vujičić