Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Bez slatke pene

 

Ivan Ivanji, "Poruka u boci", Stubovi kulture, 2005

 

ImageHolokaust je opštečovečna tema književnosti, bez obzira na poreklo pisca. Ipak, to je u izvesnoj meri i neknjiževna tema, budući da vrednovanje književnosti još uvek počiva na modernističkoj paradigmi: vrednuje se ili novina forme ili novina smisla. Otuda se forma "Peščanika" nekome mogla učiniti kao igra forme neprikladna ozbiljnosti teme (kao da postoje ozbiljne i neozbiljne forme). Opet, šta bi značila reintepretacija holokausta? Da krivci nisu toliko krivi, a nevini toliko nevini. U vrednovanju takve "reintepretacije" sudarili bi se, sasvim sigurno, književna i etička merila. Ja bih se, u tom slučaju, svakako opredelilo za etiku.

 

Knjiga priča "Poruka u boci" Ivana Ivanjija najinteresantnija je upravo na onim mestima gde tematizuje holokaust i događaje vezane za Drugi svetski rat. U tim pričama čitalac se susreće sa neočekivanom tematizacijom holokausta i antisemitizma. U pitanju je dosledna sumnja u istorijsko znanje koja ne dovodi u pitanje ontološki status holokausta, niti opravdava dželate i krivi žrtve, već omekšava same rubove pripovedačevog sećanja. Verovatno ne postoji knjiga o holokaustu sa više retoričkih pitanja koji obznanjuju nemogućnot da se do kraja izoštri slika davnih ratnih dana. Na tim mutnim ivicima Ivanji ispisuje priče o Jevrejinu koga ratni metež oblači u uniformu esesovca, o mladiću, polujevrejinu, koji možda izdaje svog jevrejskog rođaka motivisan veličinom grudi susetke-pripadnice Kulturbunda, o susretu dvojice oficira koji su se tukli pre mnogo godina jedan protiv drugog, povlačeći podjednako besmislene poteze, o Dudenovom rečniku nemačkog jezika iz Drugog svetskog rata... Ivanjiju je pre stalo da ukaže na besmislenost, apsurdnost i nevericu, tragikomične igre slučajnosti tog vremena, nego što želi da putem Hiperbole ili Metafore reaktuelizuje holokaust. Neočekivano deluje i Ivanjijeva sinteza holokausta i fantastike, ili politički ne uvek korektni komentari koje bi neko drugi verovatno preskočio. Čak i kada se drži bliske istorije (Milošević) Ivanji nalazi načina da temi pristupi na način drugačiji od očekivanog.

 

Duhovno i emocionalno jezgo ove knjige, otkriva se u poslednjoj priči čiji naslov, ne slučajno, imenuje i čitavu zbirku. "Poruka u boci" je ispovest starog Jevrejina, bivšeg logoraša, čija potresnost i melanholičnost nije rezultat pre svegao onoga što se preživelo, već saznanja da se to ili bilo koje drugo iskustvo, ne može nikome predati, da je jaz koji deli mlade i stare, veći i dublji od Atlantika koji deli Stari i Novi svet. Kriza predaje koja progovara na kraju ove zbirke kao da obesmišljava svako iskustvo, te čini da simbolička poruka bude stavljena u bocu, a ne u koverat sa adresom sina.

 

Ivanjiju se u tehničkom pogledu ima što-šta prigovoriti. Ovo nije knjiga koja će pleniti svežinom rečenice i jezičkim inovacijama, niti besprekornim pripovedanjem, a ponekad joj neće biti strani ni raspleti koji se u nekim slučajevima pre ulaguju poenti, nego što slede zakone verovatnoće. Pa ipak, rekao bih da te manjkavosti imaju svoju poetičku podsvest: najbolja mesta ove knjige duboko su lična i vrlo uporediva sa biografijom pisca koji je poslednje dve godine Drugog svetskog rata proveo u koncentracionim logorima. Drugim rečima, tamo gde je najbolja, ova knjiga ima oblik ispovesti. Insistirajući u pogovoru svoje knjige na dokumentarnosti, Ivanji se bliži Kišovoj poetici uz bitnu razliku: Ivanjijev "gorki talog iskustva", a gorči se možda ne može ni zamisliti, ovde kao da nema potrebu da se pripovedačkim eksperimentima i stilskim bravurama pretvori u književnost, budući da se, suprotno Kišu, ne udaljava od događaja. I to je bitno mesto odakle se može uvideti kriza recepcije Kišove (po)etičke formule u savremenoj srpskoj književnosti: etika sada oseća poetiku (udaljavanja) kao nešto suvišno, što je dirketna posledica činjenice da poetika svoju "etiku", umesto na talogu (ne)iskustva, sada temelji na slatkoj peni stipendija.

 

Autor: Slobodan Vladušić


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement